Генерална дебата у оквиру 81. заседања Генералне скупштине Уједињених нација (ГС УН) почеће данас и трајаће до 28. септембра, а светски лидери говориће о глобалним изазовима и приоритетима под темом „Обнављање поверења, управљање трансформацијом: Уједињене нације које служе свима“.
Како је наведено на сајту УН, око 130 шефова држава и влада лично ће присуствовати Високој недељи у седишту светске организације у Њујорку како би упутили своју поруку свету.
Председавајући 81. заседања Генералне скупштине УН, које је почело 8. септембра, је Халилур Рахман из Бангладеша, нови председник ГС УН који је на ту функцију изабран у јуну ове године и који ће сутра отворити општу дебату и обратити се учесницима, а претходно ће генерални секретар УН Антонио Гутереш представити свој извештај о раду Организације.
Бразил је, по традицији која датира од 10. заседања Генералне скупштине 1955. године, прва држава чланица чији представник говори у општој дебати, уз изузетке 1983. и 1984. године, а сутра ће то бити председник Луиз Инасио Лула да Силва.
Сједињене Америчке Државе, као земља домаћин, друга су држава чланица чији ће се представник, председник Доналд Трамп, обратити присутнима.
Редослед за остале државе одређује се према нивоу заступљености, преференцијама и другим критеријумима, укључујући географски распоред, наведено је на сајту УН.
Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваће на 81. заседању ГС УН и обратиће се учесницима у среду, 23. септембра, а током боравка у Њујорку имаће билатералне сусрете са бројним светским лидерима и представницима међународне заједнице, како је данас саопштила Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
Ватикан, Држава Палестина и Европска унија позване су да учествују у општој дебати, а термини њихових говорника одређују се према нивоу заступљености.
Општа дебата ће се одржати у тренутку када је светски поредак у прилично напетом стању, а саме УН се боре да остану релевантне и одолевају критикама Трампа, који је „срезао“ америчке доприносе и повукао САД из десетина тела светске организације, наводи Ројтерс.
Кинески председник Си Ђинпинг неће бити присутан у ГС УН, али ће се у четвртак састати са Трампом у Вашингтону, што распирује полемику о важности УН у решавању глобалних криза.
Током дебате у Њујорку биће размотрено и питање избора наредног лидера УН, пошто Гутерешу истиче мандат крајем 2026.
Уз то, према наводима дипломата, 15-члани Савет безбедности УН можда ће одржати састанке на високом нивоу о Украјини, вештачкој интелигенцији и Блиском истоку, укључујући разговоре са арапским лидерима, а могући су и разговори на високом нивоу и о Судану.
Ирански председник Масуд Пезешкијан требало би да се обрати ГС УН у среду, а израелски премијер Бењамин Нетањаху у четвртак, док палестински председник Махмуд Абас неће бити лично присутан јер није добио америчку визу.
Међу темама у фокусу биће и руско-украјински рат – украјински председник Володимир Зеленски и руски министар спољних послова Сергеј Лавров обратиће се учесницима дебате.
Генерална дебата – годишњи састанак шефова држава и влада на почетку заседања, одржава се углавном од девет до 14.45 и од 15 до 21 сат по локалном времену.
Током заседања је, на маргинама дебате, предвиђено и више састанака на високом нивоу.
Према агенди, у среду, 23. септембра, биће одржан догађај на високом нивоу о климатским акцијама и праведној транзицији.
Светски лидери ће разматрати напредак и начине за убрзање енергетске транзиције, јачање енергетске безбедности, унапређење климатске правде и заштиту људи од климатске кризе, 10 година након Париског споразума.
Истог дана биће одржан и састанак поводом 40. годишњице Декларације УН о праву на развој, усвојене 1986. године.
Састанак ће бити посвећен питањима људског достојанства, слободе, једнакости и правде, као и инклузивном, одрживом и партиципативном развоју.
За четвртак, 24. септембар, заказан је пленарни састанак на високом нивоу посвећен егзистенцијалним претњама које представља пораст нивоа мора.
Глобални лидери, стручњаци и други учесници разговараће о заједничком разумевању проблема, политичком руководству и међународној сарадњи, као и о развоју свеобухватних решења и конкретних обавеза.
Састанак на високом нивоу о превенцији, припремљености и одговору на пандемије биће одржан у петак, 25. септембра.
Циљ је мобилизација политичке воље на националном, регионалном и међународном нивоу.
Састанак ће бити вођен темом „Неговање мултилатералног и међугенерацијског приступа спречавању, припреми и одговору на пандемије и ванредне ситуације у јавном здрављу, кроз принципе једнакости и солидарности“, а требало би да буде завршен усвајањем политичке декларације договорене консензусом.
За понедељак, 28. септембар, предвиђен је састанак поводом 25. годишњице усвајања Дурбанске декларације и Програма акције.
Документи, усвојени на Светској конференцији против расизма 2001. године у Јужној Африци, представљају оквир за међународне напоре против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с тим повезане нетолеранције.
Тема састанка биће „Мобилизација глобалне јавне подршке за потпуно и ефикасно спровођење Дурбанске декларације и Програма акције“.
Дан касније, 29. септембра, биће одржан пленарни састанак на високом нивоу поводом Међународног дана потпуног уништења нуклеарног оружја.
Уочи недеље састанака на високом нивоу, Гутереш је упозорио да је свет ушао у „еру дубоке неизвесности“ и позвао је државе на међународну сарадњу у суочавању са глобалним претњама.
Он је као три „егзистенцијалне претње“ издвојио неконтролисани развој вештачке интелигенције, климатску кризу и продубљивање неједнакости.
Такође је поновио позиве за решење са две државе на Блиском истоку и прекид ватре између Русије и Украјине.
Гутереш је позвао државе чланице да поштују Повељу УН, међународно право и људска права, улажу у одрживи развој и залажу се за мир.
Посебно је говорио о Гази и рату између Русије и Украјине, позивајући на „деескалацију, дипломатију и дијалог“.
Велики део свог обраћања посветио је брзом развоју вештачке интелигенције.
Гутереш је позвао на стварање заштитних механизама који ће повећати поверење и учинити вештачку интелигенцију „безбедном, транспарентном и одговорном, са људским достојанством у центру“.
Извор: Танјуг