Француски председник Емануел Макрон затражио је у писму упућеном председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, да Брисел привремено ублажи одређена европска правила како би се брзо повећало снабдевање горивом, пренели су данас медији у Француској.
У писму упућеном фон дер Лајен 18. септембра, у које је канал БФМТВ имао увид, Макрон тврди да би ублажавањем појединих стандарда који се односе на дизел и керозин, рафинерије могле да произведу између 5 и 20 одсто више горива.
Француски председник захтева неколико привремених мера ублажавања европских правила како би се убрзала производња горива на континенту.
Међу главним предлозима француског лидера су ублажавање европских стандарда о квалитету горива, повећање удела биогорива у дизелу, или одлагање одређених нових обавеза за увознике фосилних горива.
Према речима Макрона, ове мере би требало да омогуће јачање капацитета за увоз и производњу у кратком року, а тиме и повећање понуде доступне на домаћем тржишту.
Готово потпуно затварање Ормуског мореуза од марта 2026. године довело је последњих месеци до смањења глобалне понуде нафте и значајне реконфигурације светских токова угљоводоника, навео је он.
Према речима председника Француске, глобалне залихе нафте су тако опале за више од 500 милиона барела.
Како се наводи, ситуација је поново постала напета последњих недеља због напада на енергетску инфраструктуру Русије и Блиског истока, као и поновног раста потрошње у Азији.
Макрон је упозорио да би, уколико не дође до брзог поновног отварања Ормуског мореуза и поновног пуштања у рад саудијског нафтовода ИстокЗапад, исцрпљивање залиха те краљевине могло да изазове смањење понуде сирове нафте и деривата на светском тржишту за најмање 4 милиона барела дневно.
Он је упозорио да би ово смањење могло да доведе до наглог раста цена.
У писму Урсули фон дер Лајен, Макрон је такође изнео забринутост француских привредника који пријављују све веће потешкоће у потврђивању испорука за наредне недеље.
Европа је посебно рањива на ове поремећаје због зависности од Блиског истока када је реч о одређеним дериватима нафте, а према подацима које је навео Макрон, тај регион учествује са 36 посто у европском увозу керозина и са 18 одсто у увозу дизела.
Његов први предлог је да се изузетно ублаже европски стандарди који се односе на квалитет горива.
Друга мера која се разматра јесте повећање удела биогорива у дизелу.
Француски председник посебно предлаже да се дистрибутерима омогући замена дизела типа Б7 , који садржи до 7 одсто биодизела и тренутно је широко распрострањен стандард у Европи, дизелом типа Б10, који може да садржи до 10 посто биодизела.
Француски председник такође је затражио одлагање за годину дана примене нове европске обавезе која се односи на увознике сирове нафте, природног гаса и угља.
Од 1. јануара 2027. године, европски увозници ће морати да докажу да њихови добављачи нафте и гаса поштују правила о мерењу и контроли емисије метана која су еквивалентна правилима ЕУ.
Овај захтев би могао да отежа сарадњу са одређеним страним произвођачима који нису у стању да обезбеде неопходне податке, и то у тренутку када Европа настоји да осигура своје снабдевање.
Макрон, ипак, сматра да је досадашња припрема тог механизма незадовољавајућа. Комисија је већ препоручила државама чланицама да одложе примену финансијских казни повезаних са овим обавезама до краја 2029. године.
Француски председник је указао да би, чак и без тих санкција, нова правила представљала додатни ризик од судских спорова за увознике фосилних горива, у тренутку када је Европи потребно да мобилише све своје капацитете за снабдевање.
Макрон се истовремено заложио за убрзање европских напора на пољу електрификације и смањење потрошње природног гаса, посебно за потребе грејања.