Школска година у свим школама у Србији данас је почела редовно и свечано, изјавио је министар просвете Дејан Вук Станковић и истакао да је стање у образовном систему не само нормализовано, већ и стабилизовано имајући у виду сва дешавања која су погодила тај сектор у школској 2024/25 години.
„Данас је први дан школе. Данас је, у крајњој линији, и дан када нисмо чак имали ни онај традиционални штрајк упозорења синдиката, што показује да већ другу годину заредом, без обзира на турбулентне прилике у просвети у школској 2024/25, ипак смо на некој социјално-економској равни успоставили какав-такав дијалог између државе и просветних радника“, рекао је Станковић медијима поводом почетка нове школске године.
Министар је нагласио да је за велики и динамичан систем какав је просветни изузетно важно што година почиње стабилно, како би свако могао оптимално да обавља своју функцију у процесу васпитања и преношења знања на млађе генерације.
Посебно је честитао почетак школе за око 62.500 ђака првака и њихове родитеље и пожелео им успех у даљем школовању.
„Они започињу једну интересантну, помало тешку, али у крајњој линији потребну авантуру која се састоји из комбинације знања, игре и дружења. Започињу процес образовања и васпитања и тим првацима и њиховим родитељима посебно честитам овај 1. септембар као дан који ће памтити кроз читав свој живот, јер је то дан када су почели школовање“, навео је Станковић.
Истакао је да је просветни систем Србије, према расположивим подацима, потпуно спреман за спреман нову школску годину.
Према његовим речима, сви наставници, све школске управе и сви директори спремни су да испуне своје дужности.
Говорећи о положају и примањима запослених у просвети, Станковић је навео да ће Министарство дати све од себе да се материјални положај запослених у просвети даље побољша.
„Ми ћемо се, што се тиче Министарства, трудити да у границама наших ресурса обезбедимо оптималне предуслове да систем функционише. Надамо се да ће нам економске прилике дозволити да у неком догледном времену говоримо о повећању, новом повећању плата у просвети, да ли кроз призму повећања плата у јавном сектору или поново кроз неко секторско повећање, то зависи од неких врло сложених социјално-економских прилика у којима се налази наша земља, али ми ћемо свакако дати све од себе да тај материјални положај даље поправимо“, навео је Станковић.
Када је реч о предстојећим реформама, министар је истакао да је у плану увођење нових приступа учењу, развој нових модела приказивања градива и примена система активног оцењивања кроз праћење рада ученика током читаве године.
Истакао је да је један од стратешких циљева Министарства просвете интензивирање рада на дигитализацији образовног система.
„Што се тиче саме просвете, идемо ка новим методама учења. Подигли смо лествицу, инсистирамо на функционалним знањима, на учењу које се везује за исходе, на развоју тзв. међупредметних компетенција и код наставника и код ђака. Трудићемо се да у границама, наравно, наших економских моћи осавременимо и процес учења кроз увођење дигитализације у процес образовања и васпитања, тачније кроз примену роботике и вештачке интелигенције“, рекао је Станковић.
Додао је да је потребно реафирмисати и васпитну улогу школе имајући у виду да деца проводе значајан део дана у школи.
„Било би добро да се кроз форму слободних активности у оквиру програма и плана рада наставе пронађе и простор да се деца међусобно друже, да заједно са наставницима савладавају, поред лекција које се односе на неке предмете и научне области, и неке животне лекције и да школа поново постане један од главних извора васпитања и формирања личности сваког младог човека“, нагласио је Станковић.
Према његовим речима, у плану Министарства просвете су развојни пројекти, а један од њих је изградња Студентског дома у Нишу.
Такође, радиће се на јачању капацитета просвете у Дата центру у Крагујевцу, даљем улагању у опрему и у знања и компетенције наставника.
Навео је и да Просвети предстоје тешке реформе које се односе на мрежу основних и средњих школа, јер, како је указао, садашња мрежа је направљена у прошлости када смо имали и другачију демографију и другачију привредну структуру.
„Оно што важи за доуниверзитетско образовање важи вероватно и за универзитетско образовање. Ми већ неке прелиминарне анализе радимо и то ће бити један од изазова с којима ће се суочавати Министарство просвете у годинама које долазе“, навео је Станковић.
Извор: Танјуг