Заменик помоћника генералног секретара НАТО-а Кевин Хамилтон рекао је у интервјуу за РТС да Алијанса поштује војну неутралност Србије и да ће на том темељу пословати са Србијом. На питање може ли Приштина постати чланица НАТО-а без консензуса свих чланица Алијансе, Хамилтон одговара да не може.
Прва заједничка војна вежба Војске Србије и НАТО-а, одржава се у бази „Југ“ и на полигону „Боровац“ код Бујановца, на позив званичног Београда.
Како Алијанса види значај те вежбе, шта она представља у практичном смислу за односе Србије и НАТО-а?
Захвални смо на позиву Владе Србије и српске војске да се одржи ова вежба у Србији. То је прва таква вежба, заједничка, између НАТО снага и Србије, и мислим да она представља нови ниво разумевања и дијалога, али и интероперабилности између снага НАТО-а и српске војске.
Ова конкретна вежба која се одвија у Боровцу, на југу Србије, фокусирана је на тренирање за мировне операције, и то је прилика да српска војска и НАТО снаге уче једни од других како да се изводе мировне операције, што ће, мислим, помоћи српској војсци када буде изводила такве операције под окриљем Уједињених нација широм света.
Србија инсистира на војној неутралности, али НАТО говори о јачању сарадње и интероперабилности, што је један од циљева ове војне вежбе.
Када се говори о интероперабилности Војске Србије са НАТО снагама, колико је Србија данас заправо близу НАТО стандардима, али и где је граница између војне неутралности и практичне интеграције у НАТО систем?
То је одлично питање, и одговорићу тако што ћу рећи да не постоји ништа што је узајамно искључиво између интероперабилности и сарадње са НАТО-ом са једне стране и војне неутралности са друге стране. НАТО у потпуности поштује српску политику војне неутралности. То тако радимо кроз Партнерство за мир у протеклим годинама, и штавише, НАТО има напредан однос са другим неутралним земљама као што су Швајцарска и Аустрија, на пример.
Имамо те дубоке и напредне односе и са тим земљама које су такође неутралне и доносе своје суверене одлуке кад је реч о њиховим спољним политикама и безбедносним политикама, и исто важи и за Србију.
Последњих месеци видимо интензивне контакте највиших званичника Србије и НАТО-а, поред заједничке вежбе, састанци са врхом Алијансе и поруке о унапређењу сарадње. Амерички амбасадор при НАТО-у говорио је о новој ери односа са Србијом.
Шта конкретно значи та нова ера, поготово ако се у контекст стави и његова порука, да одбрамбена и безбедносна сарадња са непоузданим партнерима ствара дугорочне стратешке зависности којих се тешко ослободити?
Мислим да је НАТО у целини све више заинтересован у улагање у наша партнерства. Мој став као заменика помоћника генералног секретара за партнерство, што је нова позиција у НАТО-у, јесте да бисмо имали редовнији дијалог са нашим кључним партнерима, као што је Србија.
Моје присуство овде у Београду је део тога, и надам се да ћу имати прилику да посетим Београд и друге делове Србије још чешће. Ипак, оно што ми очекујемо од свих наших партнера јесте да улажу у сопствену безбедност и да се то види у њиховим регионима, да они улажу у безбедност и стабилност.
У случају Србије, Србија је очигледно највећа земља на Западном Балкану, економски и војно најснажнија. Србија има велики утицај у овом делу Европе, и ми зависимо од нашег партнерства са Србијом како би овај цео регион био стабилан и безбедан за људе који овде живе, а самим тим и за читаву евроатлантску зону.
Када НАТО каже да поштује војну неутралност Србије, да ли то значи трајно поштовање те позиције или очекивање да се она једног дана промени?
Нашу алијансу, кад је реч о партнерству, покрећу, значи, потражња и захтеви. Дакле, ја свакако не бих хтео да предвиђам будући курс Србије кад је реч о војној неутралности или другим политикама, али док се Србија држи те политике војне неутралности, НАТО ће ту одлуку поштовати и на том темељу ћемо пословати са Србијом.
На Косову и Метохији политичка ситуација је и даље нестабилна, Срби су често током политичких криза и изборних кампања били на мети акција такозване косовске полиције. У готово сваком разговору српских званичника са НАТО-ом, централна тема је безбедност на Косову и Метохији.
Да ли НАТО дели забринутост Београда за безбедност Срба и како генерално оцењујете безбедносну ситуацију у Покрајини?
Мислим да тренутно ситуацију на Косову оцењујемо као релативно стабилну и мирну, али и крхку, и због тога КФОР под мандатом Уједињених нација одржава своје присуство на Косову, и они имају мандат и одговорност да штите све заједнице на Косову, укључујући, наравно, и српску заједницу.
Мислим да имамо добар однос са Србијом по овом питању, стално се води дијалог између команданта КФОР-а и команданта српских оружаних снага.
Мислим да је оно што је сада потребно, паралелно са радом КФОР-а на обезбеђивању безбедности на Косову, јесте да се ојача политички процес, да дијалог између Београда и Приштине под окриљем Европске уније да се настави, и НАТО то подржава. Дакле, док ми пружамо помоћ у безбедности и стабилности за сав народ на Косову, надамо се да ће и политички процес да крене даље.
У Америчком конгресу појавила се иницијатива која подржава чланство такозваног Косова у НАТО-у. Може ли Приштина постати чланица Алијансе без сагласности Београда и без консензуса свих чланица НАТО-а, имајући у виду да четири чланице и даље не признају једнострано проглашену независност Косова?
У праву сте када кажете да НАТО функционише на принципу консензуса, и то је одувек тако, тако да не могу да коментаришем о томе шта се говори у Конгресу Сједињених Америчких Држава, али оно што могу да кажем јесте да НАТО већ сада деценијама негује однос са Косовом, и то је један позитиван однос који је усклађен са нашим односом са Београдом, и то је став који ћемо наставити да заговарамо.
Нема места за такозвано Косово у НАТО-у?
„То би захтевало консензус који тренутно не постоји“, изјавио је у интервјуу за РТС заменик помоћника генералног секретара НАТО-а Кевин Хамилтон.
Извор: РТС