Академик Матија Бећковић рекао је данас на уручењу награде Живојину Ракочевићу за дела високе уметничке вредности „Бранко Ћопић“ у Српској академији наука и уметности (САНУ) да је стихове које је прочитао у збирци Ракочевића ‘Мирис анђела’ доживео као модерни наставак косовског циклуса.
Бећковић је, уручујући Ракочевићу награду, рекао да тамо где се Живојин родио „сви пишу стихове“, преноси УНС.
„Чинило ми се да је он и по томе изузетан – уочљивији и присутнији били су његови виспрени, актуелни новинарски коментари, а чувенија његова звања – директора Дома културе у Грачаници и председника УНС-а. Испоставило да је то све споредно у односу на стихове које сам прочитао у збирци ‘Мирис анђела’, рекао је Бећковић.
Говорећи о Ракочевићевој збирци Бећковић је подсетио да је своју мајку Живојин препознао у пећкој мајци, кад је видео убрађену црном марамом како иде да набере дрва.
„Рат је почињао, дан је био близу, а ноћ улазила на велика врата. Силазећи у катакомбе, Косово је опет прелазило у надлежност поезије“, рекао је Бећковић.
Председник УНС-а, новинар и књижевник Живојин Ракочевић рекао је да се „данас осећа као када га је бака први дан одвела у школу“.
„Било би најбоље да од свега побегнем у један од два моја завичаја, да се сакријем иза свега што одавно не постоји. Да се одметнем у воденици и да у буци и пени разбијене планинске воде између горњег и доњег воденичког камена, уместо кукурузног брашна, изађу речи Ћопићевог мачка Тоше: ‘Деда Тришо, чујеш ли ме, улови ми једног миша’. А да се потом, у тутњави камења, објави и: ‘Каквог миша, рођени’“, рекао је Ракочевић на почетку обраћања.
Било би чудесно, наставио је, да одавде упилим и поново се од тешких непочинстава сакријем од мајке у поточари и слушам воденички камен како понавља: „Рођени, рођени, рођени“.
„Мој рођени, Данило Бећковић, каже: ‘Ко није читао Бранка, тај није растао’. А може се додати ко није живео ‘Јежеву кућицу’, тај никад неће бити вештак и мајстор, што у послу свом ради и чува рођени дом“, рекао је Ракочевић.
У мом рођеном дому, додао је, у морачком завичају, биле су три књиге – Његошев „Горски вијенац“, Бранкова „У свету медведа и лептирова“ и „Велика тројица очи у очи“ о сусретима Рузвелта, Черчила и Стаљина.
„Временом су те књиге нестале. Међутим, прве књиге и прве љубави вас никада не остављају. Књига ‘У свету медведа и лептирова’ чекала ме много година касније, лежала је на поду библиотеке коју је погодила мина. На њеним белинама сам тог дана преписао делове из дневника једне муслиманске девојчице која записује како су неки момци донели главу четника и како са њом играју лопте. Рукопис којим сам бележио те речи није био мој. Ни пре, ни касније нисам тако писао. А књига ми је опет нестала, негде у мом завичају, на Косову и Метохији. Ви сте ми је данас вратили, рођени моји“, рекао је Ракочевић.
Збирку песама „Мирис анђела“ издала је Народна библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву.
Осим Живојина Ракочевића, лауреати овог признања су и Милан Мицић за збирку прича „Зашто је петао престао да кукуриче и друге колонистичке приче” и Коста Косовац за збирку песама „Шестар за ореол”.
О лауреатима је одлучивао жири Задужбине Бранка Ћопића, који чине академици Матија Бећковић, Злата Бојовић, Јован Делић, Душан Ковачевић и Милосав Тешић (председник), на седници одржаној 28. априла 2026. године у САНУ.
Извор: Контакт Плус/УНС