Према предлогу новог буџета Европске уније 2028-2034, Србија и друге земље кандидати за чланство могу да добију више новца с обзиром да је за политику проширења и суседства предвиђено значајно повећање од око 37 одсто, произилази из објављених докумената.
Инструменти као што су ИПА фондови и План раста ће бити обједињени у један фонд под називом Глобална Европа са буџетом од 200 милијарди евра, који покрива спољне активности, развој, хуманитарну помоћ и подршку проширењу.
Од тог укупног износа, 42,6 милијарди евра је посебно намењено „политици проширења и суседства“, што је значајно повећање од око 37 одсто у поређењу са претходним периодима и намењено је да помогне земљама кандидатима, међу којима је и Србија, да убрзају реформе на свом путу ка Европској унији.
Ако се предлог усвоји, досадашњи систем ИПА фондова (IPA III) за подршку земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима (нпр. Западни Балкан, Украјина, Турска) ће се у великој мери пребацити на условни, механизам заснован на реформама – сличан Механизму за опоравак и отпорност након пандемије вируса корона и Механизму за реформе и раст Западног Балкана, а слична промена очекује и План раста за Западни Балкан.
Србија и друге кандидатске земље неће имати унапред загарантоване исплате, већ ће њихова расподела зависити од учинка у спровођењу реформи и поштовању владавине права, наводи се у документима Европског парламента.
Предложени буџет Европске уније за период 2028-2034. сигнализира кључни структурни помак од традиционалног ИПА III заснованог на грантовима ка моделу условног финансирања, а подршка је везана за конкретан напредак у реформама.
„Са већим буџетом можемо додатно да убрзамо темпо реформи и инвестиција и приближимо земље чланству у Европској унији“, изјавила је европска комесарка за проширење Марта Кос.
Извор: Танјуг