Министар за европске интеграције Србије Немања Старовић истакао је данас да признање Косова није формални услов за чланство у Европској унији и да нигде не пише да је међусобно признање неопходно, јер да јесте – од чланства не би било ништа.
Старовић је на ТВ К1, на питање да ли је Косово „камен спотицања“ на путу Србије ка ЕУ, одговорио да је преговарачким оквиром дефинисана обавеза да се достигне свеобухватна правно обавезујућа нормализација односа Београда и Приштине.
„Косово свакако није формални услов. Оно што је дефинисано у преговарачком оквиру је обавеза да достигнемо свеобухватну правно-обавезујућу нормализацију односа. Наравно, неки у томе очитавају обавезу међусобног признања, али тако не пише. Када би тако писало не би било ништа од чланства, јер је свима нама на срцу заштита националних интереса“, поручио је Старовић.
Истакао је да је ствар потпуно јасна и да, што се тиће актуелне власти, чији је пут трасирао председник Александар Вучић – нема одустајања од националних интереса.
Старовић је изразио уверење да је могуће напредовати на европском путу и поред тог питања, и додао да ће то бити видљиво у наредном периоду.
Оценио је да постоји могућност о којој је говорио и председник Вучић, да Србија постане чланица ЕУ пре 2030, нагласивши да је реч о могућности, јер није све у рукама Београда, већ то зависи од консензуса земаља чланица Уније.
„Постоји нека врста формуле да ниједна држава кандидат на може постати чланица ако има неразрешене територијалне спорове, али видели смо на примеру Кипра, који не контролише добар део териториоје, да постоје другачији примери. Такође постоји промена приступа када се говори о неким државама кандидатима, као што је за Молдавију и Украјину речено да чињеница да не контролишу део своје територије не значи затварање европског пута. Морамо да користимо те врсте преседана и промене политике“, поручио је Старовић.
На питање о притисцима на Србију да се удаљи од Москве, министар је указао да постоји таква врста жеље и очекивања када је реч о спољној политици Србије, која, подвлачи, није политички неутрална, будући да су два основна принципа спољне политике земље – војна неутралност и политичка независност.
„Наша је обавеза да постепено усаглашавамо спољну политику са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и задовљан сам због чињенице да наша усклађеност сада 63 процента, што је 12 одсто више него пре годину дана када је то био 51 одсто. Показали смо да испуњавамо обавезу да се постепено усаглашавамо“, подвукао је Старовић.
Наводећи да постоје поједине државе чланице ЕУ које сматрају да би сада сви кандидати требало да 100 одсто усагласе своју спољну политику, непоменуо је да би то подразумевало увођење свих пакета санкција Русији, што Србија није и неће учинити.
Подсетио је да на закључке Савета за националну безбедност из фебруара 2022. године, који су се, каже, показали исправни, јер подразумевају осуду нарушавања територијалног интегритета сваке државе чланице Уједињих нација, самим тим и Украјине, залагање за мир и помоћ угроженом становнишвту, али и непристајање на то да уводимо економске санкције било коме.
„То је оквир у којем се крећемо већ три и по године“, додао је министар Старовић.
На констатацију да се мења удаљеност држава кандидата од Брисела, те на питање како се та позиција мења, Старовић је приметио да су различите државе биле „фронтранери“, али да су се ствари мењале. Подсетио је да је Северна Македонија постала кандидат 2005. године, пре Хрватске, али је услед бројних околности у последњих 20 година, Скопље данас близу зачеља.
Динамика се, појашњава, често мења услед политичких околности.
За Србију је, истиче минситар, важно да „игра“ у складу са правилима претприступног процеса, да спроводи реформе, откључава кластере и затвара поглавља.
„А, да ли ће доћи до промене методологије о којој се говори, остаје да се види“, додао је Старовић.
Подсећа да је управо 2022. године, са почетком рата у Украјини, дошло до промене политичке динамике када је реч о Србији и да није тајна да земља од тада није отворила ниједан кластер.
„Ми смо добили зелено светло, односно оцену да смо техички спремни за отварање кластера 4 и 3 добили у децембру 2021. године. Тада је и отворен кластер 4 , али је речено да се са кластером 3 застане док се не заврши процес измене Устава. То је завршено месе дана касније, после референдума о уставним променама, али када је то требало да се валоризује, почео је рат у Украјини. Свакон наредног децембра, Европска комисија је доносила зелено светло, али није долазило до политичког консензуса“, објаснио је Старовић.
У међувремену је, каже, Србија преузела на себе још један сет реформских обавеза, који би ускоро требало да буде завршен, што ће, нада се, помоћи у отварању Кластера до краја године.
На питање да ли је Берлински процес испунио очекивања постављена још пре 11 година, Старовић је рекао да се може бити делимично задовољан, јер су неки процеси и пројекти успешно реализовани, али и констатовао да су амбиције биле далеко веће.
Подсетио је да је идеја Берлинског процеса била да се унапреди регионална сарадња и оснажи заједничко регионално тржиште унутар Западног Балкана, како би се на тај начин, кроз реализацију бројних пројеката поспеши пут региона ка чланству у ЕУ.
У том смислу, навео је да је један од највећих успеха Берлинског процеса успостављање зоне без роминга на Западном Балкану, уз одређен број инфраструктурних пројеката. Међу тим пројектима, споменуо је онај који је за Србију важан, ауто-пут Ниш – Приштина, додајући да се тај пројекат реализције само „са ове стране административне линије“.
„Постоје иницијативе које су делимично реализоване, попут путовања са личним картама, а на неки начин и иницијатива ’Отворени Балкан’ који је успешно реализована, је комплементарна и структурално повезана са Берлинским процесом“, рекао је Старовић.
Додао је да постоји читав низ регионалних иницијатива, од којих неке постоје 25 година, те да је природно да има и одређених преклапања, али да је важно да све имају у виду циљ који је у региону заједнички и користан за грађане и да се сви крећу у истом правцу.
Извор: Косово Онлине
