Министар одбране Братислав Гашић положио је данас, у пратњи начелника Управе за људске ресурсе (Ј-1) Генералштаба Војске Србије бригадног генерала Слађана Христова и шефа Кабинета бригадног генерала Николе Матовића, венац крај Споменика јунацима са Кошара у Београду, поводом обележавања 27. годишњице Битке на Кошарама. која је 67 дана вођена током НАТО бомбардовања 1999. године. Комеморативни скуп одржан и у Нишу.
Државну церемонију полагања венаца у Београду предводио је изасланик председника Републике Милорад Вељовић. Испред Владе Србије, венац је положила министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Милица Ђурђевић Стаменковски.
„Дужни смо да кажемо да за ову земљу вреди живети, борити се и упорно истрајавати да је градимо, обнављамо и подижемо. За ову земљу вреди приложити сав наш труд, знање и вештине и све оно што најбоље знамо и умемо, како бисмо поново – у сусрет новим Видовданима, када ћемо се поново као народ у огледалу приказати – посведочили нашу љубав и поштовање према јунацима са Кошара, не само тако што ћемо им одавати пошту и полагати венац, него тако што ћемо сачувати оно што су нам оставили, државу и слободу“, сматра Стаменковски.
Помен палим борцима на Кошарама служили су главни војни свештеник мајор протојереј Предраг Докић, главни војни капелан потпуковник дон Горан Аврамов и главни војни имам потпуковник Мустафа ефендија Јусуфспахић.
Венце су положиле и делегације јединица које су учествовале у одбрани карауле „Кошаре“, са својим ратним командантима и члановима породица палих бораца и представници борачких организација и удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова.
Комеморативни скуп и у Нишу
Комеморативни скуп поводом битке на Кошарама одржан је и у Нишу полагањем венаца и цвећа и одавањем поште погинулим херојима Војске СР Југославије. Председник Скупштине града Ниша Дарко Николић истакао је да су Кошаре подсећање да се борба српског народа за слободу, самосталност и независност никада не завршава.
Николић је рекао да су Кошаре подсећање на најузвишеније друштвене вредности, херојство, част и безусловну љубав према отаџбини и нагласио да је обавеза свих да се негује култура сећања према људима који су дали живот за Србију, како не би били заборављени.
„Оно што су борци са Кошара тог пролећа 1999. урадили за нашу земљу – да су одбили копнену инвазију преко југословенско-албанске границе, јесте један чин неизмерног херојства, који је одбранио нашу земљу од тадашње такозване Ослободилачке војске Косова и албанске званичне војске, која је била потпомогнута НАТО авијацијом. Нажалост, тада је страдало 108 наших бораца“, подсетио је Николић.
Председник и координатор Савета за рад са борачким удружењима града Ниша Иван Крстић изјавио је да хероји са Кошара нису имали страха у себи, већ су имали у подсвести речи „нема назад, иза је Србија“.
Подвукао је да је током борби на Кошарама погинуло 108 припадника Војске СР Југославије.
„Браћо, нисмо вас заборавили, нека вам је вечна слава и хвала, живела Србија“, поручио је Крстић.
На скупу се обратио и бивши генерал-пуковник Војске Југославије и командант Приштинског корпуса Војске Југославије Владимир Лазаревић који је навео да је слобода земље скупо плаћена, тврдећи да је „НАТО планирао да само у прва четири дана на Косову и Метохији убије више од 20.000 војника“.
„Он је за све време рата, говоримо о приштинском корпусу од 80.000, убио мање од 0,7 одсто, мање од 560. За нас су то катастрофални губици, али са војног аспекта то су минимални губици – са минималним губицима сачували смо слободу. И захваљујући, између осталог, одбрани на Кошарама, ток рата је попримио другачији карактер у односу на план НАТО агресора“, указао је Лазаревић.
Напоменуо је да борбе на Кошарама представљају епопеју одбране Србије, истичући да су најтеже борбе током рата на КиМ вођене управо дуж југословенско-албанске границе.
„Борбе на Кошарама, то је дакле множина, то је скуп борби, бојева, борбених тактичких радњи. По ангажованим снагама, по дужини трајања и значају ове борбе спадају у ред, војнички речено, једне специјалне одбрамбене операције, од оперативно-тактичког значаја“, поручио је Лазаревић.
Такође, објаснио је да су Војску СР Југославије у рејону карауле Кошаре чинили херојски припадници 125. моторизоване бригаде приштинског корпуса, војници 63. падобранске бригаде, чланови 72. специјалне бригаде и припадници три батаљона полицијске бригаде. Оценио је да је приштински корпус био на „тежишту“ одбране слободе Србије и Савезне Републике Југославије.
„Само да вас подсетим, из својих ровова борци легендарног приштинског корпуса, бранећи слободу земље, неповредивост њену, поручивали су: ‘Ми не одлучујемо да ли ћемо бранити земљу у зависности од снаге агресора који нас напада, већ које светиње бранимо! Нама отаџбина командује! Границу ћемо одбранити по сваку цену! За ову земљу вреди гинути, нема назад, иза је Србија…’ И после смрти бранићу Србију, то су последње речи хероине Љиљане Жикић Карађорђевић, војника, добровољца херојске 125. моторизоване бригаде“, навео је Лазаревић.
Извор: РТС, Танјуг
