Шпијунажа је комплексно кривично дело које је у актуелном косовском Кривичном законику регулисано кроз седам ставова у члану 124. Најмања казна предвиђена за ово кривично дело износи пет година, мада закон предвиђа у појединим случајевима и доживотну казну.
Управо због комплексности, ово кривично дело често плаши грађане, па када се та тема због неког конкретног случаја актуелизује, поставља се питање ко је шпијун, како да знам да нисам на неки начин макар нехотице учествовао у овом делу и како се сачувати?
Адвокат Љубомир Пантовић објашњава природу кривичног дела “шпијунажа” и наглашава да макар један од два предуслова, мора да буде испуњен да би лице могло да се сумњичи пред законом за ово кривично дело.
„Шпијунажа је предаја или омогућавање приступа некој државној тајни, страној држави или страној организацији или особи која ради за ту страну државу или страну организацију“ објашњава Пантовић у разговору за Радио Митровица север.
Први услов је да саопштени податак мора да буде под ознаком „државна тајна“. Није свако саопштавање информација шпијунажа.
„Није саопштавање сваког податка шпијунажа. Државна тајна мора да буде таквом проглашена на основу неког закона или да одлуком неког државног органа, тај податак који се преноси, буде проглашен државном тајном . Значи није све државна тајна“ каже адвокат.
Неки податак се проглашава државном тајном када држава односно њени органи, процене да би обзнањивање те информације на било који начин могло негативно да се одрази на интерес те државе.
Обично се ради о документима превасходно везаним за безбедност државе, мада под државном тајном могу да се нађу и неки наизглед банални подаци.
„Банализујем, али ако у закону о производњи млека пише да је податак о годишњој, месечној или дневној производњи млека државна тајна и не сме се износити – онда је то државна тајна“ каже адвокат и наглашава да мора да буде јасно стављено до знања људима да су одређени подаци државна тајна.
Други услов неопходан да би се говорило о кривичном делу “шпијунажа” јесте да лице има сазнања о томе коме преноси информацију, тј. да свесно предаје податак особи која ради за страну државу, односно обавештајну организацију.
„Дело шпијунаже може да се изврши са директним умишљајем – када ти знаш да тај човек ради за неку страну државу или њену обавештајну организацију, знаш да су ти подаци државна тајна, па их ипак и поред тога саопштаваш њима. Дакле, претпоставка је да знаш. Ако ти не знаш шта тај човек ради, ниси учинио кривично дело шпијунаже, осим ако знаш да су подаци које си одао тајна“, истиче Пантовић.
Међутим, грађани обично не читају законе, немају баш прилику тек тако да сазнају државне тајне, али ако се тако нешто и догоди, Пантовић каже да је ту веома једноставно поступити – када су подаци државна тајна и ако било каквим случајем сазнате за њих – не одајете их никоме.
Пантовић такође додаје да се кривична одговорност увек остварује пред законом земље чије добро односно чији интерес је нарушен, па где год у свету да одате државну тајну на пример Косова, кривично ћете одговарати пред косовским законом.
Медији и извештавање о тежим кривичним делима…
Случај осумњичене Ј.Ђ. која је претходне недеље приведена у Северној Митровици због наводне шпијунаже, ставила је у фокус јавности управо ову тему. Пре него ли јој је одређен притвор, један приштински медиј је на својој интернет страници објавио чак и фотографију приведене, што није у складу са законом, напомиње Пантовић.
„Медији приликом извештавања о осумњиченима за ово или слична кривична дела, морају да се односе опрезно, а не као ових дана… Поједини медији су одмах објавили слику, иницијале, пуно име и презиме, и препричавају оно што су сазнали, прочитали или чули – за шта се терети, шта је у питању. Не, то медијима није дозвољено, ни из једне истраге подаци не могу тек тако да се пласирају у јавност без неког филтера. Ја нисам био на седници када је жени одређен притвор, али сам сигуран да је претресни судија који је одредио притвор обавестио о томе присутне, а прво је искључио јавност. Није ту могао свако да дође. То што ти медији раде је апсолутно кршење закона, али нажалост нико не води рачуна. Просто, немојте то да радите и користите искључиво званичне информације“ апелује адвокат.
Извор: Радио Митровица север