Танјуг

Поповић: Програм економске сарадње Србије и Русије је основа за даљи економски развој

од TV Most

Министар без портфеља Ненад Поповић изјавио је да ће недавно потписани програм економске сарадње за период од 2026. до 2031. између Србије и Русије бити чврста основа за даљи развој у кључним економским областима, уз циљ да економска сарадња достигне ниво из 2022. када је износила 4,3 милијарде долара.

„Пре око две недеље, на састанку Међувладиног српско-руског комитета, заједно са руским министром за економски развој Максимом Решетњиковим, потписали смо програм економске сарадње за период 2026-2031. Ова платформа ће послужити као чврста основа за даљи развој у свим кључним економским секторима: енергетици, машинству, дигитализацији, вештачкој интелигенцији, роботици и новим технологијама, као и креативним индустријама, пољопривреди, грађевинарству и инфраструктури. Поред тога, сарадња се протеже на науку, образовање и фармацеутску индустрију“, рекао је Поповић у интервјуу за руску државну агенцију ТАСС.

Према његовим речима, трговина између Србије и Русије је опала након почетка специјалне војне операције у Украјини због логистичких ограничења и санкција које су погодиле обе земље, али да је, ипак, остала релативно висока иако су многи очекивали већи пад.

„Предузећа су отпорна и данас смо веома задовољни резултатима. Поставили смо циљ да у наредних пет година достигнемо ниво трговинског промета из 2022. године, који је износио 4,3 милијарде долара. То је оствариво ако наставимо да послујемо као и обично. У сталном смо контакту са министром Максимом Решетњиковим, редовно се састајемо и координирамо наше активности. Трудимо се да помогнемо у решавању проблема и српских предузећа у Русији и руских предузећа у Србији“, објаснио је.

На питање о најтраженијим српским пољопривредним и прехрамбеним производима на руском тржишту, он је навео да су свеже јабуке, смрзнуто бобичасто воће и вода најтраженији производи на том тржишту.

„Поред воћа, велика је потражња за производима веће вредности као што су сир и свежи сир, вино, кондиторски производи, храна за кућне љубимце и саднице воћа. Овај производни микс одражава структуру српског извоза: испоручујемо и сировине и прерађевине. Воће, пре свега јабуке и смрзнуто воће, један је од најпрепознатљивијих и најстабилнијих извозних ресурса Србије на руском тржишту“, истакао је Поповић.

Подсетио је и да је спољна трговина пољопривредним и прехрамбеним производима између Србије и Русије регулисана одредбама Споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније и њених држава чланица који је на снази од јула 2021. године.

„У 2025. години укупан промет пољопривредних и прехрамбених производа износио је 415 милиона долара, што је повећање од 5 одсто у односу на 2024. годину“, рекао је он.

Говорећи о руским компанијама и предузетницима у Србији, Поповић је рекао да је у Србији тренутно регистровано више од 2.400 компанија са руским капиталом, као и око 13.500 појединачних предузетника физичких лица из Руске Федерације. „Велики део ове активности концентрисан је у ИТ сектору, који постаје једна од кључних области које повезују економије две земље. Штавише, српски и руски стручњаци могу заједнички учествовати у међународним пројектима и такмичењима, олакшавајући размену знања, подстичући иновације и јачајући конкурентност на глобалном тржишту“, оценио је.

Када је реч о потенцијалу који има сарадња Србије и Русије у области високих технологија, нагласио је да је дигитализација кључни покретач економског развоја, уз употребу вештачке интелигенције у индустрији, јавном сектору и влади.

„Развој роботике и аутоматизације индустријских процеса је посебно значајан, као и напредак у аутомобилској индустрији и имплементација нових технологија. Посебно је важно нагласити критичну важност сарадње у области роботике, вештачке интелигенције и нових технологија. Пажљиво пратимо национални програм развоја роботике у Руској Федерацији“, објаснио је Поповић.

Додао је да су роботика и вештачка интелигенција области које нуде могућности за заједнички напредак и реализацију значајних пројеката.

Према његовим речима, енергетска сарадња Србије са Русијом остаје кључни фактор стабилности српске економије јер Србија добија гас по најбољој цени у Европи и под најбољим условима испоруке, уз поузданост снабдевања тим енергентом.

„Глобалне цене гаса и нафте расту буквално сваког дана. То утиче на енергетску безбедност сваке земље. Србија добија поуздане залихе из Русије. Наша енергетска безбедност осигурава будућу безбедност земље. Зато су Гаспром и Русија кључни економски партнери за нас. Током недавног телефонског разговора између нашег председника Александра Вучића и руског председника Владимира Путина, разматране су разне теме, укључујући и енергетску безбедност. То су споразуми постигнути на највишем нивоу. Редован контакт између наших председника нам је веома важан“, поручио је Поповић.

Нагласио је и да се руски туристи традиционално убрајају међу најбројније и најважније посетиоце Србије, као и да је Београд, уз Копаоник  Златибор, најпопуларнија дестинација.

„Београд се сматра атрактивним градом са живахним ноћним животом, бројним културним атракцијама, музејима, занимљивом кулинарском понудом и живом урбаном сценом, што га чини популарним избором за кратка путовања. Планински центри попут Копаоника и Златибора привлаче туристе током целе године – зими, захваљујући скијашким стазама и уређеним падинама, а лети, захваљујући природним лепотама, чистом ваздуху и бројним могућностима за активну рекреацију и породични туризам. За туристе који траже велнес, природне минералне воде и програме рехабилитације, најпривлачнија одмаралишта су Врњачка Бања, Сокобања, Бања Ковиљача и Пролом Бања. У просеку, руски туристи проводе око три дана у Србији, што је тек довољно времена за кратко путовање у већи град или обилазак града“, рекао је министар.

Такође, навео је и да је од почетка године број ноћења руских туриста у Србији порастао у односу на претходну годину, што потврђује континуирану популарност Србије као туристичке дестинације међу руским грађанима. „Ер Србија свакодневно лети за Москву, као и за Санкт Петербург, Казањ и Сочи. Ускоро, 19. маја, биће покренут први лет за Нижњи Новгород. Ово ће бити велика предност за развој и пословне сарадње и туризма“, истакао је Поповић.

На крају интервјуа, изразио је захвалност према Русији и њеном председнику Владимиру Путину због, како је рекао, доследне и непоколебљиве подршке Србији када је у питању одбрана територијалног интегритета и суверенитета.

„У овом региону, на вековном српском тлу, српски народ је под сталним и систематским политичким, безбедносним и институционалним притиском. Континуиране једностране акције Приштине крше основна људска права, угрожавају њихов опстанак и ефикасно ометају нормалан живот. Подршка Русије је кључни стуб нашег међународног позиционирања и заштите наших државних и националних интереса“, објаснио је Поповић.

Подсетио је и да је Србија, упркос свеобухватном притиску, једина европска земља која није увела санкције Русији, чему је, према његовим речима,  допринела одговорна политика Владе Србије и њеног председника Александра Вучића.

„Свесни смо да ће се у будућности појавити додатни притисци који ће поткопати наше односе. Па ипак, Србију и Русију спаја дубоко историјско пријатељство, културне и духовне везе и дуга историја међусобног разумевања и подршке. Уверени смо да ће се ови односи наставити развијати у будућности и да ће наше пријатељство и сарадња остати јаки и трајни“, закључио је Поповић.

Извор: Танјуг

Можда желите прочитати:

Телевизија Мост

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Прихватам Опширније