Пијаца у Грачаници осим за куповину домаћих производа послужи и за размену по које речи. Уторком и петком она је место сусрета продаваца и купаца из различитих крајева Косова. На тезгама се могу пронаћи свеже воће и поврће, домаћи млечни производи, мед, зимница, расад, али и разноврсна роба широке потрошње, што пијацу чини важним делом свакодневног живота локалне заједнице.
Смештена у центру Грачанице, пијаца је место које се готово не може заобићи уторком и петком, па тако поједини грађани сврате из потребе, а неки из навике.
За многе, одлазак на пијацу није само обавеза већ и прилика за дружење, разговор и неговање традиције, која се генерацијама преноси и остаје важан део идентитета овог краја.
Градимир Живковић из Доње Будриге, у Косовском Поморављу, редован је продавац на грачаничкој пијаци. Понуда производа, како каже, мења се у зависности од сезоне, па је тако сада актуелна продаја расада поврћа.
„Почела је сезона садње на отвореном пољу, тако да је најактуелнији расад. Ја имам све – од парадајза, тиквица, краставаца, лубеница, диња до паприке“, наводи Живковић.
На питање да ли је задовољан продајом, истиче да народ купује.
„Имао сам поруџбину и продао сам 200 корена одједном. Цена је осам центи по корену, или 50 комада за четири евра. Сада је мало јефтиније – прошле године је коштало десет центи. Цена зависи од сорте – парадајз је од 50 до 60 центи по корену, паприка између 40 и 50, а ова семенска роба је 35 до 40 центи за дупли корен“, објашњава Живковић.
Додаје да купци долазе из различитих крајева Косова.
„Имам доста муштерија овде. Продајем најпре расад, затим готов производ, а потом и прерађевине – зимницу. Купци су из Приштине, Ајвалије, Грачанице, околних села, долазе чак и из Брњице“, каже он.
Напомиње и да би пијацу требало проширити, јер често нема довољно простора за продају.
„Пијаца је солидна, али мала. Много простора заузму паркирани аутомобили, па би требало размишљати о бољем решењу – овде је пренатрпано. Људи немају где да стану, зато мора да се долази раније. Долазим у шест, шест и по, некада и у пет сати у сезони. Људи су навикли да сам на овом месту и не могу да мењам позицију“, наводи Живковић.
Ненад Лалић из Добротина каже да нема довољно купаца, те да понекад делује да су продавци у већини.
„Продајемо расад, млечне производе и још неке ситнице. Све зависи од тога шта купац тражи – парадајз је 50 центи по корену, паприка 40, млеко 2,5 евра, сир седам или осам евра, у зависности да ли је козји или крављи. Продаја је слабија него прошле и претпрошле године, нема народа“, наводи Лалић.
И Милијана Живић из Грачанице продаје домаће производе због којих је и ова пијаца позната.
„Када имам робу, долазим. Продајем спанаћ, јаја и зелено поврће. Продаја варира – некад иде, некад не. Сама обрађујем башту, немам пластеник. Цена спанаћа је од један и по до два евра по килограму, сада је мало појефтинио. Домаћа јаја су четири или пет комада за један евро“, каже она.
Добривоје Цвејић из Грачанице стална је муштерија.
„Уторком и петком сам овде. Купујем основне намирнице – лук, парадајз, краставац, кромпир, у мањим количинама. Пијаца је увек ту и увек има свеже робе. Цене су солидне. Где је добра роба, ту купујем“, каже Цвејић.
Љиљана Рајковић из Лапљег Села задовољна је понудом.
„Када пролазим овде, свратим и на пијацу. Купила сам парадајз, љуту паприку и домаћа јаја. Обично купујем домаћи сир и млеко – волим домаће производе. Цене су мало више, све је поскупело, народ се мучи, мора да ради и заради. Понуда није лоша – има расада, цвећа, зимнице, меда, има доста производа“, каже Рајковић.
Милојка Станишић из Словиња некада је имала своју башту у родном месту, одакле је 1999. године протерана, а сада је, како каже, принуђена да све купује.
„Све сам своје имала, сада немам ништа. Моје имање је остало у Словињу. Цене су негде добре, али све је поскупело. Знам ја какве су то муке за продавце“, сетно говори Станишић.
Радица Јовановић из Добротина каже да су цене свуда сличне.
„Цене су, мање-више, исте свуда. Слабо долазим на пијацу, још јесенас сам била. Углавном купујем у продавницама, а оно што има на пијаци, имам и сама – обрађујем своје“, наводи Јовановић.
Иако су цене порасле, међу купцима се ретко чују замерке, јер многи од њих знају колико труда, рада и одрицања стоји иза сваког производа на пијаци.
Извор: Косово онлајн