Испред Основне школе „Стана Бачанин“ у Лешку данас су се четврти пут окупили некадашњи становници овог рударског места како би обновили пријатељства, евоцирали успомене и сачували сећање на време када је Лешак био препознатљив по заједништву, богатом културном животу и спортским успесима.
На овогодишњем окупљању дошла су 52 Лештана из неколико генерација, пристигли из Србије и иностранства. Сусрет су обележили срдачни загрљаји, осмеси, али и понека суза радосница, док су се некадашњи школски другови после више деценија поново нашли на месту где су провели детињство.
Дружење је почело испред школе, а настављено је у учионицама, где су учесници разговарали о школским данима, хорским и рецитаторским секцијама, спортским активностима, кошарци, одбојци и фудбалу, али и о догодовштинама које и данас изазивају осмех. Многи су подсетили да су управо њихове генерације биле покретачи манифестација које и данас живе, попут „Акорда Лешка“ и Турнира у малом фудбалу.
Једна од организатора Валентина Питулић истакла је да је идеја Сусрета Лештана настала из жеље да се окупе људи који су педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века живели у Лешку.
Косово онлајн
„Лешак памтимо као једно лепо, урбано рударско насеље у коме су се неговали поштовање, заједништво и богат културни и спортски живот. Људи који су долазили из свих крајева бивше Југославије донели су нову енергију и културу, па је Лешак по много чему могао да парира много већим срединама“, рекла је Питулић.
Она је додала да су Лештани носталгични за временом у којем су одрастали и да су управо због тога пре неколико година одлучили да организују окупљање које се одржава сваке друге године.
„Ово је више од обичног сусрета, то је прилика да поново оживимо дух старог Лешка. Надамо се да ће млађе генерације једног дана наставити ову лепу традицију и организовати своја окупљања“, поручила је Питулић.
Мирослав Нинић нагласио је да су на сусрет стигли Лештани из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Краљева, али и из Холандије, Немачке, Аустрије и са Исланда.
„Тек када смо почели да организујемо ова окупљања схватили смо колико она значе људима. Ово је прилика да видимо једни друге, сазнамо где је ко данас и да се заједно присетимо детињства које смо провели у Лешку“, рекао је Нинић.
Посебне емоције није крила ни Гоца Шљивић која већ скоро четири деценије живи у Шведској.
„Осећај је фантастичан. Нисам била у Лешку скоро 30 година и ово ме је веома емотивно испунило. Где год да живим, знам одакле сам. Моја деца знају где сам рођена, где сам ишла у школу, говоре српски језик и редовно долазимо у родни крај“, казала је Шљивић.
Љубиша Бановић који данас живи у Београду, први пут је присуствовао Сусрету Лештана.
„Неке људе нисам видео скоро 50 година. Овде смо одрасли, заједно играли кошарку, оснивали културно-уметничко друштво и стварали манифестације које и данас постоје. Оваква окупљања треба да трају годинама јер нас подсећају колико је важно да останемо сложни и повезани“, рекао је Бановић.
Љиљана Вукадиновић истакла је да је Лешак некада био велика породица у којој разлике међу људима нису биле важне.
„Сви смо живели истим животом. Људи који су долазили са стране донели су нову културу, а спој са домаћинима из овог краја био је нешто посебно. Данас имам осећај као да се никада нисмо растајали. Били смо као браћа и сестре – дружили се, помагали једни другима и заједно одрастали“, рекла је Вукадиновић.
Овогодишњи Сусрет Лештана још једном је показао да успомене на детињство и пријатељства не бледе без обзира на године и километре. За многе учеснике ово није био само повратак у родни крај, већ повратак времену које заувек носи посебно место у њиховим срцима.
Извор: Косово онлајн
