Енергетска криза изазвана блокадом Ормуског мореуза и тензијама на Блиском истоку већ подиже цене нафте и гаса у свету, док Европа има мање од 28 одсто попуњених складишта гаса пред следећу сезону. Уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић истиче да нафта наставља да поскупљује, да је улога OPEC-а ограничена, а снабдевање гасом угрожено због инфраструктурних и геополитичких ризика. Србија за сада, каже, има релативно сигуран правац преко Турског тока, али остају ризици који могу утицати на стабилну испоруку.
Путниковић, истиче да цене нафте настављају да расту, а тржишну неизвесност додатно подгрева актуелна геополитичка ситуација.
„Нафта је изнад сто долара. Јутрос је америчка нафта износила око 116 долара, док је у Лондону цена достигла 111 долара“, наводи Путниковићева за РТС.
Она наглашава да нафта полако поскупљује, јер неке земље већ коригују цене испорука. „Оно што су неке земље имале уговорено у јануару и фебруару, односно фјучерсе за испоруке у априлу, мају и јуну, сада повећавају и те цене. То показује да се сви плаше да неће моћи да обаве испоруке по старим ценама“.
Објашњава да, иако су чланице OPEC-а најавиле симболично повећање испорука нафте за мај, њихова могућност да значајно утичу на тржиште остаје ограничена.
„Треба имати у виду да су чланице OPEC-а углавном земље које окружују Ормуски мореуз, па ни оне не могу значајно повећати испоруке. Све зависи од тога да ли ће бити постигнут договор о окончању рата и да ли ће мореуз поново нормално функционисати. Према информацијама из светских медија, дневно кроз мореуз прође свега једанаест танкера, док је раније пролазило око 150 до 170, што је мање од десет одсто уобичајеног протока“, наглашава Путниковићева.
Говорећи о снабдевању гасом, наглашава да ће ситуација зависити и од стања инфраструктуре. „Уколико су постројења оштећена, све зависи када ће моћи да се поправе и колико ће то коштати“, објашњава она, подсећајући да је процес производње и транспорта гаса сложен и захтева додатну прераду и хлађење.
Иако Европска унија остаје при ставу да ће окончати увоз руског гаса, Путниковићева сматра да ће то имати последице. „Не, ништа не важи. Нећемо да се враћамо руском гасу“, цитира она став европских званичника, али додаје да ће и садашњих око 13 одсто руског гаса недостајати ако до забране дође.
„Тешко да ће моћи да га купе по повољнијој цени него што га сада набављају“, оцењује она.
Указује да би због кризе на Блиском истоку Мађарска и Словачка могле наставити да користе руски гас који се транспортује преко Турског тока. Питање је, додаје она, на који начин би Европа могла да им забрани тај транзит.
„Могуће је наредити Бугарској да обустави транзит гаса, а Бугарска би вероватно послушала, јер се у Бриселу доносе инструкције које они поштују. Са друге стране, ако Бугарска настави транзит, земље кориснице могу одбити да поштују европске наредбе, што би довело до додатне напетости“, објашњава она.
Према њеним речима, складишта гаса у Европи су већ на ниском нивоу.
„Иако је грејна сезона завршена, европска складишта у просеку су попуњена на мање од 28 одсто, а сада почиње период пуњења за следећу сезону. Ако Европа остане при ставу да неће куповати руски гас, а гас са Блиског истока из Катара или Ирана не стиже, онда ће настати озбиљна конкуренција за алтернативне изворе, попут америчког, аустралијског или алжирског течног гаса“, наводи она.
Иако је цена гаса порасла, тржиште за сада не реагује драматично као на почетку рата у Украјини.
„Јесте поскупео и природни гас, али на TTF-у је цена јутрос износила око педесет евра за мегават-час. За поређење, на почетку рата у Украјини цена је била око триста евра“, подсећа Путниковићева.
Додаје да се тржишта донекле прилагођавају кризним условима, али упозорава да би дужа блокада могла имати озбиљне последице по глобалну економију, укључујући и производњу хране.
Када је реч о Србији, Путниковићева наводи да земља и даље има сигуран правац снабдевања преко Турског тока. Међутим, она упозорава да постоје ризици који могу угрозити стабилну испоруку, укључујући транзит кроз друге земље, могуће инфраструктурне проблеме, геополитичке тензије и флуктуације на глобалном тржишту гаса.
„Ми за сада имамо сигуран правац снабдевања и како нам тврде и наши и руски званичници, ми ћемо моћи да добијемо руски гас. Међутим, остаје питање транспорта преко других земаља и спољних околности које могу утицати на испоруку“, објашњава Путниковићева.
Указује на важност разматрања алтернативних извора снабдевања гасом, укључујући изградњу нових гасовода и LNG терминала у региону. Међутим, истиче да многи од ових пројеката још увек немају економску оправданост, што значи да није извесно да ће бити реализовани у догледној будућности.
Путниковићева истиче да дугорочна енергетска сигурност зависи од развоја геополитичке ситуације, стања глобалних тржишта и способности регионалне инфраструктуре да издржи потенцијалне кризе.
Извор: РТС
