Апостоловић: Верујем да ћемо до краја јуна технички бити спремни за отварање Кластера 2

„Наш главни циљ је да убрзамо све ствари које произилазе из нашег процеса преговора о приступању. Пре свега, један од главних циљева је да припремимо преостале кластере за отварање, наиме Кластер 2, који се бави унутрашњим тржиштем, и Кластер 5, кохезионим ресурсима и пољопривредом, а такође и Кластер 6, који је најлакши кластер за многе државе чланице јер има само два поглавља, али за Србију је један од најтежих и најзахтевнијих јер тамо имамо чувено Поглавље 31 – Заједничку спољну и безбедносну политику“, рекао је Апостоловић на отварању конференције.

Према речима Апостоловића, од фебруара до сада технички смо најближи отварању Кластера 2.

„Ту је кључна ствар да усвојимо закон о контроли државне помоћи. Затим смо већ урадили акциони план о шемама државне помоћи. Ту је и закон који је у процедури, закон о слободним зонама. Дакле, верујем да до краја јуна можемо да будемо технички спремни за отварње Кластера 2“, рекао је Апостоловић.

 Кластер 5 је мало изазовнији, како каже Апостоловић.

Апостоловић је реклао да је једна од главних препрека за Србију како деблокирати процес и како коначно отворити, пре свега, Кластер 3, који је био, спреман за отварање и који је такође препоручила Европска комисија у својих последњих пет извештаја о земљама.

Подсетио је да сет правосудних закона морамо да ускладимо са препорукама Венецијанске комисије.

Затим, додаје да је услов и усвајање препорука ОДИХР-а у вези са изборним процесом.

„Ту смо већ усвојили четири закона. Преостала су два закона која треба усвојити, то је закон о финансирању политичких активности и закон о спречавању корупције, и верујем да ћемо успети да то урадимо до краја јуна“, рекао је он.

Један од најзахтевнијих услова, како каже Апостоловић је успостављање и фунционисање РЕМ-а.

Додао је да је један од приоритета Оперативног тима испуњавање критеријума за поглавља о владавини права.

„Морамо то да урадимо јер у складу са новом методологијом, не можемо почети са затварањем поглавља ако не урадимо Извештај о прелазној процени критеријума. И да будем искрен, знајући ситуацију у Србији, знајући однос између владе и невладиних организација, медијских удружења, новинарских удружења, можете замислити колико ће ово бити изазовно. Али желим да верујем да можемо да постигнемо и овај циљ у наредним месецима“, рекао је он.

 Додао је да је фокус тима такође на агенди реформи где имају веома конкретне кораке.

„Ово је у оквиру веома познатог и веома смо захвални на томе, Плана раста Европске уније за Западни Балкан. И веома смо захвални на грантовима које заправо добијамо када предузмемо неопходне кораке. Ту такође морамо убрзати темпо испуњења конкретних корака, закона, стратегија и промена на терену које би требало да имамо“, рекао је он.

Апостоловић каже да је циљ постићи већу предвидивост у будућности.

„Једна од најважнијих ствари је јединствено тржиште. И већ је добар прави замах дошао са Планом раста за Западни Балкан, где имамо могућност да почнемо да се придружујемо можда малим стварима, малим корацима, али желим да верујем да ће у будућности бити још боље. На пример, СЕПА је један од добрих примера. Роминг као код куће је такође веома вредна иницијатива, а то је најављено и на самиту у Тивту.

Потпредседница и генерална директорка компаније Виса за Југоисточну Европу и председница Управног одбора Америчке привредне коморе у Србији Ана Драшковић рекла је данас да за пословну заједницу будућност у ЕУ није апстрактни геополитички избор.

„За неке је реч о конкурентности извоза на најближе највеће тржиште сада, а не када постоји политичка воља. За друге је то ниво спремности да се ускоро такмиче на јединственом тржишту и шта се може учинити да се то деси раније. И да, реч је о регулаторној предвидљивости, јаснијим правилима, стабилнијим процедурама, стандардима који су унапред познати, мање простора за произвољно тумачење“, рекла је она на отварању конференције.

Како је навела, копирање правила ЕУ није исто што и усвајање европских стандарда управљања.

„Лоше тумачење директива, недостатак поштовања институционалног и тржишног уређења, брзо спровођење закона може створити више забуне и проблема. Србија није прва земља која је прошла кроз овај процес, надамо се да неће бити ни последња. Тако можемо да учимо из других грешака и из добрих пракси. Да будемо јасни од самог почетка, АмЋам чврсто верује и годинама се залаже за усклађивање са стандардима ЕУ. Такође бисмо желели да видимо напредак у приступању ЕУ, као и даљи приступ новом јединственом тржишту што пре“, рекла је она.

Она је истакла да АмЋам активно сарађује са делегацијом ЕУ више од деценије, и уз њихову помоћ, директно сарађује са представницима Европске комисије.

„И као део нашег свакодневног рада, кад год коментаришемо прописе овде у Србији, то чинимо у вези са прописима ЕУ у тој области. Наша агенда за данас има четири теме. Прво, желели бисмо да видимо и разумемо где се Србија тренутно налази у процесу хармонизације прописа, који се прописи мењају и када, посебно се фокусирајући на пословно окружење. Али такође желимо да погледамо даље од појединачних закона и техничких поглавља и да разговарамо о томе шта се очекује да ће овај процес донети Србији“, рекла је она.

Догађај је окупио представнике пословне заједнице, институција и међународних организација како би разговарали о кључним економским и регулаторним аспектима процеса приступања Србије Европској унији и њиховом утицају на пословно окружење, конкурентност привреде и инвестициону климу.

Очекујем да буде пронађено решење за боравак возача у земљама Шенегена

Апостоловић је рекао да се нада да ће ускоро бити пронађено прелазно решење за боравак возача из земаља Западног Балкана у земљама Шенгена, као што је то урађено са Хрватском, док се то питање не реши дугорочно.

Како је рекао, дугорочно решење проблема види кроз усвајање визне стратегије ЕУ.

Коментаришући најаве превозника да ће да радикализују протесте, јер на састанцима Радне групе Европске комисије (ЕК) није било никаквог помака ка решењу проблема дужине боравка професионалних возача у земљама Шенгена, Апостоловић је рекао да је то проблем који је на дневном реду, већ више од две године и подсетио да су на проблем упозоравали Европску комисију.

„Формирана је и радна група са ЕК која се регуларно састаје. Имали смо већ четири састанка. Дугорочно решење видимо кроз усвајање визне стратегије ЕУ, али то је нешто што је на дугом штапу. Сад са ЕК покушавамо и државама чланицама да то решимо да кажем, краткорочно“, рекао је Апостоловић новинарима након конференције „Дијалог о економским аспектима европских интеграција и усклађивању националног законодавства са правним тековинама Европске уније“, који је организовала Америчка привредна комора у Србији (Amcham Srbija) у Београду.

Подсетио је да је Хрватска већ усвојила измене и допуне закона о странцима.

„Тако да верујем да ћемо и са другим државама чланицама моћи билатерално да разговарамо, да премостимо, да кажем, у наредном периоду. Ја разумем, велики су губици за привреду. То је и разлог што смо ми још пре две године покренули ово питање“, рекао је он.

Додао је да у почетку ЕК није имала никакву врсту разумевања и емпатије према овом проблему и да су сада схватили важност решавања овог проблема што пре. На питање када се очекује прелазно решење са другим земљама, како са Хрватском, Апостоловић је рекао да у овом тренутку не може да каже.

„Само оно што желим да кажем, јесте да интензивно радимо на изналажењу решења. Максимално смо посвећени, стално смо у контакту и комуникацији. Дакле, ја верујем да ће доћи до решења и да ће државе чланице бити флексибилне“, рекао је Апостоловић.

Члан Управног одбора пословног удружења Међународни транспорт Србије Душан Николић изјавио је раније за Танјуг, да на састанцима Радне групе ЕК у понедељак и уторак, 1. и 2. јуна, није било никаквог помака ка решењу проблема дужине боравка професионалних возача у земљама Шенгена.

Николић је рекао за Танјуг да на састанцима са ЕК нема ничег новог и да се, како каже, иста прича врти у круг.
Превозници из региона су крајем јануара блокирали прелазе због строгог визног режим Европске уније који је познат као правило 90/180 дана.

Према правилима ЕУ, возачи из земаља које нису чланице могу провести највише 90 дана у периоду од 180 дана унутар Шенген зоне. Додатни притисак је направило увођење новог Система уласка и изласка (ЕЕС), који предвиђа узимање биометријских података на границама.

Макрон-Мерцов нон пејпер донео би бенефите Србији и убрзао проширење ЕУ

Шеф мисије Србије при ЕУ и руководилац Оперативног тима за процес приступања ЕУ Данијел Апостоловић оценио је данас да би земља имала велике бенифите уколико би се применио нон пејпер за проширење ЕУ, који су током Самита у Тивту представили француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц и додао да би он допринео убрзању процеса проширења.

„Државе чланице неће билатералним питањима и разним захтевима блокирати кандидате, већ кад Европска комисија процени да је одређени кандидат испунио услове и да је спреман да отвори кластер, да се на неки начин више по аутоматизму ту поступа, чиме би процес отварања кластера био знатно убрзан“, рекао је Апостоловић за ТВ Прва.

Апостоловић је нагласио да би Србија имала бенефите попут укључивања у јединствено тржиште ЕУ, као и да би земља била потпуно интегрисана и у енергетско тржиште Европе.

„Кад је реч о затварању појединачних поглавља ту је и даље остала једногласност у одлучивању. Али ово су сад све још идеје. Остаје да се види како ће друге државе чланице то прихватити, каква ће евентуално још ту бити фина подешавања“, казао је Апостоловић.

Такође, поручио је да би примена нон пејпера Србији изузетно одговарала, јер се земља налази, како је рекао, у парадоксалној ситуацији где Европска комисија пет година у својим годишњим извештајима наводи да је Србија испунила све услове за отварање кластера три.

„Верујем кад би се ова нова методологија иницијатива заживела да би нам то стварно олакшало процес. Оно што је такође јако важно кад је реч о овом нон пејперу јесте могућност укључивања у одређене политике, у одређене секторске ствари од јединственог тржишта, енергетике и многих других пре самог чланства“, рекао је Апостоловић.

Указао је да су ти бенефити опипљиве користи за грађане Србије, за предузећа и компаније које функционишу у Србији.

Апостоловић је додао да је тема уласка земаља Западног Балкан у роминг Европске уније остала у сенци нон пејпера, али да ће министарски састанак на ту тему бити 12. јуна.

„Оно што ми је такође драго јесте да видим све више иницијатива и жеље да се кандидати такође укључе више у рад институција Европске уније, да се боље и више разумемо. Мислим да је то исто један важан сегмент који се наводи у оквиру овог нон пејпера“, казао је Апостоловић.

Извор: РТВ/Танјуг