На Копаонику сутра почиње 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом „Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије“, а председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже за Танјуг да је циљ да се дефинише модел раста који ће једнократне ефекте великих инвестиција, попут оних у оквиру припрема за Експо 2027, претворити у одрживе изворе развоја.
Током четири дана форума биће одржано 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја, а уз учешће више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација, међу којима је око 210 панелиста.
Међу истакнутим гостима очекује учешће премијера Србије Ђура Мацута, министра финансија Синише Малог, гувернерке НБС Јоргованке Табаковић и страних стручњаци међу којима су Сангит Пол Чаудари и Дејвид Репштајн.
Влаховић наводи да ће централна тема покушати да одговори на питање какав модел раста је потребан нашој земљи у наредном периоду.
„И с тим у вези се намеће тема индустријске политике, односно јасно дефинисане стратегије која би требало да будући раст привреде Србије базира не само на количини капитала и на количини доступне радне снаге, него и на квалитету инвестиција, како страних директних инвестиција, тако и домаћих приватних инвестиција које годинама уназад стагнирају у укупном портфељу инвестиција“, објаснио је Влаховић.
Истиче да ћемо у овој години имати већу стопу раста у односу на 2025, између осталог, и због великих инвестиција које се односе на завршетак инфраструктуре за Експо 2027.
„Али се поставља питање како тај једнократни ефекат заправо претворити у дугорочне одрживе изворе раста и стога говоримо о потреби да се дефинише једна јасна индустријска политика која ће са једне стране повећати енергетску сигурност и омогућити бржи транспорт и која ће обезбедити развој домаћих кластера у индустријама које су са вишом додатом вредношћу и које припадају групи веће технолошке сложености, дакле у електроиндустрији, машинској индустрији, прехрамбеној индустрији и информационим технологијама“, навео је Влаховић.
Додаје да би јасна индустријска политика требало да омогући даљи развој дигиталне инфраструктуре у Србији, али и унапређење јавне управе, квалитета и снаге независних регулаторних институција.
„Пошто је за било које инвестирање јако важна не само стабилност него и предвидивост привредног амбијента, а управо су независне институције амортизери који чак и у ситуацијама када постоји нестабилност изазвана споља или изнутра, амортизују таква негативна кретања и обезбеђују далеко бољу предвидивост за потенцијалне инвеститоре“, каже Влаховић.
Када је реч о осталим темама које ће бити предмет разговора током четири дана форума, Влаховић наводи да ће се на два макроекономска панела анализирати економска кретања у региону Западног Балкана, а неколико панела биће посвећено вештачкој интелигенцији и њеној улози у пословној трансформацији.
„Говорићемо о томе како финтек стартапови мењају правила пословања, дакле о брзини као новој валути. Говорићемо о лојалности, о поверењу у финансијски систем, али и о сребрној економији, односно како људе који се налазе у трећем добу, претворити у изворе раста, а не само у социјални терет за државу“, рекао је Влаховић.
Разговараће се о образовању, а по први пут отвара се и тема културе као покретача економског развоја наше земље.
„Имамо неколико индустријских панела, попут панела који је посвећен тржишту некретнина и о томе шта нас очекује у наредном периоду. Затим панел који је посвећен прехрамбеној пољопривредној индустрији. Говорићемо о економији дестинације и потенцијалима развоја конгресног туризма у Србији. Веома интересантан панел ће бити панел који је посвећен декарбонизацији и ефекту карбонских такси на конкурентност привреде Србије“, навео је Влаховић.
Препоручује да се са посебном пажњом саслуша панел посвећен енергетској безбедности и енергетској трансформацији на коме учествују све важне компаније из ове области и наводи да ће се програм завршити панелом који је посвећен реформи здравственог система у Србији.
„Имаћемо велики број гостију, разговора са тим гостима или њихово пленарно обраћање“, рекао је Влаховић.
Међу истакнутим гостима Влаховић наводи премијера Србије Ђура Мацута, министра финансија Синишу Малог, гувернерку НБС Јоргованку Табаковић и стране стручњаке међу којима су и глобални аутор и стратег за дигиталне платформе и пословне екосистеме Сангит Пол Чудари (Paul Sangeet Choudary) и стручњак за маркетинг Дејвид Репштајн са Универзитета Пенсилванија.
„Дакле 35 панела, шест специјалних догађаја укључујући госте форума, три пленарне сесије, јако велики број интересантних дискусија и верујем да ће сви учесници форума наћи оно што их посебно интересује и са задовољством пратити рад форума“, казао је Влаховић Танјугу.
На питање да ли ће неки од тих панела бити посвећен актуелним темама попут проблема Нафтне индустрије Србије и домаћих превозника на територији Европске уније, Влаховић каже да ће се и томе разговарати.
„Питање НИС-а биће заступљено на панелу о енергетској трансформацији. Такође и панел о декарбонизацији је место на коме ћемо говорити о том делу енергетског сектора Србије. Такође, и на панелу о ефектима геополитичких ризика на Западни Балкан. Што се тиче проблема транспорта, о томе ће се говорити на панелу о конективности и инфраструктури који је на програму у уторак у преподневним сатима“, рекао је Влаховић.
Говорећи о години за нама, Влаховић каже да су макроекономски индикатори показали да је време да се размишља о промени модела раста.
И не само да се, како каже, размишља него и да се формулише нови модел раста који неће бити искључиво базиран на количини капитала, инвестираног капитала и радној снази, будући да нисмо у ситуацији у којој смо били пре 10 година.
„Да је тако, сведочи чињеница да је наш раст у 2025. години био свега два одсто, двоструко мањи него у претходној 2024. години, док је ниво страних директних инвестиција био за више од 40 одсто мањи него у 2024. Све је то заправо ефекат глобалне поликризе у којој Европа најгоре пролази, а подсетићу да је Европа, односно Европска унија наш главни трговински партнер. Тако да добрих вести споља нема, макар кад су Србија и Западни Балкан у питању“, сматра Влаховић.
Он је истакао да је светску економију у протеклој години обележио трговински рат на релацији Америка – Кина и Кина – Европа, затим тензије између Америке и Европе, као и тензије око отварања потенцијално нових ратних жаришта, али и тешко препознатљива спољна политика која долази из САД-а.
„Тај наратив има непосредни утицај на финансијска тржишта, што смо могли да видимо увођењем великих такси на увоз у Америку, јер је тржиште капитала одреаговало истог тренутка и дошло је до значајног пада акција. Касније се све, мање-више, стабилизовало“, истакао је саговорник Танјуга.
На питање да ли одлука ЕУ о забрани увоза руског гаса утиче на стабилност њене економије, Влаховић каже да је немачка привреда платила највећу цену такве политике, али да дугорочно ефекти неће бити негативни по европску привреду.
„Привреда Немачке, у којој је индустрија кључна привредна грана, годинама је свој развој базирала на увозу јефтиних енергената који су долазили из Русије. Међутим, мислим да је тај процес енергетске транзиције мање-више заокружен, тако да та одлука у наредном периоду неће имати значајнији негативни ефекат на европску привреду. Европска унија је још од почетка рата у Украјини, пре равно четири године, врло јасно дефинисала план енергетске транзиције, зелене транзиције и на томе доследно ради“, рекао је Влаховић.
Говорећи о могућностима за убрзање привредног раста Србије у наредном периоду, Влаховић наводи да је проблем у недовољно дефинисаној индустријској политици.
„Она се углавном сводила на неселективне субвенције које су додељиване било ком страном инвеститору уколико инвестира одређени износ новца, не водећи рачуна при томе да ли те инвестиције одлазе у технолошки развијеније секторе, секторе са вишом додатом вредношћу, а са једним основним циљем, заправо да се запосли становништво. Данас ми нисмо у ситуацији у којој смо били пре 10 година, стопа незапослености није 20 и више процената, него је мања од девет процената. Више и нема јефтине радне снаге на чему ми можемо да градимо неку компаративну предност и да тежимо управо ка тим индустријама које су индустрије са нижом додатом вредношћу“, указао је Влаховић.
Он је истакао да Србија мора да настави са реформама уколико жели инвеститоре из високо технолошко сложених индустрија.
„Србија мора да ради на јачању институција, квалитета институција и њихове независности, на стварању једнаких услова за све учеснике на тржишту, на доследном поштовању уговора и права својине да би се на тај начин елиминисао ризик који у том делу постоји. Србија мора да ради и на значајном смањењу корупције. Дакле, ту треба да се направи један значајни помак и ја сам сигуран да уколико се то уради са једном доследном индустријском политиком, са доследним јавним политикама, фискалном и монетарном. Ми можемо преокренути тај ток будућих економских дешавања и формулисати нови модел раста“, закључио је председник Савеза економиста Србије.
Копаоник бизнис форум, који се назива и Српски Давос, најважнији је пословни догађај у земљи и регион, а ове године се одржава 33. пут, од 1. до 4. марта у хотелу Гранд на Копаонику.
Извор: Танјуг
