Предраг Миљковић, адвокат Јелене Ђукановић коју је Основни суд у Приштини данас првостепено осудио на шест година затвора због наводног кривичног дела шпијунажа, изјавио је да је у овом предмету дошло до кршења начела права приватности и истакао да пресуда као таква не може опстати.
Миљковић је најавио жалбу и указао да је пресуда очекивана, пошто је Апелациони суд дозволио да се претреси телефона могу користити као законит доказ.
„У игру су се вратили докази које је Апелациони суд, да тако кажем, вратио, односно дозволио да се претреси телефона могу користити као законит доказ иако није било наредбе суда за претрес тих телефона. Ми ћемо се против ове одлуке жалити, наравно, и борити све до Уставног суда. Борба неће престати“, рекао је Миљковић.
Указао је да је у овом предмету дошло до кршења начела права приватности које Устав гарантује сваком грађанину.
„Мобилни телефон је данас наша највећа драгоценост и највећа приватност. Замислите само да вама неко узме телефон, да ли би вам било пријатно да се исти претресе без наредбе суда? То се овде заправо и десило“, оценио је адвокат Миљковић.
Он сматра да ни остали докази не дају никакав квалитет сумње да је Ђукановић извршила кривично дело које јој се ставља на терет.
„Било је јако мало, било је само два суђења и на овом првом суђењу смо анализирали те доказе. О њима ћемо детаљније у жалби навести све што мислимо о томе. Жалићемо се и знам да ова пресуда неће опстати оваква“, казао је Миљковић.
Основни суд у Приштини осудио је раније данас првостепено Јелену Ђукановић из Косовске Митровице на шест година затвора за наводно кривично дело шпијунажа.
Ђукановић је ухапшена 28. фебруара прошле године, а време проведено у притвору биће јој урачунато у казну.
Ђукановић се на почетку суђења изјаснила да није крива, а претходно је одлучила да се брани ћутањем.
Тужилаштво у Приштини је у септембру прошле године подигло оптужницу против Јелене Ђукановић због сумње да је као службеник за програме у Регионалном центру ОЕБС-а у региону Косовске Митровице наводно извршила кривично дело шпијунажа тако што је прибављала и достављала осетљива документа Безбедносној информативној агенцији (БИА).
Извор: Танјуг
