Готово 3,5 милијарде динара из републичког буџета преусмерено је у 74 локалне самоуправе које другачије нису могле да одрже ликвидност. Највише новца добили су Београд, Ниш, Врање, Пирот, Свилајнац и Ужице. Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је да је реч о ширем проблему управљања јавним финансијама и да претходних 20 година у Србији постоји проблем фискалне децентрализације.
Средства из текуће резерве републичког буџета прослеђена су градовима и општинама за, како је наведено, „непредвиђене обавезе које нису могле бити планиране приликом доношења буџета“.
Алтипармаков је рекао за РТС да је реч о ширем проблему управљања јавним финансијама и да претходних 20 година у Србији постоји проблем фискалне децентрализације.
„Ми смо управо 2006. донели један системски закон који је требало да уреди финансирање локалних самоуправа, тако да локалне самоуправе добијају део пореза на зараде, неки други део пореза и да добијају ненаменске трансфере из буџета који би били објективно дефинисани у односу на број грађана који живи у локалној самоуправи, број школа који треба одржавати, површину, локалне путеве и све је то функционисало, али, нажалост, само две године“, рекао је Алтипармаков.
Тај систем је, како је навео, потпуно измењен приликом финансијске кризе 2009. године, а додатно је урушен 2011. године захваљујући иницијативи Уједињених региона Србије.
„Иако смо у међувремену успели да некако тај проблем на републичком нивоу, што се тиче дефицита, средимо, систем финансирања локалних самоуправа је остао потпуно неуређен и потпуно арбитраран“, објаснио је Алтипармаков.
Дао је пример Панчева и Чачка који су уједначени по броју становника и површини, али да Град Чачак добија четири пута више ненаменских средстава од Града Панчева.
Истакао је да је реч о потпуној арбитрарности која траје већ 15 година и коју је неопходно системски решавати.
Према подацима Форбса, од 2019. до 2024. године локалним самоуправа су из државног буџета пребачене чак 32 милијарде динара, већи део тога због проблема са ликвидношћу. Алтипармаков је објаснио да то значи да локалне самоуправе хронично неодговорно управљају новцем и да хронично то централна власт дозвољава и омогућава.
„Пракса показује дуже од деценије да се законска одредба апсолутно злоупотребљава. Нажалост, нисмо имали довољно фокуса од стране Државне ревизорске институције да провери када је заиста било оправдано да нека локална самоуправа заиста наплати мање приходе и на основу тога мора да република реагује и пребаци нека додатна средства да не би дошло у питање извршавање обавеза“, рекао је Алтипармаков.
Навео је и пример када су крајем октобра 2019. године републичке власти донеле одлуку да из буџетске резерве због мање наплате прихода у Граду Београду, а истовремено је Град Београд усвајао ребаланс буџета којим је повећавао своје расходе услед веће наплате пореских прихода. „Очигледно кршење законских одредби које траје годинама и које је довело до тога управо да, не само да имамо неуређене буџете у огромном делу локалних самоуправа, већ да се то одражава на један неуједначен квалитет живота“, рекао је Алтипармаков.
Истакао је да би накнадна контрола требало да се користи на нивоу републике и да утврди зашто су ненаменска средства пребачена локалним самоуправама.
Град Београд је од јануара до септембра ове године из републичког буџета шест пута добио новац. Само у септембру је пребачено готово милијарду динара. Почетком године је ММФ тражио од Владе да ангажује спољног ревизора који би утврдио како се троше та средства.
Алтипармаков је истакао да Фискални савет није део договора ММФ-а и Владе, па нису могли да виде тај извештај и да ли је дошло до ревизије. „Ми нисмо могли да видимо ни детаљне бројеве извршења буџета у Београду, као што имамо податке за републику, али оно што јесмо видели, ми смо још пре пар месеци кренули да радимо обимну студију проблема у јавним финансијама, један од тих проблема су свакако локалне самоуправе“, истакао је Алтипармаков.
Додао је да су видели да Град Београд дефинитивно има проблема са управљањем буџетом.
„Ви сте имали преко ноћи да је уведен бесплатан јавни превоз. То је огроман трошак. Бесплатан јавни превоз чини преко четвртине београдског буџета. То само по себи не мора да значи да је нужно погрешна мера, има доста разлога да покуша да неки главни град има бесплатан јавни превоз, али онда ви морате да будете јако фискално одговорни, да спремите простор у буџету одакле ћете то да финансирате. Код нас је то уведено преко ноћи. Да вас подсетим, ми смо чак имали активан тендер за избор саветника за промовисање наплате карата, а онда је преко ноћи речено, ми идемо, без икакве фискалне припреме, на бесплатан градски превоз“, рекао је Алтипармаков.
Истакао је да очекују да виде да је то веома уздрмало градски буџет и да, када се крене ка системском решавању проблема, огромни проблеми испливати, нарочито у Београду.
Осим Београда, како је навео Алтипармаков, ту негативну праксу почео је да прати и Град Ниш, који такође добија дискреционе трансфере из републичког буџета.
„Са друге стране, ви имате ситуацију у Новом Саду, који годинама и деценијама веома одговорно управља својим градским превозом. То је тамо једно колико-толико одрживо јавно предузеће и сада, на неки начин, због те своје одговорности, грађани Новог Сада имплицитно бивају кажњени. Они плаћају карте, док ми у Београду и у Нишу не плаћамо карте због своје неодговорности и очигледно великог политичког утицаја које наше локалне самоуправе имају на републичку владу“, рекао је Алтипармаков.
У јавности се спомиње да је новац из буџета Пирота, Врања, Лесковца, али и Београда остао заробљен у Алта банци.
На питање да ли има проблема у тим локалним самоуправама, Алтипармаков је рекао да ће то сигурно представљати проблем у ликвидности за извршење буџета до краја ове године и да има основа за интервенције из буџетске резерве, а да ће сви ти градови и општине то решавати следеће године са редовним буџетом.
Извор: РТС