Израелски избори нису донели јасног победника, али су отворили могућност великог политичког преокрета. Док се завршава бројање гласова, почињу преговори у којима би досадашњи политички противници морали да пронађу заједнички језик. У међувремену, нове оптужбе за изборну крађу додатно заоштравају политичке односе.
Према последњим подацима, на основу 85,6 одсто пребројаних гласова, коалицији окупљеној око партије дугогодишњег премијера Бенјамина Нетанјахуа требало би да припадну 53 посланичка мандата у Кнесету. Коалиција окупљена око његовог највећег ривала, некадашњег начелника Генералштаба Гадија Ајзенкота, могла би да освоји 48 мандата, док би арапским партијама припало 19 посланичких места.
Иако ниједан блок није достигао неопходну већину од 61 посланика, изборна ноћ донела је славље у три политичка табора.
Нетанјахуове присталице славиле су јер је његова партија остала најјача у Кнесету. Део заслуга за такав резултат себи приписује и амерички председник Доналд Трамп, који је Нетанјахуа подржао током изборне кампање.
На питање да ли ће му помоћи да обезбеди неопходну парламентарну већину, Трамп је кратко одговорио: “Видећемо.”
Славиле су и арапске странке, зато што су освојиле двоструко више мандата него на изборима пре четири године, а први је славио опозициони блок у Тел Авиву, када су изашле прве излазне ранкете, зато што су проценили да је промена власти могућа.
Три сценарија за формирање власти
После избора издвајају се три могућа сценарија, иако ниједан политички блок тренутно нема потребну већину.
Први подразумева промену власти и формирање коалиције окупљене око Гадија Ајзенкота, уз мањинску подршку арапских странака.
Међутим, таквом решењу противи се део опозиционог блока, пре свега лидер ултранационалистичке секуларне десничарске партије Авигдор Либерман. Без његових седам посланичких мандата ова опција није могућа.
Иако је Мансур Абас већ учествовао у власти током 2021. и 2022. године, сарадња са арапским странкама и даље представља спорно питање за део израелске политичке сцене.
Други сценарио подразумева формирање владе националног јединства, односно сарадњу два супротстављена политичка блока. Ипак, представници оба табора одбацили су такву могућност још пре избора.
Трећа могућност је да, после вишемесечних и исцрпљујућих преговора, Израел поново изађе на изборе, вероватно почетком следеће године.
Коначни изборни резултати очекују се 4. новембра, након чега ће израелски председник Исак Херцог започети консултације са представницима политичких блокова.
Херцог је поручио да је неопходно учинити све како би се избегло ново гласање.
“Морамо учинити све што је у нашој моћи, нарочито после јучерашњег дана, да избегнемо поновни излазак на изборе. Очекујем да сви који овде дођу буду отворени за разговор и спремни да размотре различите могућности”, изјавио је израелски председник.
Односи са Ираном и питање одговорности за напад Хамаса
Политички преговори у Израелу одвијају се и у тренутку када се очекују важни потези Вашингтона у вези са Ираном.
Доналд Трамп најавио је да би после избора за амерички Конгрес, односно Представнички дом и део Сената, могло да се догоди нешто значајно у вези са Ираном. Нетанјаху је поручио да очекује Трампову подршку за наставак рата.
Према тренутним политичким околностима, Нетанјаху би могао да остане на месту премијера у техничком мандату још најмање неколико месеци.
Уколико дође до промене власти, једна од најзначајнијих промена могла би да буде успостављање независне комисије за истрагу безбедносних пропуста у вези са нападом Хамаса на југ Израела 7. октобра 2023. године.
С друге стране, значајније промене у политици према Палестинцима нису извесне. Гади Ајзенкот има нешто умеренији став од Бенјамина Нетанјахуа, пре свега када је реч о насиљу израелских насељеника на Западној обали, које јавно осуђује.
Извор: РТС