Од приштинских рефлектора, преко избегличког нишког егзила, па све до данашњег културног бедема у Грачаници — Ансамбл „Венац” је прошао пут на коме је било тешко опстати. Када је пре тринаест година кормило преузела Снежана Јовановић, мало ко је веровао да ће овај једини професионални ансамбл са Косова прерасти у модерну институцију која данас, поред професионалних играча, наступа широм Косова, Србије и региона, окупља и стотине малишана у српским енклавама.
Ансамбл „Венац“ основан је 1964. године, првенствено под називом „Шота“ у Приштини од стране Министарства културе Србије. Након сукоба 1999. године, Венац је протеран и до 2003. године ради у Нишу.
Његов повратак те године, био је првенствено у Чаглавици, да би 2008. године наставио рад у Грачаници, где се и данас налази.
Снежана Јовановић именована је за директорку Ансамбла „Венац“ 2013. године.
„Венац сам затекла на улици. Упознала сам колектив у улици код Основне школе Краљ Милутин, испред гардеробе, а гардеробер им је била остава једне локалне кафане. Венац није имао званично ни канцеларију, ни седиште. У том периоду је вежбао у спортској хали у Основној школи. Буквално су се на улици и припремали, односно задуживали када је гардеробер у питању, пошто је она била у остави свега метар и по са метар и по. Та слика ме је јако погодила и то ми је био мотив да од такве ситуације и такве установе учиним све од себе, заједно са целим колективом, да дамо максимум да од установе која јесте на улици направимо установу која јесте репрезентативна и која је понос државе Србије, а пре свега народа са Косова и Метохије“, започиње причу Јовановић.
Осим плата за запослене, Венац у том тренутку није имао буџет за програм, а како истиче Јовановић, било је тешко убедити људе да Венац може да ради и да су им потребна додатна материјална средства.
Како додаје, од такве ситуације, дошло се до тога да Венац сада има 70 запослених.
„И више од 30 хонорарних сарадника, имамо и сараднике запослене из градова који нису на Косову, имамо сараднике из Ниша, Пирота, Бора, Новог Сада, Београда, Краљева, Крагујевца. Читава Србија је укључена, јер се нисмо разграничили и не желимо ни административно да се разграничимо са људима који треба да имају приступ овој установи. Наравно, колектив је већински са Косова и Метохије“, рекла је Јовановић.
Поред редовних месечних зарада, за Венац се из буџета државе Србије одваја и 60 милиона динара за опрему, концерте и све што је неопходно за функционисање овог ансамбла.
„Министарство културе много улаже, нагло се кренуло са озбиљнијим схватањем Венца од 2017. године када се и показао квалитет Венца. Данас не оскудевамо што се тиче опремања и ансамбла, када су костими у питању, односно народна ношња, када је опрема за рад у питању и наравно када су у питању сви ти оперативни трошкови када се реализује концерт. Ово је доста скупа делатност, велик смо колектив, и из тог разлога изискује и пуно средстава, тако да, од нула динара дошло се до 60 милиона за програмску делатност плус сва редовна средства која јесу за плате. То је показатељ да држава Србија препознаје Венац и ове људе који раде овде, није дигла руке од нас и улаже у нас“, казала је Јовановић.
Данас је Венац незаобилазан део сваке манифестације на Косову, али и у Србији и региону.
„Како се градио бренд Венца створио се и статус код људи мој Венац, и када играмо да ли је то Грачаница, Шилово Штрпце. Звечан, Зубин Поток али и Београд и Нови Сад, сви некако присвајају Венац као нешто своје и у томе је чар овог посла, да некоме припадате, али то је и обавеза“, рекла је Јовановић.
Поред професионалног дела, Венац већ десет година организује школе фолклора за најмлађе у различитим српским срединама на централном Косову. У том периоду, каже Јовановић, школе фолклора изнедриле су десет професионалних играча.
„Циљ нам је да школа фолклора постоји како би деца, која ће сутра бити родитељи и уопште део овог друштва, знају народне српске игре и да знају оно што јесте део њих њихове традиције“, наводи директорка Венца.
Поред школа фолклора које подразумевају и омладински ансамбл, Венац од прошле године има и певачку групу, а сада и омладински оркестар.
„Све је то из разлога да би се сами позабавили стварањем кадра, јер ми, као друштвено одговорна установа, учимо децу и едукујемо их“, рекла је Јовановић.
Венац такође, кроз радионице кавала и тамбуре, где часове држе најбољи у Србији, ствара нови кадар.
Венац је 2020. године своју архиву дигитализовао из страха да поново, као након 1999. године може остати без ичега.
„Ансамбл Венац је започео процес дигитализације и измештања своје архиве 2020. године због тешких политичких услова и ризика од губитка грађе из ранијег периода. Целокупна архива је дигитализована и измештена на сигурно место ван Венчевог седишта, са системом који је дигитално повезан и функционише путем интернет конекције. Дигитализовани су административни материјали који сведоче о постојању ансамбла, као и уметнички сегменти попут изложбе народних ношњи “, рекла је Јовановић.
Поред дигиталне архива, Венац ће у наредном периоду приредити и дигиталну изложбу и виртуелни филм, те ће амбасадори Србије у десет већих земаља света моћи да га прикажу својим домаћинима.
„Дигитализована изложба народних ношњи биће ускоро постављена на новом сајту Ансамбла Венац, док је у припреми и виртуелни филм који ће до краја године бити представљен у преко 10 амбасада Србије у земљама широм света“, рекла је Јовановић.
За Јовановић, још увек неостварени циљ је да Венац добије своје просторије, с обзиром да још увек ради у просторијама Дома културе.
„Нама је место пре свега у Приштини, али с обзиром да смо одатле истерани, ми смо се снашли у Грачаници. Овде смо у згради Дома културе, захваљујући Привременом органу града Приштине који је заслужан што смо овде и што нисмо на улици. Управо је та институција обезбедила кров на главом Венцу, а оно што је остало да се одради за Венац, и што је моја незавршена ставка, је зграда за Венац која не би била само за Венац него и за све друге установе које јесу сличне нама“, каже она.
Приоритет Венца је, каже, да ради и да у миру и заједништву ствара.
И поред многобројних признања за Венац, Јовановић каже да су највећа признања свакодневни допринос Министарства културе Републике Србије, буџет за ансамбл, али и нова радна места.
„Али главно признање је могућност да ми овде можемо да радимо и да стварамо, да будемо установа за пример како треба да се ради. Венац је установа чији колектив свакодневно овде ради овде. Волим често да кажем да Венац више нико не може да расплете“, завршава причу Јовановић.
Организатор Иван Томић казао је да Венац годишње одржи готово 50 концерата, испуњавајући тако планове рада.
Наступи се, каже, дефинишу годишњим планом, па се тако већ у јуну и јулу планирају наступи за наредну годину.
Иако се константно суочавају са мањком кадрова, у условима у којима раде и живе,додаје Томић, сналазе се одлично и немају превеликих проблема, док постоји велико интересовање за наступе, а ансамбл је увек радо виђен гост на многим манифестацијама.
Основни задатак ансамбла је, истакао је Томић, очување игре, музике, песме и традиције, те њихово преношење млађим и старијим генерацијама путем сценског приказа.
Томић је казао да Венчеве школе фолклора сада обухватају до 250 деце.
„Ансамбл Венац је 2014. године покренуо пројекат „Венчеве школа фолклора“ с циљем да се прошири рад са децом и надокнади недостатак школа фолклора у српским срединама на Косову и Метохији. Пројекат је почео у Лапљем Селу и Грачаници, а касније проширен на Лепину, Липљан и Доњу Брњицу. Тренутно обухвата између 200 и 250 деце у пет школа фолклора, где професионални играчи и асистенти раде са полазницима. Већину полазника чине девојчице, али деца редовно наступају на фестивалима широм централне Србије и Косова и Метохије, учећи народне игре, песме и чувајући културну традицију“, казао је он.
Професорка на факултету Уметности Вера Обрадовић казала је да су балетске вежбе веома важне за грациозност на сцени.
„Класичне вежбе балета изузетно доприносе грациозности покрета, артикулацији, еластичности и овладавању простором сопственим телом. Балетске технике уносе тачност у став тела и сценски покрет. Вежбе користе играчима свих области, укључујући и народну игру, али без нарушавања њене аутентичности“, рекла је она.
Професионални играчи ансамбла рекли су да им је тај ансамбл променио живот. Зорана Рижаков из Новог сада започела је своју професионалну каријеру у Грачаници у Венцу.
„Била је аудиција у Нишу и ја сам се пријавила, добила сам понуду да радим у професионалном ансамблу. Тешко ми пада раздвојеност од породице, али идем сваки викенд кући, тако да то некако надокнадим, колико толико будем са својима, па и надокнадим, али и овде има добрих и поштених људи“, рекла је она.
За Ненада Рашића, Венац је начин живота.
„Једно велико искуство, велико је задовољство бити члан професионалног ансамбла, много је пријатељства, доброг рада, труда… Рад кроз ансамбл Венац ми је омогућио да стекнем породицу, да тако кажем, да оснујем живот овде на Косовску и Метохији, омогућио ми је, наравно, лакши живот“, казао је он.
Извор: Косово Онлајн