Уједињене нације основане су да сачувају свет од нових ратова, али се 81 годину касније суочавају са сукобима, поделама и интересима великих сила. Каријерни дипломата Зоран Миливојевић изјавио је да је реформа организације неопходна, али да УН, упркос ограничењима, остају једини међународни механизам који нема алтернативу. Истиче да су Уједињене нације важне за Србију, оне су кључне за одбрану државних и националних интереса, посебно када је реч о Косову.
„Уједињене нације и даље функционишу и без њих не може, из простог разлога што Косово не може да постане суверена држава без Уједињених нација. Не може да има пун међународноправни субјективитет и капацитет без потврде УН. Не могу да га приме ни у Европску унију без Уједињених нација. То је доказ да, када је реч о Србији, нема другог механизма. Уједињене нације су кључни аргумент у одбрани државних и националних интереса у међународноправном смислу и доказ да неки принципи ипак важе и да немају алтернативу. То је доказ да 18 и више година, без обзира на признања неких водећих западних сила, то не може да се верификује и не може да се реализује“, рекао је Миливојевић за РТС.
Говорећи о томе да ли би данас било могуће основати организацију попут УН на принципима из 1945. године, Миливојевић је рекао да је међународни контекст потпуно другачији, али да Уједињене нације и даље имају незаменљиву улогу. „Не постоји ниједан важећи међународни поредак који би могао да буде, с једне стране, и легалан и легитиман и са механизмима који би могли да делују“, истакао је.
Према његовим речима, све већи број држава залаже се за очување Повеље УН и принципа међународног права, јер би одсуство заједничког система могло да доведе до још већег хаоса у међународним односима. „Најопасније је стање кад немате никакав систем“, упозорио је Миливојевић.
Сматра да садашњи састав Савета безбедности УН не одражава реалне односе снага у свету и да је неопходно да се у обзир узму промене које су се догодиле од оснивања организације. Као државе које би могле да добију значајнију улогу у евентуално реформисаном Савету безбедности навео је Индију, Бразил, Египат, Нигерију и Јужноафричку Републику. „Садашњи састав Савета безбедности не одражава реалполитику и реалне утицаје и реалне потребе глобалних односа“, оценио је Миливојевић.
Поред проширења састава, сматра да је неопходно преиспитати и начин на који се користи право вета, којим пет сталних чланица Савета безбедности може да блокира доношење суштинских одлука. „Право вета, бар по ономе што је Повеља налагала и оно што принципи налажу, не сме да буде у функцији појединачних интереса или онога ко има право на вето, него треба да буде у функцији светског мира, безбедности и тако даље“, рекао је Миливојевић.
Иако је свестан да таква идеја може деловати нереално у условима супротстављених интереса великих сила, сматра да се о њој мора разговарати. „Морате почети, макар била романтична, али морате установити као принцип макар за расправу“, поручио је Миливојевић.
Говорећи о могућностима Уједињених нација да спрече оружане сукобе, Миливојевић је указао на значај равнотеже снага и сагласности најмоћнијих држава. Према његовој оцени, међународне снаге могу ефикасно да делују на спречавању сукоба само ако постоји сагласност великих сила. У супротном, њихово присуство може да остане без стварног ефекта.
Осврћући се на НАТО, навео је да је тај савез од одбрамбеног механизма прешао у офанзивни, док је могућност УН да самостално делују у циљу успостављања мира ограничена. „Данас не можемо говорити о озбиљној функцији Уједињених нација. Можемо говорити само о томе да је добро што опстају и што напросто немате други механизам“, рекао је Миливојевић.
Као пример навео је и историјско искуство Друштва народа, претходника УН, чије слабљење и неуспех да одговори на изазове међународних односа нису спречили избијање Другог светског рата. Зато сматра да очување Уједињених нација мора да буде праћено реформама које ће омогућити да организација одговори на савремене изазове.
Миливојевић је нагласио да Уједињене нације, упркос ограничењима у деловању, немају алтернативу као међународни механизам за очување мира и поретка. „Понављам, данас немају алтернативу“, истакао је Миливојевић, указујући на потребу да се сачува постојећи систем и спроведу реформе које би омогућиле његово ефикасније функционисање.
Оцењује да свет улази у период нове равнотеже снага, у којем ниједна велика сила не може да занемари утицај осталих. Посебно је указао на растућу улогу Кине, за коју сматра да има све значајнији утицај на глобалне односе и да представља једног од носилаца настојања да се очува систем заснован на Повељи УН. „Ништа се на свету више у глобалном смислу не може одлучити, а да Кина нема неку врсту сагласности“, оценио је Миливојевић.
Према његовим речима, управо промене у односу снага стварају потребу за новим договорима и механизмима сарадње, а Уједињене нације остају најважније место за такав процес.
Осврћући се на финансијске проблеме организације, Миливојевић је оценио да је питање њеног финансирања пре свега питање политичке воље држава чланица. „Ако свет има интереса да то сачува, наћи ће формулу за финансирање“, рекао је, додајући да је важно спречити да регионални сукоби прерасту у глобални рат.
На питање да ли је оптимиста када је реч о будућности Уједињених нација, Миливојевић је рекао да верује у могућност очувања те организације или успостављања сличног механизма. „Оптимиста сам да идемо ипак у том правцу да сачувамо нешто што имамо, јер свет у супротном иде у хаос и то видимо на терену, почев од нас у Европи, да не идем даље“, закључио је Миливојевић.
Извор: РТС