Дух прошлих времена, аутентичност и дирљива носталгија описују атмосферу у кући Цветића у Краљеву — објекту старом више од сто година који у својим просторијама чува јединствени Музеј слатка. Кроз ову необичну установу посетиоце води др Лидија Цветић Вучковић, кустоскиња и један од потомака власника куће, која већ читаву деценију одржава ово место отвореним за све љубитеље историје и традиције.
Иако се налази на званичној културној мапи Краљева, кустоскиња напомиње да Музеј слатка и даље чешће посећују туристи из региона и иностранства него сами мештани. Живо наслеђе и интерактивни музеј за разлику од класичних музеја где су експонати дистанцирани иза стакла, Кућа Цветића посетиоцима нуди несвакидашње искуство „времеплова“.
Посетиоци могу слободно додиривати предмете, употребљавати их и учествовати у дегустацији посластица из аутентичног посуђа од стакла и порцелана са краја 19. и почетка 20. века.
“Ми смо читаву кућу посветили нематеријалном наслеђу и култури свакодневице грађанске Србије. Желимо да испоштујемо аутентичност живота наших предака, јер сваки посетилац овде добија своје време да на најинтимнији начин комуницира са културним наслеђем,” истиче др Лидија Цветић Вучковић.
РТВ Грачаница
Слатко као симбол националног идентитета и дипломатије иако је данас на модерним трпезама унеколико запостављено или замењено савременим слаткишима, српско слатко имало је изузетно важну улогу у историји.
Изворно служено на двору кнегиње Љубице и краљице Наталије, убрзо је постало неизоставан део сваког грађанског дома, али и незаобилазна тема у записима свих европских путописаца који су пролазили Балканом.
О коликој се вредности радило говори и податак да је током Првог светског рата српска војска носила слатко преко албанских гудура како не би пало у руке непријатељу.
Поред тога, слатко је одиграло и историјску улогу у односима наших великих научника.
Према речима кустоскиње, управо је тегла слатка од поморанџе, омиљена посластица Михајла Пупина, послужила као симболички чин помирења између Пупина и Николе Тесле на Пупиновој самртној постељи.
Корени припреме слатка сежу до Византије и времена када се воће конзервирало у меду, док је увек представљало драгоценост, посебно у епохама када је шећер вредео попут злата.
„У Музеју слатка до сада је рекреирано чак 49 различитих врста овог деликатеса. Поред традиционалних воћних врсти, овде се припремају и слатка од самониклог цвећа и поврћа — укључујући љубичицу, багрем, ружу, па и лубеницу. Циљ је сачувати зреле укусе пролећа и лета и отргнути од заборава традицију дугу више од два века. Уколико вас пут нанесе у Краљево, посета Кући Цветића пружиће вам прилику да прошлост и традицију српског домаћинства доживите свим чулима“, каже др Лидија Цветић Вучковић.
Извор: РТВ Грачаница