Усвојени заједнички закључци министара пољопривреде Југоисточне Европе: Јача привреда региона

Танјуг

Министри пољопривреде и шефови делегација земаља Југоисточне Европе усвојили су у Београду заједничке закључке јубиларног 20. годишњег састанка, којима су дефинисани приоритети даљих реформи у области пољопривреде и сеоског развоја, европских интеграција, безбедности хране, климатске отпорности, подршке младим пољопривредницима и јачања конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора, објавило је ресорно министарство.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату проф. др Драган Гламочић истакао је у среду да усвојени закључци показују да регион има заједничке циљеве, као и спремност да их преточи у конкретне резултате.

„Данас нисмо само разговарали о будућности пољопривреде региона и нашој европској будућности, већ смо јасно дефинисали шта заједно треба да урадимо. Наш циљ је да реформе које спроводимо буду видљиве тамо где су најважније – на њивама, фармама и у нашим селима, кроз више инвестиција, нова знања, сигурније тржиште и боље услове за произвођаче. Србија ће, као земља која преузима председавање СWГ, имати важну улогу у томе да све што смо данас договорили преточимо у конкретне активности и резултате“, поручио је Гламочић.

Учесници састанка потврдили су заједничку опредељеност ка усклађивању са правним тековинама Европске уније и Заједничком пољопривредном политиком, уз оцену да регионална сарадња представља важан фактор убрзавања процеса приступања ЕУ.

Једна од централних порука усвојених закључака јесте потреба да користи од процеса европских интеграција буду конкретно видљиве пољопривредницима и становницима сеоских подручја, при чему је институцијама Европске уније и државама чланицама упућен позив да пољопривреда и развој села остану саставни део политике проширења ЕУ и Берлинског процеса.

Посебан акценат стављен је на наставак усклађивања са правним тековинама ЕУ и Заједничком пољопривредном политиком, укључујући области обухваћене Поглављима 11, 12 и 13, као и на успостављање и даљи развој Интегрисаног административног и контролног система (IACS), имплементацију Система за идентификацију земљишних парцела (LPIS), и јачање система безбедности хране, ветеринарских и фитосанитарних служби, са циљем достизања највишег могућег нивоа усклађености до 2030. године.

Закључцима је затражено и успостављање структуираног оквира за приступање и приближавање пољопривреде Западног Балкана Европској унији, који би реформске приоритете и препоруке Европске комисије из Годишњег извештаја повезао са јачањем институционалних капацитета, потребама за инвестицијама и расположивим инструментима ЕУ.

Подржано је постепено укључивање партнера са Западног Балкана и Републике Молдавије, у европске структуре у областима пољопривреде, саветодавства, истраживања и припремљености за кризне ситуације, где је то могуће и у складу са правилима ЕУ.

Министри и шефови делегација заложили су се и за адекватнију, предвидиву и доступнију претприступну подршку пољопривреди и сеоском развоју, укључујући шири приступ IPARD подршци широм Западног Балкана и једноставније и ефикасније процедуре.

Важан део закључака односи се на безбедност хране, климатске промене и заштиту природних ресурса, наведено је у саопштењу.

Договорено је јачање регионалне спремности за кризе које могу угрозити пољопривреду и снабдевање храном, унапређење размене података и система раног упозоравања, као и координисано деловање у случају прекограничних болести животиња и биљних штеточина.

Пажња ће бити усмерена и на прилагођавање пољопривреде и шумарства климатским променама, као и на управљање водама и земљиштем и очување биодиверзитета.

Посебно место у заједничким закључцима добили су знање, иновације и будућност села. Указано је на значај Система знања и иновација у пољопривреди (AKIS) и на потребу за јачањем сарадње са Академијом за електронско учење Огранизације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO) и европским научним и образовним институцијама, како би нова знања и технологије брже стизали до саветодаваца и пољопривредника.

Као један од кључних изазова препозната је и генерацијска обнова села.

Како је наведено, договорено је да се током 2027. године, у оквиру SWG, успостави регионална радна група која ће заједно са младим пољопривредним произвођачима развијати заједничку методологију и предлагати конкретне мере и решења за подршку генерацијској обнови села.

Истовремено је истакнута потреба да се младим пољопривредницима, предузетницима на селу и женама у сеоским подручјима омогући бољи приступ земљишту, финансирању, инвестицијама, знању и дигиталним алатима.

Усвојеним документом потврђено је и опредељење за развој конкурентних, одрживих и отпорних ланаца снабдевања који произвођачима треба да обезбеде праведније приходе и дугорочну економску перспективу, кроз модернизацију, удруживање произвођача, транспарентније тржишне односе и иновације.

Учесници су, такође, поздравили одлуку да 27. Форум о пољопривредној политици буде одржан у Србији наредне године у оквиру Специјализоване изложбе EXPO 2027, када ће бити размотрен и напредак у спровођењу договорених приоритета.

Састанак је одржан у организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије и Сталне радне групе за регионални рурални развој земаља Југоисточне Европе (SWG), а у сусрет предстојећем Самиту лидера Берлинског процеса у октобру ове године.

Извор: Танјуг

Related posts

МОЛ добио додатно одобрење САД за наставак преговора о НИС-у

Од данас подношење захтева за остваривање права на статус родитељ-неговатељ

Песнички сусрети „Лазар Вучковић“ у Грачаници: Додељене награде за најбољу поезију

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније