Школа фудбала „28. јун“ из године у годину окупља све већи број деце из Грачанице, Доње Гуштерице и околних места, а бројни турнири, награде и признања потврђују њихов таленат и посвећеност фудбалу. Ипак, за тренере ове школе спортски резултати нису једино мерило успеха. Много важније је да деца кроз тренинге и утакмице развијају тимски дух, одговорност, међусобно поштовање и стекну пријатељства која превазилазе спортске терене.
Школа фудбала „28. јун“ основана је 2017. године, а данас ради на две локације – у Грачаници и Доњој Гуштерици. Следеће године обележиће и десет година рада, што је за људе који су од почетка укључени у њен рад значајан јубилеј.
Тренер Љуба Ђекић каже да почеци нису били лаки, јер је школа тада била готово непозната, а интересовање деце тек је требало да се развије. Ипак, упорност, ентузијазам и љубав према фудбалу помогли су да се од мале групе дечака изгради школа која данас окупља велики број младих фудбалера.
„Ти сами почеци нису били нимало лаки, с обзиром на то да смо били непознати, тек смо формирали клуб и било је свега пар дечака. Могу да кажем да су то углавном били дечаци из моје уже родбине. Тако да, ево, већ девет пуних година радимо, ми смо презадовољни и тек сада можемо да видимо комплетну слику шта смо све урадили за тај период. Могу да кажем да смо обишли многе турнире, а одређени број и освојили. Тренутно стање, када говоримо о броју деце, заиста је добро и ми смо задовољни“, истиче Ђекић за Косово онлајн.
За девет година рада, генерације деце прошле су кроз ову школу, а многе од њих имале су прилику да се такмиче ван средине у којој одрастају. Управо су турнири широм Србије прилика да млади фудбалери стекну нова искуства, упознају вршњаке и одмере снаге са екипама из већих средина.
„Ове године смо учествовали на турнирима широм Србије, могу да кажем да смо били учесници у Зајечару, Нишу, недавно смо учествовали у Лесковцу, где смо освојили прво место са генерацијом 2019, други смо били са генерацијом 2015, тако да заиста има талентоване деце“, наводи Ђекић, додајући да младе фудбалере очекују нови изазови, међу којима је и турнир у Темишвару, у Румунији.
Иако је број турнира на којима учествују велики, Ђекић сматра да би за децу са централног Косова било значајно да имају још више прилика за такмичење и путовања. Због тога, како истиче, подршка не би требало да изостане ни од родитеља ни од институција.
„Имамо заиста пуно турнира, али колико год да их имамо, за нашу децу је то премало и мислим да морамо сви да се укључимо, како ми као школа фудбала, као иницијатори свега тога, тако и сами родитељи, али и институције да подрже тај рад, јер једноставно једни без других не можемо да функционишемо. Ако се сви укључимо и свако да свој мали допринос, заиста можемо много“, наводи Ђекић.
Поред могућности за такмичење, важан део рада школе су и услови у којима деца тренирају. У Грачаници се тренинзи током хладнијих месеци одржавају у балону, што омогућава континуитет рада и када временски услови нису повољни.
„Када говоримо о условима у Грачаници, имамо и овај велики терен. Због лоших временских услова тренутно смо у балону и оно што можете да приметите јесте да су заиста услови одлични. Оно што нас очекује у наредном периоду јесте зима, нешто хладнији дани, али претходних година је било и грејања, тако да мислим да ће и ове године општина Грачаница свакако радити на томе да обезбеди пелет и грејање за дечаке и девојчице који овде раде. Само да напоменем да нисмо само ми овде, да има ту још доста деце, тако да би то пре свега требало да буде приоритет, да би се омогућио несметан рад са децом“, истиче Ђекић.
Посебно наглашава значај подршке локалних самоуправа, наводећи да је у претходном периоду било више разумевања за потребе спортских колектива. „Мислим да се тај однос према спорту доста поправио, али исто тако сматрам да то може много боље и да мора много боље. У једном тренутку спорт је био, ја то тако кажем, баш на самом дну и једноставно је то морало да иде неком узлазном путањом, што се заправо и дешава. Оно што сада доживљавамо када су локалне самоуправе у питању јесте да већ има неког разумевања када имамо неки захтев, да ли је превоз или нешто друго, ту су наравно и донације када је опрема у питању“.
Као пример добре сарадње наводи турнир који је школа недавно организовала уз подршку општине Грачаница.
„Недавно смо имали наш турнир који је општина Грачаница подржала, где смо имали 27 екипа у три категорије. Имали смо госте из Темишвара, из Црне Горе, из Подгорице су биле две екипе, имали смо и госте из Зајечара, Великог Градишта. Тако да сами ми као школа то не бисмо могли и не бисмо успели сигурно да није било пре свега родитеља који нас увек подржавају у свему, где год и шта год да треба. Наравно, ту су и општина Грачаница и остале општине. Општина Липљан и општина Приштина су ове године уз нас и заиста морам да похвалим да су ове године посебно имали разумевања за спорт. Надам се да ће и наредне године бити тако“, навео је Ђекић.
Посебно признање за дугогодишњи рад стигло је недавно из општине Грачаница, која је школи фудбала „28. јун“ уручила захвалницу. За Ђекића је то, како каже, било посебно и неочекивано признање.
„Малопре сам напоменуо да већ радимо пуних девет година и да ћемо следеће године обележити јубилеј. И за тих девет година нисам имао такву част или прилику да доживим да нас неко на тај начин похвали. У први мах сам мислио да ће то добити сва удружења, сви спортски клубови, па ми није било нешто крупно или велико, али на самој церемонији, односно свечаној академији, заправо сам видео да смо ми једини и да је то председник општине Грачаница препознао. Верујем да су се и многи људи ту укључили који су одлучивали о томе и препознали наш рад. Али опет кажем, без њихове подршке ми сигурно не бисмо ништа могли да направимо или учинимо, једноставно не бисмо могли да одемо на једно путовање“, истиче Ђекић.
Иако у школи има много талентоване деце, пут до озбиљнијег спортског развоја за младе са Косова није увек једноставан. Један од проблема је и мањи број утакмица и турнира у односу на децу из већих спортских центара у Србији. Ђекић објашњава да се разлика посебно види када се упореде деца истог узраста која тренирају у различитим срединама.
„Много је тешко, из разлога што, када говоримо о тој генерацији, рецимо овој која је сада надолазећа, генерацији 2019, ми смо за њихових седам година, иако су они јако мали, одиграли можда два или три турнира од самог њиховог почетка. Док, рецимо, деца истог годишта из Ниша или Београда те утакмице имају сваког дана, сваког викенда и онда је јако тешко такмичити се са том децом која су константна, која сваког викенда учествују у томе, једноставно су сналажљивија“, истиче Ђекић.
Ипак, управо жеља за утакмицом и такмичењем, каже Ђекић, често представља додатни мотив деци која немају прилику да сваког викенда играју турнире. „Али опет кажем, тај таленат који наша деца имају и можда та жеља да једном месечно одете на неки турнир некад може и да превлада, да једноставно будете бољи од оних који играју сваког викенда. И с једне стране може то да буде јако добро, јер су деца жељна тог турнира, жељна те утакмице, док можда друго дете из Србије једноставно се засити у том неком периоду“.
Да њихов рад има смисла и да деца добијају прилику да се покажу потврђује и податак да су тренер Стефан Лазић и полазник школе Аранђел Ристић боравили у Београду, где су учествовали на фудбалској селекцији.
За тренере, међутим, успех се не мери само освојеним медаљама и пехарима. „То је један од наших највећих успеха, али када говоримо о успеху, није успех донети медаљу или освојити неки турнир. Јесте лепо, јер ту се види та дечија срећа и види се да су они задовољни, и сами родитељи и ми. Дешава се да путујемо дуго, прођемо доста километара и јако је тешко не освојити ништа. Али оно што је наш циљ и можда наш највећи успех јесте да ову децу из Грачанице изведемо из ове средине, из ове монотоније, да им покажемо да живе нормално, да су равноправни са својим генерацијама из Србије и да не заостајемо“, рекао је Ђекић.
У Доњој Гуштерици са децом већ годинама ради тренер Никола Ћирковић из Горње Гуштерице. Његов рад са најмлађима почео је још 2019. године, када је школа фудбала отворила своје одељење у Доњој Гуштерици.
„Како смо отворили Школу фудбала ’28. јун’ у Доњој Гуштерици, у балон сали, 2019. године, у октобру месецу, па све до данас, радимо са децом. Када смо кренули са школом фудбала, имали смо приближно 100 дечака само у Доњој Гуштерици. Међутим, временом је тај број мало опао. Сада смо негде на око 50 дечака, радимо у две групе, тренинге имамо уторком, четвртком и викендом. Учествујемо на бројним турнирима широм Србије, где остварујемо добре резултате“, рекао је Ћирковић.
Додаје да му рад са децом не представља тешкоћу, већ задовољство, посебно јер је фудбал област којом се бави са великом посвећеношћу, а завршио је и Факултет за спорт и физичко васпитање.
За децу која свакодневно долазе на тренинге, међутим, фудбал је пре свега игра, дружење и простор у којем могу да развијају своје таленте. Вељко Филић из Горње Гуштерице фудбал је почео да тренира са шест година и каже да се управо у овом спорту пронашао.
„Много волим да тренирам фудбал и мислим да је фудбал најбољи спорт и желим да постанем најбољи голман“, рекао је Филић.
Андрија Стојковић из Грачанице већ две године тренира фудбал и нада се да ће једног дана постати познати фудбалер. „Тренирам фудбал већ две године. Само сам пожелео да тренирам и ето. Шутирамо лопту и надамо се победи, али нема љутње и ако изгубимо“, наводи Стојковић.
Илија Максимовић из Доње Гуштерице каже да му фудбал, осим што га радује, помаже и да мање времена проводи уз телефон. „Пет година тренирам фудбал и волим овај спорт. Помаже ми и да се склоним од телефона“, рекао је Максимовић.
За Турана Косова из Грачанице тренинзи су прилика да се бави спортом који воли, али и да упозна нове другаре. „Волим овај спорт јер ми је занимљив и упознао сам нове другаре“, рекао је Косова.
Андреј Маринковић каже да је фудбал изабрао јер га је овај спорт од почетка посебно привлачио. „Веома волим овај спорт и зато сам уписао школу фудбала. Најзанимљивије је када тренирамо пенале, а забавно ми је и на турнирима, волим да играм против других тимова“, каже Маринковић.
Да би деца редовно тренирала и учествовала на турнирима, важна је и подршка њихових родитеља. Многи од њих свакодневно организују време и путовања до Грачанице или Доње Гуштерице, а поједина места из којих деца долазе нису ни близу терена на којима се одржавају тренинзи. Један од родитеља, Лазар Филић, каже да му путовања и обавезе које прате тренинге не представљају проблем, јер сматра да спорт има вишеструк значај за развој деце.
„Јако је лепо и здраво да се деца баве спортом. Мислим да је ова школа фудбала једна од најбољих на Косову и Метохији, јако су добри тренери и тренирање је добро за њихово развијање, социјализацију, упознавање, дружење, путовање по целој Србији и региону, а остварују и јако добре резултате“, рекао је Филић.
Управо таква подршка, уз рад тренера и ентузијазам самих малишана, чини основу рада школе „28. јун“. Пехари и медаље остају као потврда уложеног труда, али за оне који свакодневно раде са децом највећа вредност је у томе што кроз фудбал најмлађи добијају прилику да расту, друже се, путују, упознају нове средине и уче да победа није једини циљ спорта.
Извор: Косово онлајн