На пијаци у Северној Митровици ових дана је живо и бучно, грађани обилазе тезге, бирају паприке и парадајз, распитују се за цене. Септембар је време за зимницу, али и за рачуницу – док једни кажу да су цене подношљиве и да нема већих разлика у односу на централну Србију, други указују на високе трошкове и разлике у ценама појединих производа и лекова.
Један старији Митровчанин каже да су цене хлеба и млека углавном остале исте, али да су поједини производи скупљи него у централној Србији.
„Хлеб није, иста је цена. Млеко исто, али доносе са југа и онда после цену набијају… Негде је нешто јефтино, а нешто скупо. Паприке по 200, 250, 150 динара… Узимају у магацинима доле, па доносе овде. Комби дође, претовари само и цену набијају. Ко се снађе, узме доле колима. Ко не, купуј и готово“, рекао је он за Косово онлајн.
Прича да је туршију већ спремио, када су цене поврћа биле јефтиније. „Шта да радимо? Нешто је јефтино, нешто скупо и контролише се. Живот иде даље“, додаје.
Ипак, поједини купци кажу да су цене на пијаци прихватљиве. „Па, повољно је. Могу сви да приуште и хлеб, и млеко, и паприку, и парадајз. Нормално. Чак и јефтиније него доле по Србији“, наводи.
Сличан став има и његов суграђанин који пореди цене у Северној Митровици са онима у централној Србији.
„Цене су, тренутно, што се мене тиче, повољне. Гледајући цене које су овде и у Краљеву, кад сам био на пијаци, паприка исто кошта. Никакве разлике нема. Тако да не бих могао да кажем да су овде скупље, а тамо јефтиније. Што се тиче хлеба и овога, овде су мало скупље, у централној Србији су јефтиније. А што се тиче прехрамбених производа, овде су скупље цене. Што се тиче потрошачке корпе, на основу наших плата, пензија, овде је скупље. Али, разумем ситуацију, како се преноси, доноси храна…“, наводи овај грађанин.
Још један пензионер каже да су цене за њега високе у односу на примања. „Па, цене су, онако, солидне, али је доста скупо за моју пензију. Мала пензија а паприка 150 динара“, рекао је он.
Једна суграђанка наводи да се цена хлеба није мењала, али неки нам указују на велике разлике у ценама лекова и других производа. „Лекови, катастрофа. Ако је овде у Митровици 900 динара један лек, обичан, у Рашки је 300 динара. Смрт за нас овде, поготово пензионери. Ја одем у Рашку. Више ми се исплати да платим аутобус, него да купим овде“, каже забринуто један старији господин.
Један од старијих Митровчана посебно говори о положају пензионера, приходима и одласцима у Рашку због куповине.
„Примају у Трепчи сад, који се пензионишу, 35.000 динара. Повећана им је сад за 2.500 пензија. Шта ће он да ради са том пензијом? Трепча, некад је хранила пола Србије, сад је на нули. У Митровици овде има две-три установе што примају плате. Кажу, што се не жене? Како да се жене? Отац пензионер, мајка пензионерка. Син да их издржава. Чиме? Ми, пензионери морамо да идемо у Рашку. Јуче сам био, 100 возила тамо… Само ваздух који дишемо, то имамо, ништа друго немамо. Ја имам 80 година, никад грђе није било. И дај Боже ова деца да доживе нешто, али не верујем. Моја порука: нек се сналазе, кад овде опстанка нема“, песимистичан је он.
Ситуација нешто другачија из перспективе продаваца. Један од њих није задовољан ни ценама ни продајом и жали се да домаћи произвођачи испаштају због увозне робе.
„Увезли су из Албаније покварену паприку на КиМ. Хрватска вратила, Црна Гора вратила. А ми овде, Срби из енклаве, оскудевамо, нашу робу не можемо да продамо. Квалитетну робу, која нема хемију. Оно што једу наша деца. Има разлике у ценама од прошле године, цена је сада мања, јер је увезена лоша паприка из Албаније. Али, грађани су задовољни нашом робом, робом из Албаније нису“, објашњава један продавац из Бабиног Моста.
Продавачица која на пијаци нуди воће и поврће из своје баште, наводи да је продаја солидна, а да цена зависи од квалитета робе.
„Па није лоша продаја. У суштини, ми се доста и мучимо, али добре су цене. Рецимо, парадајз 250 динара. Паприка има за 150 динара. Све зависи од квалитета“, казала је она.
Један од продаваца каже да је продаја подношљива, али да куповна моћ грађана остаје проблем. „Па, нема народ пара. А цене су солидне, бар за сад су добре цене. Подношљиве, мислим, за купце“, каже он.
Екипа Косово онлајна обишла је тезге и продавнице, а цене кажу да је за килограм млевеног јунећег меса, потребно издвојити између 1.200 и 1.400 динара, док килограм свежег пилећег филеа кошта 800 динара. Векна белог хлеба је 70 динара, док за литар млека и јогурта треба издвојити 160, односно 240 динара. Килограм белог кристал шећера стаје између 120 и 140 динара, а брашна 80 до 120 динара. Литар сунцокретовог уља кошта између 200 и 260 динара, у зависности од произвођача и продавнице. И цене тестенина варирају, па тако се паковање од пола килограма може наћи у ценовном рангу између 80 и 200 динара.
Грађани пакет од 30 јаја плаћају између 380 и 420 динара. Локалне кафе од 100 грама коштају 170 динара, док за оне произведене у централној Србији треба издвојити и до 320.
Извор: Косово онлајн