Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш представио је данас, на почетку Генералне дебате у оквиру 81. заседања Генералне скупштине УН, свој извештај о раду светске организације, истичући да се линије расцепа у данашњем свету проширују и да свет мора заједно да ради у „међузависности“ како би решио проблеме.
„Линије расцепа у нашем свету су све шире“, упозорио је Гутереш, који напушта функцију крајем године јер му истиче мандат.
Он је као кључне проблеме навео геополитичке сукобе, климатску кризу и брзи развој вештачке интелигенције.
Гутереш је позвао на „свет изграђен на међузависности и подржан густом мрежом економских, политичких, социјалних и технолошких веза“, уместо да, како је рекао, допуштамо да свет и даље срља у распарчавање и неповерење.
У свом последњем обраћању Генералној скупштини УН на функцији генереланог секретара УН, Гутереш је рекао да су ратови, кршење људских права, глад, геополитичке поделе, неједнакости и климатска криза довели до све већег притиска на међународне институције и механизме колективног деловања.
„Јасно је да се крећемо ка мултиполарном свету и тај процес је неповратан“, рекао је Гутереш, наводећи да постоје два могућа правца – свет фрагментације, подељених тржишта и ослабљених институција или умрежени мултиполарни свет заснован на међузависности и сарадњи.
Заложио се за праведнији отпис дугова, снажније мултилатералне развојне банке и већу доступност међународних финансијских средстава.
Говорећи о положају жена, он је рекао да се жене и девојчице широм света и даље суочавају са дискриминацијом, насиљем и искљученошћу.
Истакао је да су Уједињене нације први пут у историји постигле родну равноправност на свим нивоима вишег руководства, у свим седиштима и међу стручним особљем.
Климатску кризу Гутереш је означио као један од највећих изазова, упозоривши да се свет суочава са готово извесним прекорачењем границе загревања од 1,5 степени.
Он је позвао владе да усвоје планове за прелазак са фосилних горива и оценио да развијене земље морају да повећају финансирање прилагођавања климатским променама.
Посебно је упозорио на ризике повезане са вештачком интелигенцијом, наводећи да се моћ све више концентрише у подацима, рачунарским капацитетима и алгоритмима.
Позвао је државе да сарађују на процени ризика и успостављању заштитних механизама.
„Одлуке о животу и смрти никада не смеју да буду препуштене машинама. Роботи-убице не смеју да имају места у нашој будућности“, рекао је Гутереш.
Као четири велика изазова будућности навео је мир и безбедност, неједнакост, климатску кризу и вештачку интелигенцију, истичући да су они међусобно повезани.
Гутереш је оценио да су Повеља УН и рад Уједињених нација важнији него икада и поручио да свету нису потребне слабије, већ снажније Уједињене нације, способне да одговоре на савремене изазове.
Он је рекао да ће током преосталих 100 дана свог мандата наставити да се залаже за мир, људско достојанство и владавину права, као и да ће то чинити и након 1. јануара, када му мандат истекне.
Генерална дебата у оквиру 81. заседања Генералне скупштине Уједињених нација почела је данас и трајаће до 28. септембра, а светски лидери говориће о глобалним изазовима и приоритетима под темом „Обнављање поверења, управљање трансформацијом: Уједињене нације које служе свима“.
Председник Републике Србије Александар Вучић учествује на 81. заседању ГС УН и обратиће се учесницима у среду, 23. септембра, а током боравка у Њујорку имаће билатералне сусрете са бројним светским лидерима и представницима међународне заједнице, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
Почела Генерална дебата ГС УН у Њујорку
Генерална дебата у оквиру 81. заседања Генералне скупштине Уједињених нација (ГС УН) почела је данас и трајаће до 28. септембра, а светски лидери говориће о глобалним изазовима и приоритетима под темом „Обнављање поверења, управљање трансформацијом: Уједињене нације које служе свима“.
Председник Републике Србије Александар Вучић учествује на 81. заседању ГС УН и обратиће се учесницима у среду, 23. септембра, а током боравка у Њујорку имаће билатералне сусрете са бројним светским лидерима и представницима међународне заједнице, како је саопштила Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
Како је наведено на сајту УН, око 130 шефова држава и влада лично ће присуствовати Високој недељи у седишту светске организације у Њујорку како би упутили своју поруку свету.
Председавајући 81. заседања Генералне скупштине УН, које је почело 8. септембра, је Халилур Рахман из Бангладеша, нови председник ГС УН који је на ту функцију изабран у јуну ове године. Он је отворио општу дебату, а потом генерални секретар УН Антонио Гутереш представља свој извештај о раду Организације.
Бразил је, по традицији која датира од 10. заседања Генералне скупштине 1955. године, прва држава чланица чији представник говори у општој дебати, уз изузетке 1983. и 1984. године, а данас ће то бити председник Луиз Инасио Лула да Силва.
Сједињене Америчке Државе, као земља домаћин, друга су држава чланица чији ће се представник, председник Доналд Трамп, обратити присутнима.
Редослед за остале државе одређује се према нивоу заступљености, преференцијама и другим критеријумима, укључујући географски распоред, наведено је на сајту УН.
Ватикан, Држава Палестина и Европска унија позване су да учествују у општој дебати, а термини њихових говорника одређују се према нивоу заступљености.
Општа дебата се одржава у тренутку када је светски поредак у прилично напетом стању, а саме УН се боре да остану релевантне и одолевају критикама Трампа, који је „срезао“ америчке доприносе и повукао САД из десетина тела светске организације, наводи Ројтерс.
Кинески председник Си Ђинпинг није присутан у ГС УН, али ће се у четвртак састати са Трампом у Вашингтону, што распирује полемику о важности УН у решавању глобалних криза.
Током дебате у Њујорку биће размотрено и питање избора наредног лидера УН, пошто Гутерешу истиче мандат крајем 2026.
Уз то, према наводима дипломата, 15-члани Савет безбедности УН можда ће одржати састанке на високом нивоу о Украјини, вештачкој интелигенцији и Блиском истоку, укључујући разговоре са арапским лидерима, а могући су и разговори на високом нивоу и о Судану.
Ирански председник Масуд Пезешкијан требало би да се обрати ГС УН у среду, а израелски премијер Бењамин Нетањаху у четвртак, док палестински председник Махмуд Абас неће бити лично присутан јер није добио америчку визу.
Међу темама у фокусу биће и руско-украјински рат – украјински председник Володимир Зеленски и руски министар спољних послова Сергеј Лавров обратиће се учесницима дебате.
Генерална дебата – годишњи састанак шефова држава и влада на почетку заседања, одржава се углавном од девет до 14.45 и од 15 до 21 сат по локалном времену.
Током заседања је, на маргинама дебате, предвиђено и више састанака на високом нивоу.
Према агенди, у среду, 23. септембра, биће одржан догађај на високом нивоу о климатским акцијама и праведној транзицији.
Светски лидери ће разматрати напредак и начине за убрзање енергетске транзиције, јачање енергетске безбедности, унапређење климатске правде и заштиту људи од климатске кризе, 10 година након Париског споразума.
Истог дана биће одржан и састанак поводом 40. годишњице Декларације УН о праву на развој, усвојене 1986. године.
Састанак ће бити посвећен питањима људског достојанства, слободе, једнакости и правде, као и инклузивном, одрживом и партиципативном развоју.
За четвртак, 24. септембар, заказан је пленарни састанак на високом нивоу посвећен егзистенцијалним претњама које представља пораст нивоа мора.
Глобални лидери, стручњаци и други учесници разговараће о заједничком разумевању проблема, политичком руководству и међународној сарадњи, као и о развоју свеобухватних решења и конкретних обавеза.
Састанак на високом нивоу о превенцији, припремљености и одговору на пандемије биће одржан у петак, 25. септембра.
Циљ је мобилизација политичке воље на националном, регионалном и међународном нивоу.
Састанак ће бити вођен темом „Неговање мултилатералног и међугенерацијског приступа спречавању, припреми и одговору на пандемије и ванредне ситуације у јавном здрављу, кроз принципе једнакости и солидарности“, а требало би да буде завршен усвајањем политичке декларације договорене консензусом.
За понедељак, 28. септембар, предвиђен је састанак поводом 25. годишњице усвајања Дурбанске декларације и Програма акције.
Документи, усвојени на Светској конференцији против расизма 2001. године у Јужној Африци, представљају оквир за међународне напоре против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с тим повезане нетолеранције.
Тема састанка биће „Мобилизација глобалне јавне подршке за потпуно и ефикасно спровођење Дурбанске декларације и Програма акције“.
Дан касније, 29. септембра, биће одржан пленарни састанак на високом нивоу поводом Међународног дана потпуног уништења нуклеарног оружја.
Извор: Танјуг