У претходна 24 месеца минимална зарада је номинално повећана за 49,4 одсто, односно реално за 33 одсто чиме је Србија претекла седам европских земаља када је у питању куповна моћ минималца, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
Ђурђевић Стаменковски је рекла за Танјуг да ће од 1. јануара 2027. минимална зарада у Србији износити 600 евра, односно 405 динара по радном часу.
„То неће бити минималац који ће фигурирати током читаве 2027. године, зато што је најављено додатно повећање до краја 2027. године, значи негде у јесен“, објаснила је она.
Истакла је да ће повећање минималца наредне године бити условљено повећањем бруто друштвеног производа у износу од 95 милијарди, као и да је за то неопходна стабилна политичка ситуација.
„Политичку стабилност треба да имамо, треба да имамо континуитет привредног раста, треба добро да прође Експо, који ће поспешити привредни раст. О томе се не говори. Мислим да грађани Србије, па чак и неки људи који су политички активни, нису до краја информисани шта је то што ће Експо донети Србији. Све се свело на причу о стадиону и о неколико пројеката. Заправо, очекује се да донесе преко 4 одсто привредног раста. Када имате већи привредни раст, самим тим имате више комоције да повећавате плате, пензије, да издвајате већа давања за социјалну заштиту, за заштиту права породице и деце“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Додала је да, иако је најављено да ће минималац до краја 2027. бити 650 евра, увек постоје потребе које премашују потребе које премашују примања, али да је чињеница да је минималац данас значајно већи него у ранијим периодима.
„Уколико неко не прелази тај имовински цензус, његова породица може бити заштићена неким другим давањима. Када имате ситуацију да само један укућанин ради, да имамо више чланова породице, да он ради за минималац, постоје нека друга давања која се усмеравају ка тој породици, као што су новчане социјалне помоћи, дечји додаци итд. Минималац није социјална категорија, то је зарада као и свака друга, данас значајно виша у односу на претходни период, али наравно, ту постоји наша амбиција да тај минималац повећавамо, јер сваки раст минималца јесте и раст животног стандарда управо тих људи“, навела је.
Она је истакла да се минималац увек повећава уз разматрање потенцијалних ризика за послодавце јер највећи део људи ради у приватном сектору због чега је држава упоредо са повећањем минималца повећала и део неопорезивог дохотка који послодавци треба да исплаћују.
„Преко 49 одсто испитаника из Уније послодаваца сматрало је да је и ово повећање од 9,2 одсто ризично за њих, односно да није потребно. Они сматрају да није постојао додатан посао који оправдава повећање минималца. Зашто о томе говорим? Зато што држава се јавља као медијатор између синдиката који заступају раднике и Уније послодаваца. Они се нису договорили између себе јер имају различите погледе. Када се не договоре, тада Влада Србије доноси одлуку која је у овом тренутку била одговорна, избалансирана, штитећи права радника, повећавајући њихов животни стандард, а опет водећи рачуна о интересима и саме привреде“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Нагласила је да Србија не сме да се врати у време када преко 500.000 људи није имало посао јер је данас незапосленост у Србији први пут испод осам одсто. Додала је и да је 2013. године у Србији скоро 500.000 људи примало минималац, а да их данас има нешто више од 90.000.
Говорећи о Закону родитељ-неговатељ, министарка је подсетила да ће родитељи од 1. октобра имати могућност да се пријаве, као и да ће процедура пријаве бити поједностављена уз опцију електронске пријаве.
„Од тренутка када комплетирају документацију, постоји законски рок од 15 дана да центри одговоре, потписују уговор са министарством, и креће оно што је остварење њиховог статуса у пуном смислу те речи. Нема никаквих колебања, ни додатних изазова, све је, како смо рекли. Одржаћемо нашу реч у потпуности и мислим да ће то бити једна лепа порука коју ћемо средином октобра послати јавности“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Извор: Танјуг