На територији Србије тренутно је активно 35 пожара на отвореном простору, а најтежа ситуација и даље је у Делиблатској пешчари, док су пожари активни и на Столовима код Краљева, у Лукову код Врања и на планини Гоч.
У Делиблатској пешчари пожар и даље траје, а гашење додатно отежавају веома јак ветар и готово неприступачан терен са густим растињем и песковитим тлом.
Екипе ватрогасаца-спасилаца и бројно људство дежурају непрекидно у Делиблатској пешчари, где је пожар захватио готово четири хиљаде хектара. У гашењу пожара учествују и међународне екипе. Након активирања Механизма цивилне заштите Европске уније, ангажовани су хеликоптери са посадама из Чешке, Румуније и Словачке, као и копнене снаге. Из Румуније је стигло 69 ватрогасаца-спасилаца са 15 возила, а из Немачке 56 ватрогасаца са 24 возила. У акцији учествује и руски авион Иљушин ИЛ-76. Из Сектора за ванредне ситуације саопштавају да је ситуација стабилнија и непромењена.
Пожар на Гочу и током ноћи пратиле су бројне екипе. Киша је ублажила нека жаришта, али јак ветар и даље прави проблем на готово шест хектара борове шуме и ниског растиња.
У Врању, у пожару код места Лукова, захваћено је око хиљаду хектара траве и ниског растиња. Нема угрожених објеката.
Поново је почело да гори у атару села Велика Каменица у општини Кладово. На 200 хектара ниског растиња спречено је ширење пожара ка далеководу.
Пожар у атару села Слишане код Лебана проширио се на 15 хектара. Горе трава и ниско растиње.
Гагић: Пожар на Столовима још није локализован, ситуација боља него претходних дана
Недељко Гагић, начелник Управе за ватргасно-спасилачке јединице МУП Србије каже за РТС да пожар на планини Столови, на врху Чикер, још није локализован, али је ситуација знатно боља у односу на претходне дане, посебно на јучерашњи дан.
Како је навео, ватрогасци, радници „Србијашума“ и припадници других служби током ноћи су радили на свим линијама пожара и гасили локална жаришта.
Током јучерашњег дана пожар је гасило 55 учесника акције из ватрогасно-спасилачких јединица Краљева, Новог Пазара, Чачка, Ужица и Пријепоља. Ангажовани су били и припадници добровољних ватрогасних јединица из Краљева, радници „Србијашума“, као и двојица припадника организације Отис, додао је Гагић.
Пожар је оивичен са три стране, док четврта страна, према Краљеву, још није локализована због изузетно стрмог и неприступачног терена.
На тој страни пожара јуче је радила механизација „Србијашума“, која је израђивала противпожарну просеку.
Ангажована је била и Хеликоптерска јединица Министарства унутрашњих послова са хеликоптером „супер пума“, који је дејствовао како би се спречило даље ширење ватре.
Истакао је да је око 18 часова падала је киша око 15 минута, слабијег интензитета, али је допринела смањењу исијавања топлоте и брзине сагоревања, као и повећању влажности горивог материјала. „Током ноћи радило се на свим линијама пожара, а гашена су и локална жаришта. Данас ће бити интензивирани радови на изради противпожарне просеке и одржавању већ оивичених линија“, објаснио је Гагић.
Пилот Вислов: Када су пријатељи у питању, увек смо ту
Руски противпожарни авион „иљушин“ наставља са гашењем пожара у Србији, а о његовом даљем ангажовању одлучиваће се у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије.
Авион је до сада дејствовао 22 пута и избацио близу милион литара воде. Три дана гасио је пожаре у Делиблатској пешчари, током викенда био је ангажован на Столовима, а потом је дејствовао у Лукову код Врања.
Шеф посаде „Иљушина“ Андреј Вислов поручио је да ће Русија бити уз Србију када год је то потребно.
„Не постоји молба када су пријатељи у питању. Ми ћемо увек бити ту, раме уз раме. Русија ће увек бити ту за Србију у сваком тешком тренутку и борби“, истакао је Вислов.
Навео је да посада авиона ради професионално и да има добру сарадњу са српским ватрогасцима и Сектором за ванредне ситуације. „Ми радимо професионално и увек стојимо на услузи. Имамо сјајну сарадњу са вашим ватрогасцима и Сектором за ванредне ситуације и хвала вам на топлом гостопримству“.
Капетан Вислов је навео да је пети пут у Србији, а „иљушин“ први пут гасио пожаре у нашој земљи још 2007. године.
Аеродром „Константин Велики“ у Нишу база је руског противпожарног авиона током ангажовања у Србији. Авион може да захвати 42.000 литара воде, а резервоар напуни за око 15 минута.
Стајић: Обнова Делиблатске пешчаре не почиње одмах, најпре процена штете и стабилизација терена
За обнову Делиблатске пешчаре биће потребне године, а за поједине делове шумског екосистема и деценије – прво морају да се уклоне оштећена стабла и направи детаљна процена штете, рекао је за РТС декан Шумарског факултета Бранко Стајић.
Стајић, истиче да први корак мора бити детаљна процена стања на терену. Након гашења пожара опасност неће одмах нестати. Поједина жаришта могу поново да се активирају, а полусува и оштећена стабла представљају додатни ризик и за здраве делове шуме. „Још увек постоје озбиљне опасности да ће се поново појавити мали пожари на појединим местима. Након тога је потребно проверити свако то полуспаљено дрво. Тај гориви материјал који је остао, сува стабла, полусува стабла, требало би полако да се уклањају“, каже Стајић.
Како објашњава, оштећена стабла могу постати жариште за појаву и ширење инсеката, пре свега поткорњака, који нападају ослабљена стабла и могу угрозити околне здраве шуме. Пре било какве обнове неопходно је, додаје, утврдити степен оштећења на свакој површини. „Потребно је са степеном оштећења, са остацима, детектовати затечено стање и на бази тога ући у припрему за санацију тог подручја“, наводи он.
Према његовим речима, прерано пошумљавање могло би да буде и контрапродуктивно. Неопходно је сачекати да се земљиште стабилизује, да се песак охлади и да почне природна ревитализација. „Све зависи од јачине пожара и од тога шта је остало после тих пожара. Сва та полусува, изгорела, полузгорела стабла морају се уклонити и посећи. Мора се детектовати степен њиховог интензитета, штете од пожара. Затим све оно што је по земљи уклонити и сачекати да се земљиште смири, да се песак охлади, да се полако ревитализује“, објашњава Стајић.
Брзина обнове зависиће од тога који је део екосистема уништен. Најбрже ће се, према процени професора Стајића, опорављати травнате и приземне формације, затим жбунаста вегетација, док ће за повратак шумског екосистема бити потребно знатно више времена. „Приземна вегетација и травнате формације могу то релативно брзо. Тај процес би се састојао од природне ревитализације на оним местима која су најбоље очувана. На оним местима где има мало траве и зеленила, ту би се могао радити неки подстицај природној ревитализацији, а на оним местима где је то сасвим уништено и где долази шумска вегетација, ту би морали радити пошумљавање“, каже декан Шумарског факултета.
За травнату и жбунасту вегетацију биће потребно неколико година, док би се млада багремова шума могла формирати за пет до десет година. Боровим шумама би, према његовој процени, било потребно око десет до двадесет година. Ипак, повратак целог екосистема у стање пре пожара могао би да траје знатно дуже. Посебан изазов биће избор врста које могу да поднесу све екстремније климатске услове.
Стајић наводи да се на Шумарском факултету већ анализира које би врсте могле бити погодне за пошумљавање до краја овог века. „Изненађујуће је да сигурно неке врсте дрвећа које се сада користе у такве сврхе неће бити у стању да одговоре на ове услове и неће моћи да се адаптирају“, упозорава Стајић.
Бор, иако је међу врстама које су најосетљивије када је реч о пожарима, има и значајну предност јер може да опстане на веома тешким стаништима. „Бор је таква врста да може да успева на најгорим, најтежим стаништима где ниједна друга врста, па чак ни друга култура, не може да успе“, истиче он. Зато ће, додаје, приликом будућег пошумљавања бити неопходно пажљиво проценити које врсте могу да издрже екстремне услове који владају у Делиблатској пешчари.
Упркос огромним размерама пожара, Стајић као најважнију чињеницу издваја то што није било људских жртава и што су објекти околног становништва остали сачувани. „Последице свега овога ће бити велике за екологију, за економију, за шумарство, за све појединце који се тамо налазе, али и за цело друштво“, закључује Стајић.
Извор: Танјуг, РТС