Уочи почетка нове школске године, министар просвете Дејан Вук Станковић говорио је, у емисији Првог програма Радио Београда „У среду са Бојаном Билбијом“, о актуелним изазовима у просветном систему, финансијском положају запослених, плановима за унапређење образовања, као и о протеклом периоду – обележеном блокадама и реформским процесима.
Министар Дејан Вук Станковић је потврдио да је све спремно да настава крене регуларно и свечано. У прве разреде основних школа ове године креће 62.450 ученика.
„Мислим да је све спремно, барем према оним информацијама које ми имамо, да школска година крене регуларно и свечано. Акцентујем свечано, јер свечани чин је у свакој породици када дете по први пут крене у школу, када се упозна са својим вршњацима, када добије свог првог наставника“, рекао је министар.
Министарство настоји да просвету учини приступачном и да обезбеди једнаке шансе за свако дете. У том духу, систем је прилагођен деци са посебним потребама кроз афирмативне мере, док се уџбеници штампају на осам језика националних мањина, чиме се огледа мултикултурни карактер друштва.
Финансијски положај просветних радника и структура буџета
Министар је изнео податак да 97 одсто буџета просвете одлази на зараде запослених, због чега су слободни простори за инвестиције у инфраструктуру и дигитализацију ограничени, али да држава води рачуна о материјалном статусу преко 100 хиљада запослених у основном, средњем и високом образовању.
Почетна плата наставника у основном и средњем, без радног стажа, је око 114.000 динара, што је готово изједначено са просечним личним дохотком у Србији. Са радним стажом и разредним старешинством, плата може бити и преко 135.000 динара, прецизирао је Станковић. Додао је да се плате редовних професора на појединим факултетима у Београду крећу се између 4.000 и 5.000 евра, не рачунајући приходе од пројеката и сарадње са привредом.
„Јесмо побољшали значајно материјални положај просветних радника. Парадоксално је да је то било у години када је просветни систем био на коленима. Кад сам преузео дужност, 20 одсто школа у Србији није радило у режиму 45 минута“, нагласио је он.
Прецизирао је да даљи раст зарада зависи од макроекономских кретања, опрезније фискалне политике услед глобалних шокова и енергетске стабилности, али да држава у датим околностима максимално брине о социјалној компоненти.
Образовање као кључни ресурс и инвестиција у будућност
Министар је нагласио да се економски напредак и глобална конкурентност могу градити искључиво кроз знање и вештине њених грађана.
„Ми просто новац морамо да направимо сопственом памећу и сопственим вештинама. И најбољи начин на који припремамо људе за тржиште, не само за тржиште, него уопште за савремени свет, је да их што боље едукујемо. Зато улагање у образовање није трошак, него претпоставка неког будућег развоја“, поручио је Станковић.
Изазови, блокаде и радно-правни статус запослених
Анализирајући претходни период и дешавања на универзитетима и школама, министар је коментарисао оптужбе дела јавности и нагласио да су све мере предузете искључиво у складу са законима и административним процедурама. На основу налаза инспекције, 25 директора школа у Србији је разрешено дужности због кршења правила управљања.
Станковић је истакао да није било масовних отказа једностраним актима министарства, већ да се радило о непродужавању уговора на одређено време онима који су учествовали у блокадама и обуставама наставе.
„То сад што је неко блокирао наставу, а није држао наставу, а био запослен као наставник, па који је интерес директора кад му истекне уговор да га продужи за следећу годину? Ко би ангажовао, рецимо, радника у пекари који не меси хлеб, него се бави политиком у време кад треба да меси хлеб да би продао то купцима? Па нико жив то не би урадио“, сматра министар просвете Дејан Вук Станковић.
Планови за оснивање нових факултета и Универзитета Свети Сава
Министарство просвете остаје чврсто посвећено идеји оснивања нових високошколских установа које ће се бавити проучавањем српске традиције, културе и језика, упркос постојању одређених политичко-правних спорова и отпора у делу јавности. Реч је о Факултету српских студија у Нишу и Универзитету Свети Сава.
„Као што видите, постоји нешто што је невероватно, а то је да у Србији постоји отпор проучавању српске традиције, културе, језика и историје… Докле год имам снаге да се борим за тако нешто, ја ћу се борити за реафирмацију улоге Српске православне цркве у образовном систему ове земље“, поручио је Станковић.
Министар је оценио да су критике и отпори оваквим идејама долазили из кругова које је означио као глобалистички настројене центре моћи, наглашавајући да се у другим европским земљама, попут Хрватске и постојања њихових студија, овакви идентитетски факултети подразумевају без унутрашњих оспоравања.
Стандардизација уџбеника историје и географије
Министар просвете је објаснио процес стандардизације знања и израде нових уџбеника од националног значаја, који се планирају за 2027–2028. годину. Циљ је уклањање историјских фалсификата и креирање уџбеника који се темеље на чистим чињеницама.
„Ми заправо желимо да добијемо историју утемељену на чињеницама, која ће стварати – директно или индиректно, осећај припадности нацији којој припадате својим рођењем. И ми не желимо да то буде само осећај припадности српској нацији, него и другим нацијама, јер ми смо мултикултурно друштво“, истакао је Станковић.
Пад Београдског универзитета на Шангајској листи и последице блокада
Тумачећи стање у високом образовању и недавни пад Београдског универзитета на престижној Шангајској листи, министар је указао на шири контекст и атмосферу која је владала у академској заједници. Подсетио је да је највећи успех Београдски универзитет забележио 2017. године, када се налазио између 200. и 300. места.
Одговарајући на питање – да ли је пад логична последица блокада и системских потреса на универзитетима, министар је потврдио да нестабилности и унутрашњи конфликти директно утичу на углед и рад високошколских установа.
Конкуренција, страни универзитети и реакције академске заједнице
Поводом дискусија о могућности да престижни страни универзитети отворе своје лиценциране филијале у Србији, министар је истакао да увођење конкуренције представља основни покретач напретка и побољшања квалитета образовне понуде.
„Ако ви имате монопол, ви не морате ништа да усавршавате. Ако немате монопол, ви сте принуђени због тога што постоји неко други с којим се такмичите на то да напредујете… У принципу, ја нисам видео ни један део друштва који није напредовао уколико није усвојио начело конкуренције“, поручио је Станковић, додајући да страни универзитети треба да прођу идентичан процес акредитације као и домаће установе.
Кадровски дефицити на наставничким смеровима и међународна сарадња
Министар је упозорио на забрињавајући тренд опадајући броја студената на кључним наставничким смеровима, истакнувши пример Факултета за физику где су се у прву годину, на наставнички смер, уписала само два студента. Слични изазови присутни су и на хемији, географији, историји и биологији.
Говорећи о међународној сарадњи и глобалним трендовима, Станковић је, у емисији Првог програма Радио Београда „У среду са Бојаном Билбијом“, издвојио примере добре праксе из Кине, наглашавајући да је кључ будућег развоја Србије у улагању у људски капитал, дигитализацији и трансферу савремених технологија из области вештачке интелигенције и роботике.
Наставак инвестиција у школску инфраструктуру
Упркос бројним изазовима, министар је потврдио да држава наставља са великим инвестиционим циклусом на територији целе Србије. Планирани радови обухватају реконструкцију и изградњу нових објеката основних и средњих школа, као и вртића, набавку савремене опреме за унапређење дигиталног учења и спровођење специјализованих обука за наставни кадар ради примене савремених технологија и вештачке интелигенције у образовном процесу.
Извор: РТС