Рушење објеката на обали језера Газиводе настављено је под неизвесним околностима, док власници 11 кућа којима је наложено исељење страхују од доласка тешке механизације. Адвокат Предраг Арсић указује на спорне процедуре и наставак правних поступака, док Милован Дрецун случај Газивода, као и питање моста у Косовској Митровици, види као део ширег притиска на Србе и упозорава на смањивање улоге КФОР-а.
Рушење кућа и других објеката у власништву Срба на језеру Газиводе почело је пре непуних месец дана. Централне власти у Приштини издале су налоге за ослобађање и исељење нових 11 објеката на обали језера, тврдећи да су изграђени илегално. До сада је на обали језера Газиводе порушено 17 објеката, међу којима је и мотел “Језеро”.
Рок који су институције у Приштини дале за исељавање Срба из кућа на обали Газивода истекао је јуче. Адвокат Арсић, који заступа неколико породица власника објеката, каже да је на терену тренутно мирно, али да нема званичних решења о рушењу.
„На Газиводама је сада мирно. Решења нису добили. Багера тренутно нема, али то не значи да их и неће бити“, рекао је Арсић за РТС.
Према његовим речима, власници кућа имају „трачак наде“, али не и довољно разлога за миран сан, имајући у виду досадашњу праксу, која, како наводи, показује да се решења о рушењу не достављају унапред.
„Наши клијенти имају трачак наде, али не довољно за миран сан, јер досадашња пракса показује да они не достављају решења, већ долазе у јутарњим часовима са тешком механизацијом и дају одређени кратак рок за исељење“, навео је он.
Како је објаснио, тај рок је до сада износио свега два сата. „То је два сата, колико може да се понесе основни инвентар и крену са рушењем“, додао је Арсић.
Арсић је навео да су две породице од суда у Приштини тражиле привремену меру којом би се зауставило рушење, али да је њихов захтев одбијен. Главни парнични поступак, међутим, наставља се.
„Ми смо као правни тим приликом подношења тужбе навели и захтев за успостављање привремене мере, да бисмо сачували фактичко стање на терену, односно објекте. Међутим, иако до тога није дошло, о главној ствари ће се тек расправљати“, навео је он.
Поред парничног поступка пред Основним судом у Митровици, правни тим је покренуо и друге поступке. „Поднели смо кривичну пријаву против Фарука Мујке, директора ‘Ибар Лепенца’, као и против лица која су учествовала у рушењу“, рекао је Арсић.
Додао је да воде и управни поступак против решења Министарства заштите животне средине и просторног планирања, као и да су поднете пријаве полицијском инспекторату, генералном инспекторату и независном надзорном одбору за цивилну службу.
Арсић каже да су представници „Ибар Лепенца“ на рочишту 12. августа негирали да су учествовали у рушењу објеката на Газиводама или да су га захтевали. Међутим, указује на ранију изјаву директора тог предузећа, који је, како наводи, рекао да је учествовао у рушењу и покренуо поступак уклањања викендица и кућа.
„Они су рекли да нису учествовали у рушењу и да нису захтевали рушење. Међутим, то не мења чињеницу да је сам њихов директор изашао у јавност и рекао да учествује у рушењу и да је покренуо поступак рушења викендица и кућа на обали Газивода“, навео је Арсић.
Он тврди да је рушење почело без званичног решења, док је Министарство заштите животне средине и просторног планирања решења донело тек два дана касније. „Ибар Лепенац је приликом учествовања у целом овом поступку прескочио неколико корака и кренуо са самим рушењем и без икаквог решења кренуо у реализацију својих циљева самовољом“, рекао је Арсић.
Према његовим речима, накнадно донета решења односила су се на уклањање објеката због њихове наводне изградње у заштићеној зони. Арсић сматра да је реч о покушају да се оправда већ спроведено рушење.
Арсић је рекао да ће његов правни тим наставити да користи сва расположива правна средства, али је истакао да случај Газивода, по његовом мишљењу, није само правно питање.
Дрецун: Рушење на Газиводама део институционалног и физичког терора над Србима
Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун каже да случај Газивода, као и питање моста у Косовској Митровици и други потези Приштине, види као део ширег притиска на српску заједницу.
„Знате, сви ти случајеви, и мост на Ибру и заштита манастира Високи Дечани, пребијање господина Ненада Рашковића и ово сада рушење објеката само представљају континуитет једног институционалног и физичког терора који привремене институције самоуправе спроводе над српским народом“, рекао је Дрецун.
Дрецун сматра да су Срби, како каже, сведени на грађане другог реда и да се закон према њима примењује селективно. „Када говоримо о институционалном терору, мислим првенствено на то да су Срби сведени на грађане другог реда, да не могу да остваре чак ни пред привременим институцијама самоуправе ни по важећим законима на Косову и Метохији своја основна људска права“, навео је он.
Према његовим речима, случај Газивода показује разлику у поступању према српским и албанским власницима. „Само упоредите ово рушење на обалама Радоњичког језера и ово на Газиводама. Тамо на Радоњичком језеру су власници Албанци. Тамо су испоштоване све законом предвиђене процедуре“, рекао је Дрецун.
Додаје да се на Газиводама, како тврди, рушење спроводи без испуњења свих процедура које би Србима омогућиле да користе правна средства. „Ви овде имате сада једно бесправно рушење, бесправно у смислу зато што нису испоштоване све судске инстанце да Србима се омогући да се жале“, рекао је он.
Говорећи о ширем положају Срба на Косову, Дрецун је рекао да је у последњих пет година значајан број Срба напустио своје домове.
Говорећи о мосту у Косовској Митровици, који раздваја северни и јужни део града, Дрецун је рекао да је важно да он остане под контролом КФОР-а и без саобраћаја. „Без саобраћаја за пешаке и под контролом КФОР-а“, рекао је Дрецун.
Он је подсетио на раније сукобе и покушаје масовних упада преко моста, наводећи да страх међу Србима и даље постоји. „Ту може да дође увек до некаквог покушаја масовног упада да би се Срби из северног дела Косовске Митровице отерали или да би се принудили на оно што они сада покушавају да исфорсирају, уједињење те две општине“, рекао је он.
Дрецун сматра да за функционисање саобраћаја већ постоје други мостови и да зато не види потребу за отварањем још једног прелаза преко Ибра. „Зашто је потребно да поред тих мостова, да сада постоји још један мост који иде практично централном улицом кроз северну Митровицу? Па направите неку, аа, еко зону, неку еко оазу. Нека само ту буде зеленило, нека ту само прелазе пешаци и остало“, упитао је Дрецун.
На питање може ли НАТО да заустави процес отварања моста, Дрецун је одговорио: „Може. Може и мора“.
Он је објаснио да сматра проблематичном одлуку о постепеном преношењу дела надлежности КФОР-а на косовску полицију. „Та процена је заснована на две, аа, наводне чињенице. Прво да је безбедносна ситуација на Косову и Метохији стабилна. Како је могуће да је стабилна ако имате свакодневни терор над Србима, посебно на северу Косова, имате исељавање Срба“, рекао је Дрецун.
Према његовим речима, додатни проблем представља процена да су косовске безбедносне институције способније да преузму део задатака. „Мислим да се ради о једном дугорочном плану који је усаглашен и са Приштином, о томе да се изврши реконфигурација мандата КФОР-а који произилази из Резолуције 1244, и то без одобрења Савета безбедности, да се део надлежности КФОР-а постепено преноси на такозване косовске безбедносне институције“, навео је он.
Дрецун је истакао да је, према Резолуцији 1244, основни задатак КФОР-а да обезбеди сигурно окружење за све који живе на Косову. „Знате, шта је мандат КФОР-а? Да обезбеди сигурно окружење за људе који живе на Косову и Метохији. Коме је сигурно окружење угрожено? Албанцима? Па није, него је угрожено Србима и они морају првенствено да воде рачуна о безбедности“, истакао је Дрецун.
Он је као пример навео случај пребијања Рашковића и критиковао став да је реч само о спровођењу закона. „КФОР каже: ‘Није наша надлежност, то је спровођење закона’. А то није спровођење закона. То је терор који намерно Приштина спроводи над Србима“, рекао је Дрецун.
Дрецун сматра да се улога КФОР-а последњих година променила. „Када погледате и све друге ствари, онда видите да заправо се КФОР ових, последњих година нарочито, претворио не у механизам за стварање сигурног окружења за људе који живе на Косову и Метохији, првенствено српски народ, јер он је угрожен, него се претворио у војни механизам за заштиту лажне државе Косово, и то је највећи проблем“, навео је он.
Закључио је да Срби без активног деловања КФОР-а немају адекватну заштиту. „У принципу, без активног понашања КФОР-а искључиво у складу са Резолуцијом 1244, Срби практично немају заштиту јер су дискриминисани пред институцијама“, рекао је Дрецун.
На питање ко ће гарантовати безбедност Србима уколико КФОР настави да смањује своје присуство, Дрецун је рекао да је КФОР практично једина снага која има мандат да гарантује безбедност. „КФОР је заправо једина снага која треба да гарантује безбедност“, рекао је он.
Указао је на, како је навео, контрадикторност у начину на који КФОР дефинише своју улогу. „Када се ради о терорисању Срба на северу, КФОР каже: ‘Ми смо тек трећа карика у том ланцу’. У првом је косовска полицијска служба која заправо угрожава и терорише Србе“, оценио је Дрецун.
Према његовим речима, неопходно је да КФОР доследно спроводи свој мандат. „Кад овако дефинишете, час смо прва, час смо трећа снага, онда вам ту остаје простор за манипулисање, па ћете ви сами процењивати да ли ћете некад заштитити Србе или не“, оценио је он.
Дрецун је рекао да зато председник Србије Александар Вучић упућује писмо генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу. “Мислим да од њих највише зависи“, каже Дрецун.
Он је, међутим, изразио забринутост због дугорочног смањивања надлежности КФОР-а. „Ал’ знате, мене ипак плаши да је дугорочан процес смањивања надлежности КФОР-а. КФОР неће напустити Косово, али ће смањивати своје надлежности и пребацивати на ове институције“, навео је Дрецун.
Као посебно ризичну могућност навео је стално стационирање припадника косовских снага безбедности на северу. „У другој фази бојим се да ће се дозволити припадницима косовске снаге безбедности да се стално стационирају на северу и то би било потпуно заокруживање онога што Курти каже њихових граница“, навео је Дрецун.
Извор: РТС