У селу Међеђи Поток, на обали Газивода у општини Зубин Поток, овог викенда влада неуобичајена тишина. Десетак викендица је празно, упркос летњим температурама које достижу и 40 степени. За разлику од претходних година, када је ово подручје било пуно посетилаца и породичних окупљања, међу власницима данас преовладава неизвесност због рушења викендица на другим деловима обале и најава да би исти сценарио могао да задеси и њих.
Претходних година, током лета је овде било пуно граје и весеља. Породична окупљања, кумовска дружења, прославе рођендана, рођења и венчања неретко су обележавани у викендицама које су власници уступали не само својој фамилији већ и пријатељима, комшијама, а неретко и познаницима које су тих дана тек упознали.
Како власници кажу, то је било парче раја које су хтели да деле са свим добрим људима који су желели да осете чари летњег провода на језеру Газиводе.
Идиличну причу ових дана кваре сенке булдожера и машина чије се кретање пролама са другог краја језера. Оне исте машине које су пре неколико дана до темеља срушиле викендице налик овима, по одлуци косовског Министарства инфраструктуре, предузећа „Ибар-Лепенац“ или других институција које су власницима наложиле да уклоне објекте у року од десет дана или ће то они учинити.
Власник једне од викендица Видосав Краговић свакодневно долази, залива цвеће око објекта, чисти и са неверицом и надом гледа и одмерава сваки део викендице, циглу, камин и роштиљ.
Он је домаћин који, попут највећег броја становника Ибарског Колашина, своје претке памти као људе који су увек давали бар нешто од своје личне имовине за добробит свих.
Каже да је сам, својим рукама изградио свих 87 степеница до самог језера, да је бунар дубок 42 метра пронашао уз помоћ Албанца који се разуме у проналажење бунарске воде, те да је често на обали са албанским пецарошима размењивао риболовачка искуства и да је са свима које је овде затекао делио и кору хлеба и чашу воде.
„Једног дана су се појавила писмена обавештења да папире које поседујемо у вези са објектима однесемо у Полицијску станицу у Зубином Потоку. То је било пре две године, а онда је настао тајац. У међувремену, неко је насуо прилазни пут и направио велики паркинг на ком може да се паркира више од 20 возила. Недалеко одатле сниман је и предизборни спот Агима Бахтирија за косовске изборе. Ми не знамо шта је план, али крајем јула смо затекли траке које и даље стоје на објекту. Једног од комшија су обавестили да позове остале и да дођемо у Приштину, у Министарство пољопривреде и руралног развоја. Када смо тамо отишли, већ су нас чекала решења која су била и преведена и у којима је писало да имамо рок од десет дана да уклонимо све са парцеле“, наводи Краговић за Косово онлајн.
Он каже да је био у неверици када је преузео решење у Приштини и да се тог тренутка присетио својих дечачких дана и својих корена, који су више од 200 година везани за Ибарски Колашин.
„У документима је записано да моји корени 200 година уназад постоје на овим просторима. Моја визија је била да, и поред свега што се дешава, истрајемо на овим просторима, али оно што се дешава последње две до три године, а посебно последњих дана, у Зубином Потоку, доста ме је обесхрабрило. Нисам човек који ће да поклекне и који се плаши, али мислим да сам погрешио у својим размишљањима. Када сам добио решење, надао сам се нечему, али не и томе да за десет дана морамо да уклонимо све. То што сам годинама радио, од 2017. године када сам потписао уговор са ‘Србијашумама’, које су тада једине биле на терену, до данас није било предмет ниједног приговора нити опомене. Нико ме није питао ни да ли сам ту, ни да ли имам папире. Одједном су се појавили људи који су лепили ове траке и говорили да је ово власништво Републике Косово, односно Косовских шума. Они су знали да ‘Србијашуме’ функционишу. Не знам зашто то нису спречили ако кажу да су власт од 2008. године“, каже Краговић.
Посебно истиче да је градио породични кутак за себе и своју породицу и да је сањао да ће ово бити место које ће у старости њему и његовој супрузи пружити мир и спокој.
„Имао сам визију и план за ово што сам градио. Нисам градио кућу, већ кутак за себе и своју супругу, за период који долази, за те касне године. Међутим, сада мислим да је тај сан неостварив. Апсолутно нисам осетио да било ко у Приштини схвата моју бригу или моју ситуацију и да жели да нам помогне. Осетио сам цинизам кроз неку привидно фину причу. Решење ми је уручио директор Инспектората за шумарство и лов. Када сам му рекао да на плацу имам бунар дубок 42 метра, који сам сам платио, да сам за бушотину довео Албанца који се тиме бави, као и да имам сплав и чамац које сам направио за себе и своју породицу, рекао ми је: ’Не, више нећеш моћи да се купаш ту. То ће ти бити забрањено’. Шта то значи, видећемо у будућности“, преноси Краговић утиске из разговора са инспектором у Приштини.
Краговића посебно боле двоструки аршини, због којих, како каже, Срби треба да се осећају подређено, док се истовремено у непосредној близини његовог објекта граде паркинзи, постављају видео-бимови, па чак и импровизовани локали.
„Они који се не плаше још увек су овде и надам се да ни ми који не осећамо страх нећемо отићи одавде. Међутим, указао сам им у разговору на двоструке аршине и на то да смо ми Срби доведени не само у подређен, већ и у понижавајући положај. Указао сам да су финансирали паркинг и уредили плажу за људе који долазе јужно од Ибра, за шта немам ништа против. Чак су донели и киоск, велики екран и пољске тоалете. Када сам им то предочио, рекли су ми да су то финансирале неке структуре. Хтео сам да их демантујем и рекао сам да је то финансирала влада Косова, да је министар полиције често овде присутан и да полиција често обезбеђује то место. Нису ми дозволили да кажем шта имам. За мене је најстрашније што ми немамо где да се окренемо. Како би наш народ рекао: ’Напред високо, позади дубоко.’ Ту смо где јесмо. Надам се да ћемо издржати и остати ту где су нам корени“, истиче Краговић.
Рок за рушење се ближи, а на питање шта очекује и ко ће бити срећан ако његовог садашњег објекта више не буде Краговић одговара: „Дали су нам могућност да уложимо жалбу, што сам искористио и упутио жалбу департману који је за ово задужен. Чекам одговор. Рекли су ми да након тога могу да идем и на суд. Како ће сада поступити, не бих знао да кажем. Надам се да неће бити онако како је било са друге стране језера“.
За медије молба да представе „целом свету“ шта се дешава, а за представнике међународне заједнице порука да, како каже, исправе грешку.
„Ви, медији, испратите ово и представите народу, широј јавности и целом свету шта се дешава. Можда се једног дана докаже да је све ово био велики терор, велика грешка и да међународна заједница то није смела да дозволи. Нажалост, сада жмуре, стоје са стране и гледају. Ја не припадам ниједној странци, не бавим се политиком. Ја сам обичан домаћин, човек који је живео, који живи овде и намерава да остане“, закључио је Краговић.
Извор: Косово онлајн
