За сликара Радојицу Стојчетовића из Штрпца инспирација не познаје границе ни године. И у осмој деценији живота време проводи пред платном док четкицом ствара дела која одишу искуством, емоцијом и љубављу према уметности.
Љубав према сликарству код Радојице Стојчетовића из Штрпца родила се рано. Прву четкицу у руке узео је са само осам година, а данас у 79. години живота и даље слика, доказујући да инспирација и љубав према сликарству не познају године
„Сликарством се бавим од раног детињства, са осам година већ сам почео сам да сликам, имам неки дар Божји. И од оног времена, увек са оловком у руци цртао сам разне портрете, слике, а радио сам и пејзаже. Био сам и у Немачкој и тамо сам радио доста, посећивао сам галерије и тако сам се упознао сликаре, доста њих. А кад сам се вратио кући, онда сам кренуо да сликам северни део Шар планине. Баш ме инспирише тај мотив са Шаре. Ја сам слободан уметник, па сликам шта ми дође, шта је најлепше што могу да одрадим, одрадим. Сликарство оплемењује човека. Нестабилна су времена, пуно је изазова. Кад сликам, унесем се у то што радим и опустим се. Сликам свашта, шта ми дође тренутно. Некад сликам природу, али радим и портрете људи. Радио сам и иконе. Имам више од 1.000 слика. Неке сам давао, поједине поклањао, неке продавао“, рекао је Стојчетовић за Косово онлајн.
На сликама овог уметника најчешћи мотиви су пејзажи Шар планине чији пространи пашњаци, шуме, планински врхови и лепота природе представљају непресушан извор инспирације.
„На мојим сликама виде се наша језера на Шар планини, извори, потоци, све ми је мотив. Радим и апстрактну уметност, радим портрете, иконе, портрете људи и тако. И портрети ми врло добро иду, за портрете које сам одрадио оловком, многи мисле да је фотографија. На првој слици коју сам темперама насликао, налази се риболовац како хвата рибе. И то је била једна велика слика. Али то сам поклонио, тако да немам ту слику тренутно, нажалост. А иначе сам радио на папиру, у Немачкој сам имао можда преко две, три хиљаде дела. Добио сам охрабрење неких сликара Немаца, они су су ме охрабривали и говорили ми да сам таленат. Подстрекивали су ме да идем у школу и говорили да је штета да се не школујем као сликар. Међутим, ја нисам могао да идем, морао сам да радим. Тако да сада сликарством се бавим аматерски”, рекао је Стојчетовић.
Косово онлајн
У свом стваралаштву најчешће ради са уљаним бојама али нису му стране и друге технике сликања. „Најчешће волим да сликам уљаним бојама, а користим и акрилне које су захтевније, док за скице често користим и пастелне боје. Имао сам јако лепу изложбу у Грачаници, излагао сам на сајмовима, а у преговорима сам и око излагања слика у Србији и Северној Македонији. Биће то и продајна изложба“, казао је Стојчетовић.
Своје слике чува у проветреној просторији а након завршетка додатно их штити слојем заштитног лака како би сачувао њихове боје и дуготрајност.
„Битно је да се соба проветрава, да нема влаге, да не буде висока температура, и на тај начин се слике штите, јер влага уништава платно. Када завршим слику конзервирам је, имам спреман лак и онда она траје, и тако се слике могу чувати много година. Важно је да се приликом брисања слика не користе хемикалије, већ да се само влажном крпом пребрише“, објашњава Стојчетовић.
Додаје да је за њега сликарство начин живота јер док слика осећа се испуњено и срећно, зато и додаје да му сликање продужава живот јер га испуњава позитивном енергијом и даје смисао сваком дану.
„Сликам када год имам слободно време и добијем инспирацију. То ме испуњава, пролети ми време док радим. Сликање ми продужава живот, испуниш се радошћу када слику лепо одрадиш. Небитно да ли се слика другоме свиђа, мене испуњава и срећан сам кад је слика добра“, казао је Стојчетовић.
Данас у осмој деценији овај уметник и даље ствара са истом љубављу као када је први пут узео четкицу у руке. Његова животна прича је доказ да страст према уметности може трајати читавог живота.
Извор: Косово онлајн
