Асистент на Катедри за историју Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Лука Јовановић изјавио је да поступак против функционера Српске листе представља наставак политичке кампање усмерене на слабљење те странке.
Јовановић тврди да позиви петорици функционера Српске листе представљају наставак политичке кампање чији је циљ слабљење те странке.
„Курти је у фебруару 2025. године рекао да је пропуштена историјска прилика да се Српској листи ускрати сертификација за учешће на изборима. Поставља се питање где се у Европи може чути да представник извршне власти позива да се једној националној заједници ускрати право да бира и буде бирана“, наглашава Јовановић.
Осврћући се на расподелу посланичких места, оцењује да је десети мандат намењен српској заједници припао странци Ненада Рашића, „захваљујући гласовима албанских бирача“.
„Српска листа је због расподеле десетог мандата уложила жалбу Уставном суду. Очекујемо наставак поступка, мада мислим да већ знамо каква ће одлука бити“, наводи Јовановић.
Истиче да продужена институционална криза највише одговара Куртију, који, према његовој оцени, технички мандат користи за наставак политичких и институционалних притисака на Србе.
Јовановић наводи да српска заједница очекује од међународних представника да утичу на политичке односе у Приштини и делују као корективни фактор.
„Српском народу угрожени су слобода политичког избора и кретања, као и неприкосновеност приватне имовине. Долазимо до парадокса у којем се администрација позива на Устав и законе, а истовремено их крши на штету српског народа“, поручује Јовановић.
У Приштини је за данас заказана седница скупштине, само дан уочи истека законског рока за њено конституисање, док међу водећим албанским странкама и даље нема договора о формирању институција. Истовремено се настављају притисци на представнике српске заједнице.
Стратешки директор Центра за европске политике Милош Павковић оцењује да би скупштина у Приштини могла да буде конституисана, али да међу албанским странкама не постоји договор о формирању владе.
„Самоопредељење има 53 посланичка мандата и потребно му је још седам гласова за конституисање скупштине, које може да добије од мањинских странака. Проблематичнији је избор председника, који поново може да изазове пад владе“, објашњава Павковић.
Говорећи о неуспелим преговорима Самоопредељења и Демократског савеза Косова, наводи да је једно од главних спорних питања било место председника. „То је најчвршћа гаранција коју опозиција може да добије у коалиционим преговорима. Премијер може у било ком тренутку да смени министре, па министарска места не представљају довољно сигурну гаранцију“, указује Павковић.
Сматра да је најизвеснији сценарио одржавање нових избора, јер Аљбин Курти настоји да продужи технички мандат и гласање одложи до периода када дијаспора у већем броју долази на Косово.
Павковић указује да се Брисел и Вашингтон нису значајније укључивали у изборни и постизборни процес, пре свега због лоших односа са Куртијем, али очекује већи притисак Европске уније уколико влада буде формирана.
„Очекујем да ЕУ, уколико буде формирана влада, изврши притисак да се наставе реформски процес и дијалог са Београдом. Ипак, скептичан сам да ће институције бити формиране и верујем да следи нови политички вакуум“, закључује Павковић.
Извор: РТС