Енергетска ситуација у Србији за сада стабилна и нема најаве рестрикција, али низак водостај Дунава, високе температуре и повећана потрошња електричне енергије намећу питање колико ће систем издржати без већег увоза. Због све чешћих суша, Србија би требало да размишља о мењању технологије и о новим системима за хлађење, изјавила је уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић. Истиче да рационална потрошња није само питање мањих рачуна, већ и тога да ли ће бити воде и струје за све.
Путниковић каже да се читав регион суочава са проблемима због ниског водостаја, високих температура и повећане потрошње енергије, те позива на рационалнију потрошњу струје и воде.
„Сви се полако припремају. Словенија, односно компанија ‘Ген енергија’, која управља нуклеарном електраном Кршко, саопштила је да ће највероватније морати полако да гаси нуклеарку због Саве. Мађарска и Румунија су то већ почеле“, рекла је Путниковић за РТС.
Додаје да Србија за сада нема потребу за рестрикцијама, али да би грађани требало да штеде енергију. „Основна порука свима била би да стварно пробамо да штедимо електричну енергију, да нам не дође ситуација да је једноставно нема“, истакла је.
Указује на то да рационална потрошња није само питање мањих рачуна. „Не ради се о томе да ли ћеш платити воду или струју, него о томе да треба да се понашамо рационално да би тога било за све нас“, навела је Путниковић.
Подсећа да ће се енергетски објекти у будућности морати да се прилагођавају све чешћим сушама и високим температурама. „Мораћемо да питамо инжењере како да убудуће не размишљамо да ли ће бити довољно хладне воде у Сави или Дунаву. Можда ћемо морати да мењамо технологије“, рекла је Путниковић.
Објашњава да већ постоје технолошка решења која омогућавају рад термоелектрана и нуклеарних електрана и у подручјима без великих река. Како наводи, уместо ослањања на воду из река за хлађење, могуће је применити затворене системе хлађења и друга инжењерска решења, због чега ће и Србија морати да размишља о прилагођавању постојећих и будућих енергетских постројења све чешћим сушама и ниским водостајима.
Када је реч о термоелектранама, каже да ЕПС није најавио проблеме у производњи. „Костолац ради нормално. Питање је да ли ће потрошња електричне енергије порасти толико да ћемо морати да увозимо веће количине и каква ће на крају бити ситуација са током Дунава“, навела је Путниковић.
Истиче да ни Рафинерија нафте у Панчеву тренутно није угрожена, иако се и она, као и термоелектране, за хлађење ослања на воду из Дунава. Како каже, сада нема опасности од прекида рада, али ће инжењери морати да траже дугорочна решења уколико суше и ниски водостаји постану све чешћи. „Добро је што Рафинерија Панчево није у опасности да за неколико дана стане. Дунав за сада има довољно воде за њено хлађење и надамо се да ће тако и остати“, рекла је она.
Низак водостај већ отежава речни саобраћај и транспорт робе. „Барже не могу да се натоваре истом количином терета. Могу да носе тридесетак одсто уобичајеног товара“, рекла је Путниковић, додајући да исти проблем имају и друге европске земље.
Због смањеног газа, за превоз исте количине робе потребно је више пловила, што додатно повећава трошкове транспорта и успорава испоруке.
Према њеним речима, поставља се и питање да ли ће бити довољно баржи за превоз свих потребних количина робе, јер се проблем не односи само на Србију, већ на читав ток Дунава, што додатно отежава транспорт угља, нафтних деривата и друге робе у региону и Европи.
Говорећи о дугорочним решењима, Путниковић је истакла да Србија мора да настави изградњу нових производних капацитета и подстиче домаћинства да, где је могуће, постављају соларне панеле како би смањила зависност од електроенергетске мреже.
Каже да то није решење само за власнике породичних кућа, већ и за стамбене заједнице које могу да се договоре о заједничком улагању. Производњом дела електричне енергије за сопствене потребе смањила би се потрошња из електроенергетске мреже, а самим тим и оптерећење система у периодима највеће потрошње.
„Онај ко живи у сопственој кући или станари који могу да се договоре требало би да поставе соларне панеле на кров. Тако ће смањити потрошњу електричне енергије из мреже, рачун ће бити мањи, а инвестиција ће се брже исплатити“, рекла је Путниковић.
Истиче и да је неопходно одговорније коришћење природних ресурса. „Све се на крају може решити, али не смемо да се понашамо као пијани богаташ и да расипамо. Није питање цене, већ да има довољно и струје и воде за све“, поручила је Путниковић.
На крају је позвала грађане да једноставним навикама смање потрошњу.
„Не треба климу укључивати на 18 степени, нити је остављати укључену када одемо на посао. Можемо бар тако да будемо рационални, јер ће то помоћи и нама са рачуном, али и целом друштву“, закључила је Путниковић.
Извор: РТС