Централно обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у „Олуји“ биће одржано у Мркоњић Граду, а Србија остаје дом онима који су у њој нашли уточиште, саопштено је из Комесаријата за избеглице и миграције.
Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић рекла је да је српски народ кроз векове пролазио кроз многа страдања, али је остајао усправан, чувајући веру, језик, културу и сећање на жртве.
„‘Олуја’ је једна од најболнијих рана у нашој новијој историји, али и подсетник колико је важно да чувамо истину и да се оваква трагедија више никада не понови. Србија није и неће заборавити све људе који су потражили сигурност у нашој земљи. За више од три деценије обезбедили смо више од 30.000 трајних стамбених решења за породице избеглица и интерно расељених лица, чиме је око 100.000 људи решило своје стамбено питање и започело нови живот“, рекла је Станисављевић.
Како је навела, кроз различите програме економског оснаживања подржано је више од 23.500 породица избеглица и интерно расељених лица. „То је важно јер смо настојали да пратимо потребе породица и помогнемо им да буду економски снажније и самосталније“, истакла је Станисављевић.
Само од 2022. године обезбеђено је 2.596 стамбених решења кроз доделу станова, сеоских кућа и пакета грађевинског материјала, чиме је стамбено питање решено за око 7.500 људи, додаје се у саопштењу.
„Наш циљ је да у што краћем року решимо стамбено питање свих преосталих избегличких породица. Постоји снажна политичка воља и подршка да се то уради, јер желимо да људи који су у Србији пронашли сигурност имају и услове за достојанствен и миран живот. Србија је за њих постала дом и наша је обавеза да о томе наставимо да бринемо“, истакла је Станисављевић.
Србија је током ратних сукоба на простору бивше Југославије примила више од 600.000 избеглица, показујући висок степен одговорности, солидарности и хуманости према људима који су били принуђени да напусте своје домове.
Према попису избеглица из 1996. године, 290.667 лица дошло је са територије Републике Хрватске.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије, што представља један од највећих процеса интеграције избеглица у Европи.
Данас се у Републици Србији у статусу избеглице и даље налази око 23.500 лица, од којих је око две трећине из Републике Хрватске, док остали највећим делом потичу из Босне и Херцеговине.
Само од почетка 2026. године обезбеђена су 242 стамбена решења, од чега 147 за избегличке и 95 за интерно расељене породице. У истом периоду више од 4.500 породица избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији добило је подршку кроз доделу пакета хране и огрева.
„Србија ће наставити да памти жртве ‘Олује’ и да брине о људима који су након прогона свој дом пронашли у Србији. Наш посао није завршен док постоје породице које чекају свој дом и док породице несталих чекају одговор. Наставићемо да радимо како би људи који су у Србији пронашли сигурност имали и услове за достојанствен живот и нови почетак“, закључила је Станисављевић.
Извор: Танјуг