Пребиловци су херцеговачко село које обавезује, опомиње и позива да никад не заборавимо, иако су му усташки крвници и џелати наменили потпуно уништење и затирање живота, да се на том месту никада више не чује звук пољопривредног алата, српска песма херцеговачког сељака, дечији смех, свадбено весеље и црквено звоно, поручио је данас председник СНСД Милорад Додик.
Поводом обележавања 85 година од усташког злочина над Србима у Пребиловцима код Чапљине, које ће бити одржано у наредна два дана, Додик је изјавио за Срну да су усташе, под командом Ивана Овановића званог Црни, починиле невиђени масакр у Пребиловцима између 6. и 11. августа 1941. године над 826 људи српске националности, углавном жена, деце и стараца, од укупно њих 994 колико је тада живело у том херцеговачком селу.
Он је указао да су у овом страшном покољу разуларених усташа угашена 54 српска огњишта, 54 домаћинства која су вековима ту била.
„Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, одвођењем становништва, силовањем жена, девојака, девојчица и пљачком. Усташке оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама, а нарочито над девојчицама од 12 до 15 година трајала су неколико часова“, навео је Додик.
Он је подсетио да је једина особа која се спасила и преживела покољ била Мара Булут, која је својевремено сведочила да су усташе вадиле бебе из колевки и разбијале дечје главе о зид пред очима мајки.
О каквој бестијалности и покољу је реч, каже Додик, говори и чињеница да је прво дете у Пребиловцима стасало за школу тек 1956. године, а први младић, регрут отишао је на одслужење војног рока 1967. године.
„Тешко је пронаћи речи које могу описати размере овог српског страдања над којима су се згражавали чак и генерали Бенита Мусолинија, којем је један од његових генерала Алесандро Лузана послао извештај у којем је навео да је учитељица Стана Арнаутовић силована пред њеним ђацима, да су биле силоване чак и девојчице од осам, 12, 15 година, те да су Херцеговина, Босна, Лика, Далмација пуне таквих српских села као што су Пребиловци“, подсетио је Додик.
Он је рекао да Пребиловци нису само место српског страдања, већ пример бездна до којег човек може да падне када мржња надвлада људскост и емпатију.
„Када данас изговоримо реч Пребиловци све нас асоцира на херцеговачке јаме пуне тела недужних Срба чију крв није више могла ни земља да прими па је данима вода на изворима била црвена. Али, оно што мрачни умови усташа Ивана Овановића Црног никада нису могли и неће разумети јесте природа херцеговачког Србина, његов инат, понос и достојанство и зато онај који не разуме шта су Пребиловци, шта је Херцеговина и шта су Херцеговци, он не разуме ни шта је и какав је српски народ – пун поноса, ината и достојанства да је спреман из пепела да васкрсне“, истакао је Додик.
Он је навео да су 4. августа 1991. године у Спомен-костурницу сахрањени посмртни остаци 4.000 Срба из Херцеговине, жртава усташког геноцида у Другом светском рату, међу којима су и страдалници из Пребиловаца, али, додао је, и мртви су им сметали па су потомци убица у јуну 1992. минирали Спомен-костурницу.
„По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени и сахрањени у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и симбол живота“, истакао је Додик, захваљујући чијој помоћи и подршци, између осталих, је и изграђен овај храм.
Он је нагласио да је из разнетих и поломљених костију и срушених зидова Спомен-костурнице изникао Храм Васкрсења Христовог, који стоји као споменик победи живота над смрћу и победи Пребиловчана над усташким злом.
„Посетити Пребиловце данас значи отићи на место где је смрт изгубила, а живот васкрсао. Сваки камен у том селу опомиње нас да морамо бити чврсти и јаки као херцеговачки крш и да никада не смемо заборавити ово светилиште, јер заборав убија по други пут.
Наша је патриотска дужност да нам Пребиловци буду и завет, и опомена, и понос и да децу учимо о светим мученицима пребиловачким, јер док год у нама живи сећање на њих, нико нас не може избрисати. Пример је ово мало, али велико село које су хтели да избришу са лица земље, а оно је постало наша светла и света тачка“, навео је Додик.
Он је нагласио да сећање није освета, већ дуг према прецима који нису имали прилику да остаре, да одгајају децу, да сањају будућност, али и дуг према историји, која нас учи да заборав отвара врата понављању злочина.
„Данас имамо своју републику – Републику Српску, јаке и стабилне институције које су гарант нашег постојања и нашег опстанка, где смо своји на своме и тако ће остати. Само јединствено, храбро и са јасним политикама можемо сачувати Српску, а тиме и своју садашњост и будућност“, поручио је Додик.