Православни верници из Сиринићке жупе предвођени парохом урошевачким, свештеником Трајком Влајковићем, поставили су нови крст на куполу цркве Светог Илије у Качанику, потврђујући живот православне вере на подручју где Срба нема након 1999. године.
„Ово је велики дан и за овај храм и за ову цркву у којој се данас налазимо, али и за све нас који смо сведоци да се овде дешава живот, и живот ове цркве“, рекао је поводом постављања крста свештеник Влајковић.
РТС
То што је крст на цркви замењен новим на дан њеног патрона Светог пророка Илије, за свештеника и вернике, кажу, представља велику радост.
Крст је дар старешине манастира Зосима, архимандрита Теодосија.
„Овом приликом му се захваљујем, али се захваљујем и мештанима Сиринићке жупе који су уложили заиста велики труд, вољу и жељу да ово све буде данас на свом месту и да дочекамо у радости и љубави овај данашњи празник“, рекао је свештеник Влајковић.
Црква у Качанику је након сукоба 1999. године зарасла у коров, а на њој су видљиви и трагови зуба времена.
Прошле године је ограђена порта и црква очишћена. У унутрашњости цркве очувана је једино фреска Исуса Христа, на унутрашњој страни куполе.
У цркви у Качанику данас је пререзан славски колач, другу годину заредом..
Верници окупљени данас у Качанику, претходно су присуствовали литургији и резању колача у Цркви Светог Илије у селу Некодим код Урошевца. Расељене вернике из тог села, те Грлице, Вароши и насеља из Сиринићке жупе, свештеник Влајковић је позвао да живе у љубави са својим ближњима и комшијама, како Србима тако и Албанцима, али и да не отуђују дедовину.
„Бог воли када узносимо молитву заједно, јер се спасавамо као заједница. Браћо и сестре, немојте да продајете, да отуђујете имовину. Немојте да долазе код мене комшије па ми се хвале како купују за багателу. Немојте. Оставите то у неком вашем поколењу. Проклетство је то које смо узели у наследство и продати га. Прошло је много година од оног злог и лошег дана, али сређили смо се. Господ је послао сунце, као што је било суша од клетве пророка Илије, па након молитве пророка Илије би киша — тако и Господ: када вам пошаље лоше време, прође све то, пошаље нам добро време. Ја схватам да смо се сви ми помало уплашили. Немојмо да продајемо оно што смо добили. Оставимо у наследство својим синовима, својим унуцима. Добро је када смо ми нешто добили, а шта ћемо оставити својим? Само грехе“, поручио је свештеник Влајковић.
У Некодиму, Грлици и Вароши до сукоба 1999. године живело је стотинак српских породица. Данас их у овим селима нема, као ни у Урошевцу.
Извор: РТС