У оквиру пројекта „Заједно за чисте реке“, у сливу Ибра мапирано је више од 200 критичних тачака које, између осталог, укључују дивље депоније, места на којима се вади песак, директне испусте канализације или физичке баријере, саопштено је данас на завршној конференцији тог пројекта, коју су организовале невладине организације Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ) и РЕЦ.
На конференцији су представљене публикације, катастар загађења израђен у оквиру пројекта, као и препоруке за унапређење одрживог управљања водним ресурсима у сливу Ибра.
Посебна пажња посвећена је спровођењу мера у складу са Планом управљања речним сливом (РБМП), као и значају континуираног ангажовања свих релевантних актера у заштити водних ресурса.
Менаџер пројекта „Заједно за чисте реке“ Стефан Калаба рекао је да је тај пројекат био усмерен на идентификовање и мапирање највећих еколошких проблема дуж тока реке Ибар.
„Мапирали смо критичне тачке на реци Ибар. Уназад годину дана, заједно са нашим експертом, урадили смо истраживање које је мапирало све критичне тачке које нарушавају речни екосистем. Под тиме мислимо на дивље депоније, места где се врши екстракција песка, директни испусти канализације, физичке баријере и све укупно више од 200 места је мапирано“, рекао је Калаба.
Он је указао да се питањима заштите животне средине и екологије не посвећује довољно пажње, упркос њиховом значају за здравље грађана.
„Можда би требало да у агенду убацимо и те ствари, као што су загађење река, ваздуха, сеча шума. Можда је време да се приче о таквим стварима“, поручио је Калаба.
Консултант за питања животне средине и истраживач на пројекту Љубиша Мијачић објаснио је да је извршена анализа стања и утврђен „инвентар“ загађивача на току Ибра, у општинама на северу Косова, у Јужној Митровици и на притокама реке.
„Пројекат је подразумевао анализу неколико категорија загађивача и девастације приобалних подручја, укључујући и вађење седимента, шљунка и песка из приобаља. Идентификовали смо више од 200 локација свих тих категорија које на овај или онај начин угрожавају квалитет вода, али и ток реке Ибар. Мој задатак био је да их идентификујем и направим одређену класификацију која би требало да буде полазна основа за даљи рад и креирање типова пројеката и активности за локалне самоуправе појединачно, односно да утврдимо на чему би они могли да раде, самостално или у сарадњи са централним институцијама и донаторима“, рекао је Мијачић.
Уз то, додао је, резултат пројекта је заправо велика база података и информација, која у овом случају представља основу и за локалне самоуправе, како би развијале пројектне идеје и решавале проблеме.
„То се односи на све – од отпадних вода и решавања проблема отпадних вода, преко рестаурације девастираних подручја услед вађења шљунка и песка, па до заштите подручја и унапређења квалитета изворишта, односно унапређења квалитета самих вода“, навео је Мијачић.
Он је додао да су у реализацији пројекта учествовали и представници локалних самоуправа, који су показали интересовање да наставе сарадњу на решавању проблема заштите животне средине.
„Показали су велико интересовање да наставе рад и сарадњу, као и да решавају одређене проблеме, јер се показало да локалне самоуправе немају довољно капацитета да их самостално решавају, већ да им је потребна помоћ, као и савремени начини рада и технологије за решавање одређених проблема“, закључио је Мијачић.
Данашњи догађај је окупио представнике институција, организација цивилног друштва, академске заједнице, стручњаке из области заштите животне средине, младе и представнике локалних заједница, како би сви заједно сагледали резултате пројекта и размотрили могућности за будућу сарадњу.
Извор: Косово Онлине