Народна банка Србије остварила је позитиван пословни резултат у 2025. години од 211,8 милијарди динара, рекла је данас на седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и додала да ће од добити из оперативног пословања у износу од 48,1 милијарде динара, 70 одсто, односно 33,7 милијарди динара, бити пренето у буџет Србије.
„Иако НБС није профитна институција и наш успех се не мери финансијским резултатом, одговорно управљање ресурсима је наша обавеза. Ми смо и у 2025. години остварили позитиван пословни резултат од 211,8 милијарди динара. Од добити из оперативног пословања у износу од 48,1 милијарде динара, у складу са Законом о НБС, 70 одсто, односно 33,7 милијарди динара, биће пренето у буџет Србије, 10 одсто у основни капитал, а 20 одсто у посебне резерве НБС“, рекла је Табаковићева.
Она је на седници, на којој је на дневном реду било разматрање неколико извештаја НБС, рекла да је претходна година била „година озбиљних шокова“ за економију.
„Геополитичке и трговинске тензије између водећих светских економија, санкције НИС, нестабилност на енергетским и финансијским тржиштима, као и друштвено-политичка дешавања у земљи, успоравали су инвестиционе одлуке и појачавали неизвесност. Ипак, и у таквим условима, Србија је код све три водеће рејтинг агенције задржала достигнути ниво рејтинга, укључујући инвестициони ранг који је агенција Standard & Poor’s доделила Србији 2024. године“, рекла је Табаковићева.
Оценила је да је мерило успеха економске политике Србије очувана ценовна стабилност, упркос, како каже, екстерним шоковима.
„Монетарну политику водили смо опрезно и доследно, у координацији са економским мерама Владе Србије. Резултат је просечна инфлација од 3,8 одсто у 2025. години, при чему је међугодишња инфлација од септембра била испод централне вредности циља од три одсто“, додала је она.
Како је истакла, ограничење трговинских маржи за прехрамбене производе и производе кућне хемије од септембра 2025. године допринело је бржем успоравању инфлације, док је НБС својим инструментима спречавала да привремени ценовни шокови прерасту у трајни инфлаторни процес.
Табаковићева је навела да је НБС сачувала и кредибилитет монетарне политике.
„Подаци показују да смо поверење оправдали: током целе 2025. године, краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора кретала су се унутар граница циља НБС, док су очекивања привреде била око горње границе циља. То показује да тржишни учесници глобалне шокове нису тумачили као губитак контроле над инфлацијом. То је посебно важан резултат у времену када се неизвесност лако претвара у страх, а страх у нерационалне одлуке. Ми не реагујемо на сваки шум, али не занемарујемо ниједан ризик који може да угрози стабилност у средњем року“, додала је она.
Она је навела и да се закључно са јуном ове године, у трезорима налази 54,6 тона злата.
„Зато ћу поновити: злато и девизне резерве нису ствар престижа, то је сигурност земље и простор да у тешком тренутку одлучујемо сами, у складу са својим интересима. Њихова сврха је да земљи обезбеде ликвидност, поверење и правовременост деловања онда када су међународна тржишта нестабилна“, додала је она.
Извор: Танјуг