Брнабић: Србија посвећена реформама за приближавање ЕУ, кључна примена препорука ОДИХР-а

Председница Народне скупштине Ана Брнабић изјавила је у Бриселу да је Србија посвећена реформама које ће је приближити ЕУ и навела да је парламент ове године усвојио 23 закона која су директно у вези са евроинтеграцијама, од којих је 14 директно повезано са применом правних тековина ЕУ или са Планом раста.

Брнабићева је, на догађају „Сербиа’с Реформ Моментум: Фром Цоммитмент то Деливерy“, који у Бриселу организују Влада Србије и Мисија Србија у ЕУ, а који је посвећен представљању резултата реформског процеса и напретка који је Србија остварила на путу ка чланству у ЕУ, рекла да је фокус парламента спровођење препорука ОДИХР-а.

Истакла је да ће Србија наставити са реформама, пре свега јер је то важно за њене грађане и економију.

Танјуг

„Ми заиста верујемо у ове реформе. Спровођење ових реформи ће нас приближити Европској унији. Истовремено, након скоро читавих пет година, потребне су нам повратне информације од Европске уније и од земаља чланица“, казала је Брнабићева.

Председница парламента је навела да је кључна промена 2026. године та што је на иницијативу председника Александра Вучића успостављен оперативни тим за приступање ЕУ, који за циљ има да се оптимизује процес приступања, боље планира и да се одговори на све проблеме са којима се Србија сусреће на путу ка ЕУ.

Брнабић је навела и да су ове године усвојена четири закона који се директно баве оним што је кључно у области владавине права, а то је пуна примена ОЕБС-ових и ОДИХР-ових препорука, како би се побољшали услови за спровођење избора.

Указала је и да је усвојено пет закона у области судства, у сарадњи и у комуникацији са Венецијанском комисијом.

„То су закони које су критиковали поједини наши партнери из Европске комисије и поједине земље чланице и то је сада разјашњено и исправљено у сарадњи са Саветом Европе и Венецијанском комисијом“, казала је Брнабићева.

Како је истакла, кључни фокус Народне скупштине Србије је спровођење препорука ОДИХР-а.

„За нас је кључно како да унапредимо изборно окружење у Србији. Након избора који су одржани 2023. године, добили смо извештај ОДИР-а са 25 препорука. До данас, од тих 25 препорука, спровели смо 12 препорука, а од седам приоритетних препорука у потпуности смо применили чак четири“, навела је Брнабићева.

Како је најавила, следећег понедељка, 6. јула, у скупштинској процедури ће се наћи још један предлог закона који је усклађен са ОДИХР-ом.

„У том смислу, најважнији корак биле су промене Закона о обједињеном бирачком списку, где смо сада успоставили комисију од 10 чланова чији је задатак да прегледа и анализира наш бирачки списак“, додала је Брнабићева.

Навела је да се у комисији налазе и независни технички експерти, не политичари, а које предлаже парламентарна већина, парламентарна опозиција, као и представници цивилног друштва. Усвајање закона о финансирању политичких активности Брнабићева очекује до 12. или 13. јула.

Брнабићева је додала да остаје још један важан закон на којем се тренутно ради са ОЕБС-ом и ОДИХР-ом, а то су измене закона о борби против корупције.

„Када то завршимо, онда смо у суштини одговорили на све ОДИХР-ове препоруке и то ће бити по први пут у Србији урађено“, рекла је председница Скупштине Србије.

Догађај је окупио више стотина гостију, којима ће резултате реформског процеса и напретка Србије ка ЕУ представити председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министар спољних послова Марко Ђурић и министар за европске интеграције Немања Старовић.

Представљању резултата реформског процеса присуствује и шеф Мисије Србије у ЕУ Данијел Апостоловић.

Међу присутнима су генерални директор Генералног директората Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Герт Јан Копман, многобројни амбасадори у ЕУ, представници кабинета председника Европског Савета Антониа Коште и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, представници медија и представници тинк танкова.

Кроз разговор са представницима европских институција, држава чланица, дипломатског кора, пословне заједнице, аналитичких центара и медија, биће представљени конкретни резултати које је Србија остварила у спровођењу реформи, као и приоритети у наредном периоду.

Догађај представља прилику да Србија у срцу европских институција представи остварене резултате реформског процеса, потврди своју посвећеност европском путу и укаже на значај кредибилне политике проширења засноване на испуњеним обавезама, мерљивим резултатима и међусобном поверењу.

Министар финансија Синиша Мали представиће економске реформе, макроекономске резултате и инвестициони потенцијал Србије, док ће министар спољних послова Марко Ђурић говорити о спољнополитичким приоритетима Србије, европској перспективи земље и значају јачања партнерства са Европском унијом у условима савремених геополитичких изазова.
Министар Старовић говориће о реформској агенди Плана раста ЕУ за Западни Балкан.

Након уводних излагања, биће одржана панел дискусија и сесија питања и одговора са учесницима. Од септембра ће овај догађај бити реализован и у осталим великим центрима држава чланица Европске уније.

16:25 – Мали: Србија је највећа и најбрже растућа економија на ЗБ, економски већ део ЕУ

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Бриселу да је Србија највећа и најбрже растућа економја на Западном Балкану и истакао да је наша земља економски већ део ЕУ пошто је добро интегрисана у европске ланце снабдевања

„Србија је највећа економија на региону Западног Балкана, што приступање Србије ЕУ чини врло важним за Европску унију. А друго, ми смо већ интегрисани у европске ланце снабдевања и зато мислимо да би приступање заправо само формално потврдило оно што је економија већ изградила“, рекао је Мали на скупу.

Министар Мали је навео да, када је реч о уласку у Европску унију, Србија не жели да будемо терет за чланице ЕУ и нагласио да наша земља не само да неће бити терет, већ ће и доприносити благостању у Европи.

Он је истакао да је економски развој приоритет за Србију.

„Тако градимо благостање за наше грађане. Није исто са и без Европске уније и надамо се да ћемо успети да бележимо још боље резултате заједно са Европском унијом“, рекао је министар Мали.

ЕП у уторак расправља о извештају о Србији за 2025. годину

Европски парламент расправљаће у уторак, 7. јула на пленарној седници о напретку који су Србија, Украјина и Молдавија постигле на путу ка чланству, изјавила је данас портпаролка Европског парламента.

На седници ће посланици ЕП расправљати о извештају за 2025. годину известиоца те институције за Србију Тонина Пицуле, а како је наведено у агенди седнице објављеној на сајту ЕП, свака политичка групација ће у једном кругу расправе имати право на реч.

Усвајање извештаја, односно резолуције о Србији планирано је за среду, 8. јула.

Извор: Танјуг

Related posts

На аутомобил Славише Славковића из Рабовца бачен Молотовљев коктел

Одржан Одбор за заједнице општине Грачаница

МУП: Ухапшен осумњичени да је као припадник ОВК убио двоје српских цивила у Приштини

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније