Србија у Бриселу представила реформе и остварени напредак на путу ка ЕУ

Брнабићева је, на догађају „Serbia’s Reform Momentum: From Commitment to Delivery“, који у Бриселу организују Влада Србије и Мисија Србија у ЕУ, а који је посвећен представљању резултата реформског процеса и напретка који је Србија остварила на путу ка чланству у ЕУ, рекла да је фокус парламента спровођење препорука ОДИХР-а.

Истакла је да ће Србија наставити са реформама, пре свега јер је то важно за њене грађане и економију.

Танјуг

„Ми заиста верујемо у ове реформе. Спровођење ових реформи ће нас приближити Европској унији. Истовремено, након скоро читавих пет година, потребне су нам повратне информације од Европске уније и од земаља чланица“, казала је Брнабићева.

Председница парламента је навела да је кључна промена 2026. године та што је на иницијативу председника Александра Вучића успостављен оперативни тим за приступање ЕУ, који за циљ има да се оптимизује процес приступања, боље планира и да се одговори на све проблеме са којима се Србија сусреће на путу ка ЕУ.

Брнабић је навела и да су ове године усвојена четири закона који се директно баве оним што је кључно у области владавине права, а то је пуна примена ОЕБС-ових и ОДИХР-ових препорука, како би се побољшали услови за спровођење избора.

Указала је и да је усвојено пет закона у области судства, у сарадњи и у комуникацији са Венецијанском комисијом.

„То су закони које су критиковали поједини наши партнери из Европске комисије и поједине земље чланице и то је сада разјашњено и исправљено у сарадњи са Саветом Европе и Венецијанском комисијом“, казала је Брнабићева.

Како је истакла, кључни фокус Народне скупштине Србије је спровођење препорука ОДИХР-а.

„За нас је кључно како да унапредимо изборно окружење у Србији. Након избора који су одржани 2023. године, добили смо извештај ОДИР-а са 25 препорука. До данас, од тих 25 препорука, спровели смо 12 препорука, а од седам приоритетних препорука у потпуности смо применили чак четири“, навела је Брнабићева.

Како је најавила, следећег понедељка, 6. јула, у скупштинској процедури ће се наћи још један предлог закона који је усклађен са ОДИХР-ом.

„У том смислу, најважнији корак биле су промене Закона о обједињеном бирачком списку, где смо сада успоставили комисију од 10 чланова чији је задатак да прегледа и анализира наш бирачки списак“, додала је Брнабићева.

Навела је да се у комисији налазе и независни технички експерти, не политичари, а које предлаже парламентарна већина, парламентарна опозиција, као и представници цивилног друштва. Усвајање закона о финансирању политичких активности Брнабићева очекује до 12. или 13. јула.

Брнабићева је додала да остаје још један важан закон на којем се тренутно ради са ОЕБС-ом и ОДИХР-ом, а то су измене закона о борби против корупције.

„Када то завршимо, онда смо у суштини одговорили на све ОДИХР-ове препоруке и то ће бити по први пут у Србији урађено“, рекла је председница Скупштине Србије.

Догађај је окупио више стотина гостију, којима ће резултате реформског процеса и напретка Србије ка ЕУ представити председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министар спољних послова Марко Ђурић и министар за европске интеграције Немања Старовић.

Представљању резултата реформског процеса присуствује и шеф Мисије Србије у ЕУ Данијел Апостоловић.

Међу присутнима су генерални директор Генералног директората Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Герт Јан Копман, многобројни амбасадори у ЕУ, представници кабинета председника Европског Савета Антониа Коште и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, представници медија и представници тинк танкова.

Кроз разговор са представницима европских институција, држава чланица, дипломатског кора, пословне заједнице, аналитичких центара и медија, биће представљени конкретни резултати које је Србија остварила у спровођењу реформи, као и приоритети у наредном периоду.

Догађај представља прилику да Србија у срцу европских институција представи остварене резултате реформског процеса, потврди своју посвећеност европском путу и укаже на значај кредибилне политике проширења засноване на испуњеним обавезама, мерљивим резултатима и међусобном поверењу.

Министар финансија Синиша Мали представиће економске реформе, макроекономске резултате и инвестициони потенцијал Србије, док ће министар спољних послова Марко Ђурић говорити о спољнополитичким приоритетима Србије, европској перспективи земље и значају јачања партнерства са Европском унијом у условима савремених геополитичких изазова.
Министар Старовић говориће о реформској агенди Плана раста ЕУ за Западни Балкан.

Након уводних излагања, биће одржана панел дискусија и сесија питања и одговора са учесницима. Од септембра ће овај догађај бити реализован и у осталим великим центрима држава чланица Европске уније.

16:25 – Мали: Србија је највећа и најбрже растућа економија на ЗБ, економски већ део ЕУ

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Бриселу да је Србија највећа и најбрже растућа економија на Западном Балкану и истакао да је наша земља економски већ део ЕУ пошто је добро интегрисана у европске ланце снабдевања

„Србија је највећа економија на региону Западног Балкана, што приступање Србије ЕУ чини врло важним за Европску унију. А друго, ми смо већ интегрисани у европске ланце снабдевања и зато мислимо да би приступање заправо само формално потврдило оно што је економија већ изградила“, рекао је Мали на скупу.

Министар Мали је навео да, када је реч о уласку у Европску унију, Србија не жели да будемо терет за чланице ЕУ и нагласио да наша земља не само да неће бити терет, већ ће и доприносити благостању у Европи.

Он је истакао да је економски развој приоритет за Србију.

„Тако градимо благостање за наше грађане. Није исто са и без Европске уније и надамо се да ћемо успети да бележимо још боље резултате заједно са Европском унијом“, рекао је министар Мали.

17:01 -Ђурић: Србија посвећена путу ка ЕУ, као и очувању добрих односа са суседим

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас у Бриселу да је Србија потпуно посвећена свом путу ка Европској унији што је, како је навео, кључна тачка њене спољне политике и истакао да земља посвећена и очувању мира у региону и неговању добрих односа и сарадње са суседима.

„Србија је потпуно посвећена свом путу ка Европској унији и то је кључна тачка наше спољне политике. Дакле, спољна политика Србије је постала све више проевропска, све више евроцентрична у протеклих неколико година, и ово није случајно. Ово је резултат нашег општег схватања о томе где и како се трендови одвијају у свету“, рекао је Ђурић на обраћајући се на конференцији „Serbia’s Reform Momentum: From Commitment to Delivery“.

Танјуг

Навео је да је смо сведоци до сада невиђених ситуација и да се Европа и свет суочавају са бројним изазовима, који се могу чак и изједначити са новом индустријском револуцијом и додао да постоји потпуна промена у глобалном геополитичком поретку.

„У овом окружењу Србија нема никакву дилему. Хоћу сада овде да кажем, недвосмислено, да Србија Европу посматра као своју будућност, и у том смислу покушавамо да дамо свој мали допринос“, навео је Ђурић.

Истакао је да је Србија земља која има осам суседних земаља на својим границама, што је чини, у извесном смислу, центром за стабилност у том делу Европе.

„Ја верујем да након Немачке, која има девет суседа, заједно са Аустријом, ми смо земља са највећим бројем суседних земаља у Европи, што значи да начин на који се ми слажемо са својим суседима има велики утицај на стабилност. Дакле, један од кључних дивиденди укључивања Србије у Европу јесте заправо већа стабилност“, нагласио је Ђурић.

Говорећи о регионалној политици, Ђурић је указао на потребу да се трајно реши „Ахилова пета“ Европе која још увек постоји на Балкану и нагласио да Србија ради на помирењу и на унапређењу односа са суседима.

Подсетио је да је недавно угостио у Суботици министра спољних послова Хрватске Гордана Грлића Радмана са којим је разговарао о решавању нерешених питања из прошлости и стварању нових хоризоната и прилика за билатералне односе са Хрватском.

„То није процес без изазова. Није процес без сметњи, није процес који је увек популаран, али ми имамо подршку свог председника, ми имамо подршку наших људи, верујем, и то врло јаку подршку у истрајању на таквом курсу“, навео је Ђурић.

Као позитиван пример потпуне промене парадигме односа навео је сарадњу са Мађарском.

„Када само погледате како је наш однос са Мађарском изгледао током 20. века, како се развијао, па практично не би било могуће замислити да бисмо данас, независно од тога ко је на власти у Србији или Мађарској, били једни од најближих пријатеља и партнера. У протеклој деценији и по смо у потпуности променили парадигму наших односа. Од земаља које су биле на супротним странама у оба светска рата и током Хладног рата, ми смо остварили стратешко партнерство, што је прави европски пример“, указао је Ђурић.

Говорећи о односима са Босном и Херцеговином, Ђурић је поновио подршку Дејтонском мировном споразуму и Републици Српској, уз акценат на очување мира и функционалних односа.

„Ми подржавамо Дејтонски мировни споразум, такође подржавамо Републику Српску, али подржавамо и мир. Ми подржавамо задржавање структуре која је била толико битна за очување функционалних односа тамо“, нагласио је шеф српске дипломатије.

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, истакао је конструктивну улогу Србије у очувању стабилности на једној од најнеуралгичнијих тачака континента, што, како је рекао, илуструје и постепени повратак српске заједнице у институционални систем кроз недавне изборе.

„Имао сам недавно врло један продуктиван састанак са господином Соренсеном, заправо то је било јутрос, и Србија конструктивно учествује у томе да се очува стабилност у једној од најнеуралгичнијих тачака у Европи, то у практичном смислу значи да уз подршку председника и Владе, Срби учествују у недавним локалним и парламентарним изборима. Видели смо постепен повратак српске заједнице у институционални систем, видели смо избор градоначелника у заједницама где постоји српска већина, и у наредним данима и недељама ћемо видети наредне кораке са наше стране да ми пружимо руку сарадње“, навео је Ђурић.

Као кључни корак ка трајној стабилности и економском процвату, Ђурић је навео заједнички предлог Србије и Албаније о приступању читавог региона Шенгенском простору и јединственом европском тржишту.

Према његовим речима, регион је спреман на компромис како не би оптерећивао институције у Бриселу.

„Сложили смо се и припремили да не тражимо да имамо комесара у Европској комисији одмах или да имамо право гласа одмах. То не значи да се ми посматрамо као чланица другог реда, већ то значи да схватамо да је процес приступања двосмерна улица“, објаснио је министар.

Он је прецизирао да би улазак региона у заједничко тржиште „откључао 50 милијарди евра годишње нове економске вредности“ и потпуно разрешио старе етнонационалистичке агенде подела.

Додао је да би слободан проток људи обухватио би све народе у региону, док би се спољна граница Шенгена смањила за 20 одсто.

Ђурић је подсетио и на то да Србија, са свега 19 граничних прелаза и аеродрома у региону, већ сада озбиљно помаже Фронтексу у сузбијању илегалних миграција на хуман начин.

Ђурић се осврнуо и на традиционалне везе Србије ван Европе, истакавши недавну конференцију са 44 афричке земље у Београду, која се наслања на наслеђе Покрета несврстаних из 1961. године.

Говорећи о ставу Београда према рату у Источној Европи, нагласио је да Србија нема двосмислен став и да подржава украјински народ, као и принципе територијалног интегритета и суверенитета.

„Најблаже речено, ми смо Украјину подржавали на сваком кораку. У Уједињеним нацијама пружили смо преко 90 одсто све помоћи која долази из нашег региона, али урадили смо и више од тога. Наш председник је свој однос са украјинским лидером учинио најинтензивнијим односом на нивоу шефова држава. Мој одговор на питање како Србија прилази овој теми је увек – само питајте Украјинце“, навео је је Ђурић и позвао међународну јавност да о Србији суди према делима, а не према речима.

17:04 – Старовић: Србија спроводи реформску агенду, изложени смо најзахтевнијим препорукама

Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас у Бриселу да Србија спроводи реформску агенду коју је усвојила 2024. године и да наставља посвећено да ради на путу европских интеграција, наводећи да је Србија изложена најзахтевнијим препорукама и преговорима и у техничком смислу и у смислу процедура.

Старовић је подсетио да је Србија почела преговоре о приступању Европској унији још 2014. године, да је прво поглавље отворено у децембру 2015. године, а у следећих пет година је отворено, према тадашњој методологији, 18 преговарачких поглавља и оквирно су затворена два.

Танјуг

Старовић је подсетио да је у међувремену уведена нова методологија, а да је Србија била прва земља кандидат која је усвојила нову методологију и да је тада признато да је Србија отворила кластер 1 јер су, како је навео, сва поглавља која припадају том кластеру раније била отворена.

Навео је да је крајем 2021. године Комисија изнела препоруку да се отворе кластери 3 и 4 и подсетио да је отварање кластера 3 мало одложено јер је било неопходно да се заврши процес измене Устава.

Старовић је рекао да је то завршено 2022. године кроз референдум иако је то био политички јако захтеван процес.

„Нажалост, показало се да то није довољно, и од тог почетка 2022. године до данас се суочавамо са мањком потребног политичког консензуса међу земљама чланицама да се отвори кластер број 3. То је процес у којем смо се мало заглавили, упркос чињеници да смо имали позитивну препоруку од стране комисије да се кластер 3 отвори у пет узастопних годишњих извештаја о Србији“, указао је министар.

Како је рекао, није дошао у Брисел да се жали јер то не може бити корисно, али јесте дошао, како је рекао, да представи стање ствари.

„Ми смо заправо изложени најзахтевнијим препорукама и преговорима и у техничком смислу и у смислу процедура, јер да би се отворио неки кластер потребно је такође, поврх тога, или паралелно с тим, да остваримо мерила за одређена преговарачка поглавља, за разлику од земаља кандидата које су почеле своје преговоре након нас, на пример Албаније или Украјине или Молдавије, које немају никаква мерила за преговарачка поглавља и зато су у стању да отворе одједном више кластера, као што је Албанија, рецимо, отворила“, указао је Старовић.

Он је рекао и да се много тога десило у међувремену и да је обезбеђено шест милијарди евра кроз грантове и зајмове земљама Западног Балкана.

„У складу с тим, смо усвојили 2024. године нашу реформску агенду и почели смо да је спроводимо. До сада, могу са задовољством да кажем да смо добили 168 милиона евра кроз овај механизам, кроз прелиминарно финансирање које смо добили прошле године, и прва транша, финансијска транша, је стигла у јануару ове године. У међувремену, поднели смо захтев за плаћање за другу траншу у јулу прошле године, а и за трећу траншу у јануару ове године“, рекао је Старовић.

Истакао је да Србија наставља посвећено да ради и да шаље захтеве за плаћање транше.

„Ми настављамо посвећено да радимо, да шаљемо ове захтеве за плаћање за четврту траншу до 15. јула, дакле у наредне две недеље. То је у суштини стање ствари у овом тренутку“, рекао је он.

Наводећи да постоји врло жива дебата тренутно између Брисела и земаља чланица око даљег унапређивања процеса проширења, око увођења некакве постепене интеграције, Старовић је подсетио да је Србија учествовала у тој дебати и кроз текстове председника Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме.

Он је навео да је Србија вољна да спроведе идеје које би могле довести ближе стварним користима од чланства у ЕУ за грађане Србије и предузећа.

„Потпуно смо свесни чињенице да пуно чланство у Европској унији можда неће бити могуће у овом тренутку, не због самог процеса, већ због постојећег замора проширења у многим земљама чланицама, због забринутости да би проширење могло да додатно оптерети процес доношења одлука овде у Бриселу, који је већ прилично компликован. Ми смо тога свесни и зато смо отворени да дискутујемо о другим могућностима које могу да дођу кроз поступну интеграцију“, рекао је он.

Он је, међутим, истакао да та поступна интеграција може да буде јако корисна да допуни постојећи процес придруживања, а не да га замени, јер, како је навео, на крају је потребно да имамо пуно чланство на хоризонту.

„И ако то није могуће у овом тренутку, ми смо вољни да истражимо све могућности. И ми смо потпуно свесни чињенице да је лепо имати комесара у Европској комисији за различите области, али то није кључна ствар. Није кључна ствар имати европосланике који могу да гласају. Боље је имати приступ кохезивним фондовима, али чак ни то није најбитнија ствар за нас. Најважнији бенефит који нам је потребан, нашим људима и нашим предузећима, јесте да се има пун приступ слободама – слободи кретања кроз придруживање шенгенској области и слободи кретања робе, капитала и услуга кроз придруживање јединственом тржишту Европске уније“, рекао је он.

Старовић је навео да ће зато Србија подржавати сваку иницијативу која би је могла довести у том смеру.