Адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић изјавио је да је очигледно да правосудне институције на Косову желе да изврше ревизију историје и да се, између осталог, због тога поново покреће питање Рачка.
Пашић сматра да је, када је реч о Рачку и тренутку у којем се тај случај поново актуелизује, реч о политичком контексту, јер се очекује изрицање пресуде хашким оптуженицима, Хашиму Тачију и другима.
„Ревизија историје ради се пре свега за унутрашњу употребу на Косову и у оквиру косовских институција. Протести у Хагу, да тако кажем, покрећу одређена питања о томе зашто се суди бившим лидерима ОВК, као и о наводним злочинима у Рачку. Такозвани ‘Рачак 1’ представља оперативни ниво, односно полицијске и војне команданте, а сада такозвани ‘Рачак 2’ представља наводне извршиоце тих кривичних дела. Направљена је та дистинкција и сада постоји намера да се процесуирају сва лица која су учествовала у легитимној оружаној акцији против такозване ОВК“, каже Пашић за Косово онлајн.
Он подсећа да акција у Рачку није била тајна, да су међународни посматрачи, на челу са Косовском верификационом мисијом, били обавештени и да није било ничега што би указивало на тајну операцију.
„Сада сви који су учествовали у акцији у Рачку могу се наћи на неким од оптужница институција у Приштини. Није искључено да можемо очекивати још оптужница поводом случаја Рачак. Вероватноћа за то постоји и прилично је велика. Очигледно је да косовске власти сваку оружану акцију полицијских и војних снага третирају као недозвољену и противправну. Међутим, и ова суђења у одсуству, као и вођење истраге у најновијем случају, у предмету ‘Рачак 2’, супротни су принципима правичног и фер суђења, међународноправним стандардима и Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода“, рекао је Пашић.
Наглашава да случај Рачак није добио свој правни епилог у Хагу.
„Кључна тачка оптужнице у предмету против покојног Слободана Милошевића био је управо Рачак. Тај догађај није добио свој правни епилог, али ни у другим предметима у којима се судило полицијским и војним генералима Рачак није расветљен у кривичноправном смислу. Очигледно је да правосудне институције на Косову желе да изврше ревизију тог догађаја, али на начин који није оправдан у правном смислу. Докази из Хага не говоре у прилог подигнутим оптужницама, нити то чине у овој фази спровођења истраге. Они су не само проблематични, већ и правно неупотребљиви, укључујући и најновији предмет“.
Пашић скреће пажњу да се истрага, између осталог, заснива на медијским написима и извештајима у средствима информисања, као и да не постоје чврсти материјални докази.
„Упитна су и сведочења лица која би после 27 година требало да се појаве пред Специјалним тужилаштвом Косова и Специјалним одељењем Основног суда у Приштини и дају своје исказе. Ти искази тешко могу бити у потпуности веродостојни, тако да недостају чврсти материјални докази. Такође, од значаја су и форензички извештаји докторке Хелене Ранте, која је била на челу финског тима, као и извештај југословенско-белоруског тима. Та два форензичка извештаја била су у колизији и представљала су део доказне грађе у Хагу“, каже Пашић.
Додаје да ће, када је реч о лицима против којих се тренутно води истрага, она остати у притвору до правоснажног окончања поступка.
„Нажалост, очекује се да сва лица којима се суди буду осуђена, или бар већина њих. Када је реч о лицима против којих се води истрага, очекује се подизање оптужнице након њеног окончања“, поручује Пашић.
Извор: Косово онлајн