Председник Уставног суда и члан Венецијанске комисије Владан Петров изјавио је да се нада да ће позитивно мишљење Венецијанске комисије (ВК) у вези са сетом правосудних закона бити довољно пред Европском комисијом (ЕК) за убрзање евроинтеграција Србије и додао да не може бити потпуно сигуран у то.
Петров је за Танјуг рекао да постоји део где је било практично неизводљиво да се у потпуности испуни препорука Венецијанске комисије и додао да би се могло рећи да је од девет конкретних препорука и десете опште, која се тиче организације правосуђа, испуњено између 9,5 и 9,75.
Појаснио је да је реч о препоруци у вези прекидања привременог упућивања тужилаца у ЈТОК.
„Тражили су нам да два човека персонално, именом и презименом, вратимо. То је после одлуке Високог савета тужилаштва који су неке вратили, а неке нису. То је било практично неизводиво, јер би у ствари политичка власт, да би се испунила препорука до краја, морала да тражи од Високог савета тужилаштва или да преиспита ту своју одлуку или да донесе нову одлуку, па да на основу некаквог мишљења Венецијанске комисије врати све те људе. И то је једини делић који није испуњен“, рекао је Петров.
Додао је да су из Венецијанске комисије рекли да је враћено девет од 11 тих тужилаца у ЈТОК и да је чак и појачан персонални капацитет јер је изабрано 12 тужилаца.
„Али, овај аспект кључне препоруке седам није у потпуности испуњен. Један аспект те једне препоруке, све остало је испуњено и постоје две препоруке које имају темпорални ефекат. То значи да смо ми формирали одговарајуће радне групе које треба да изврше свеобухватну анализу и онда ће нам то накнадно ценити. За сада, што смо могли, ми смо урадили и они су то потврдили“, истакао је Петров.
Како је додао, Србија сада мора да размишља да ли ће можда неко у Европској комисији да се ухвати управо за то што један аспект једне препоруке није испуњен и указао да то не би било фер и да би то била крајње политичка одлука.
Тиме би се, како каже Петров, практично тражило од државе и пре свега од законодавне извршне власти да уради нешто што правним механизмима не може.
На питање да ли је усклађивање са препорукама Венецијанске комисије услов и за средства из Фонда раста ЕУ, Петров је рекао да јесте и додао да би Европска комисија сигурно донела негативну одлуку да Србија није ускладиула правосудне законе са препорукама Венецијанске комисије.
Петров је навео да је Србија од 24. априла, када је добила званично ургентно мишљење Венецијанске комисије, била спортским речником у заостатку, али је похвалио је већи део процеса који се одиграо после, односно од краја априла, када се ушло у интензивну комуникацију са Венецијанском комисијом.
Указао је да је веома успешно, у политичком смислу, дијалог водила председница Народне скупштине Ана Брнабић.
„Успешно је успевала да успостави добру сарадњу са члановима Венецијанске комисије и такође са експертима. Фасцинантна је чињеница са којом је она пажњом и у које детаље је улазила кад је реч о строго правним питањима у којима се ни многи најбољи правници не сналазе. То је свакако за респект“, рекао је Петров.
Додао је да је и министар правде Ненад Вујић био од велике помоћи приликом дијалога са Венецијанском комисијом.
Петров је навео и да у почетку није било сагласја међу свим учесницима у Србији те да је било потребно прво се усагласити у Београду, па тек онда изаћи пред Венецијанску комисију.
Венецијанска комисија је доста, како је рекао, флексибилно то све посматрала и излазила је у сусрет у погледу свих рокова.
„И, сума сумарум, ми смо дошли јако добро припремљени у Венецијанску комисију“, рекао је Петров.
Указао је и да је Србија на пленарној седници имала добру помоћ од колега чланица Венецијанске комисије из региона, тачније Словеније и БиХ.
Извор: Танјуг