Церница, село у близини Гњилана, познато је као једно од најстрадалнијих места на Косову у коме је велики број мештана изгубио живот, нарочито у периоду од 1999. до 2003. године. Данас, млади у овом селу чувају успомену на невино страдале, али се и труде да мењају црну историју свог родног села.
У периоду након сукоба, седам особа је убијено у Церници. Најмлађа жртва је четворогодишњи Милош Петровић који је чекао стрица да из продавнице донесе сладолед.
Милошев брат, Лазар Петровић, који је тај немили догађај видео својим очима, данас је професор руског језика у школи која у том месту функционише по српском систему. Школу у старој приватној кући похађа свега 15 ученика, а она поред места за учење представља и место за дружење и игру.
У овом селу надомак Гњилана некада је живело 120 српских породица. Данас је остало, каже Петровић, 40 домаћинстава.
„Народ се, наравно, након свих оних дешавања одселио. Остало нас је доста, с обзиром на то шта се све овде издешавало. Боримо се још увек. Опстајемо са вером у боље сутра. Школа овде функционише по систему Републике Србије, имамо 15 ученика. Настава се одвија у кући старој један век. То нас не спречава да радимо са децом. Пре месец дана је један наш ученик био на ребуличком такмичењу. То што је мало ученика има и своју предност, можемо више и боље да радимо са нијима. Деца су ускраћена за дружење, али се друже сви заједно у школи између часова. У склоу школе је и амбуланта“, казао је Петровић за Косово онлајн.
Како млади нису имали место за окупљање, одлучили су да ствар преузму у своје руке, и започну изградњу Омладинског центра „Завет“, али и кошаркаши терен који носи назив по убијеном дечаку Милошу Петровићу.
Финансијска помоћ која им је била потребна стигла је од пријатеља из централне Србије. Остало су одрадили мештани села, а млади сада имају место где могу да се окупе, гледају утакмице или прославе рођендан.
“’Завет’ је неко наше склониште, ту се ми окупљамо, гледамо утакмице, дружимо се, славе се рођендани. Могу да кажем да смо променили црну историју нашег села, увели смо позитивне ствари. Изградили смо и терен на коме се одржава меморијални турнир „Кош за седам“, у част невино страдалим жртвама. Он почиње 20. јула и траје до 2. августа. Тих десетак дана се овде лакше дише, долази много људи, буде и до 20 екипа. То нам улива снагу“, навео је Петровић.
Ове године Церница обележава и 100 година постојања цркве Светог Илије, а Петровић је казао да ће у том периоду у овом месту бити велики број гостију из централне Србије који их стално помажу, а којима дугују вечну захвалност.
Односи са комшијама Албанцима сада су добри и већа је слобода кретања, каже Петровић, али, додаје, увек постоји опрез због свих дешавања у пошлости.
Ниједан злочин у Церници није расветљен, али Срби овде не желе да суде, а не желе ни нове сукобе. Желе само да чувају успомену на невино страдале.
„Нека суди ко треба. Ми смо ту да палимо свеће, да излазимо на гробље када је годишњица, и тог дана је увек тишина, нико ништа не говори. Рана може да зацели, али се увек сетимо њих, прођемо овде и видимо да су свуда споменици. Сваки метар овде је крварио“, каже Петровић уз поруку за крај да живот иде даље.
„Све смо ово изградили да бисмо послали позитивну слику о Церници“, рекао је Петровић.
Извор: Косово онлајн