Филија, у Сиринићкој жупи позната и као флија, традиционално је косовско јело које је, осим што представља гастрономски специјалитет и симбол гостопримства, заједништва и очувања традиције. Здравко Јанићевић из Беревца у општини Штрпце се већ тридесетак година бави спремањем флије, па је усавршио њену припрему.
У викендици изнад села одакле се пружа предиван поглед на Шар планину, Здравко Јанићевић спаја љубав према природи и кулинарству.
Неколико пута недељно ту припрема флије за породицу, пријатеље, али и за продају.
Истиче да су за припрему смесе потребни брашно, вода, со и јаја, док се за премаз може користити кајмак, путер, свињска маст или маргарин.
„Флија је традиционално косовско и јело Сиринићке жупе које има дугу традицију. Спрема се на неколико начина, посна са уљем и маргарином и мрсна у коју стављам два јаја, искључиво домаћа. Бело брашно се измеша са водом и направи каша слична као за палачинке. На моју меру, иду три килограма брашна, два јаја, и пет супених кашика соли. То је мера за једну тепсију у коју се прави. Ово јело спремам већ 30 година, а сад сам почео да правим и за продају“, прича Јанићевић.
Објашњава да је поступак припреме овог традиционалног јела научио од своје мајке и да су се некада, али и данас, флијом дочекивали родбина и пријатељи.
„Док сам био мали, мајка је била домаћица и спремала, а ми као деца… Било је кризно време. Показивала нам је док је спремала и од ње смо научили да правимо флију. Флијом су се дочекивале ћерке, зетови, пошто је Шара била сточарски крај, домаћице и домаћини су госте дочекивали са флијом, уз коју је ишао шарски сир, кисело млеко. Није као данас могло све да се купи. Људи су садили у својим баштама и од тога имали да направе салате“, присећа се Јанићевић.
Иако се припрема од једноставних састојака, напомиње да поступак захтева много стрпљења и умећа.
Карактеристичан изглед и богат укус, добијају се због тога што се сваки слој засебно ређа у облику крста, премаже и запече.
Косово онлајн
„Ређа се у облику крста и запече. Премазује се наизменично, па опет запече. Када се цела заврши диже се на постоље, такозвани ‘саџаек’, испод се стави жар, а одозго топао сач и тако остаје 20 до 30 минута. Након тога је спремна за дегустацију. Треба пратити и јачину ватре, ако је сач прегрејан мора што краће да остане, да се не би запалила. Ово је веома захтеван поступак, три сата посла и константног стајања током којег се прати целокупан процес печења“, објашњава Јанићевић.
Флија и качамак јела су уз која су сви у овом крају одрастали.
„Стара јела су везана за тестенине. Једно од њих је и качамак који се прави на сличан начин од крављег или овчијег маслаца. И ту је захтевна припрема и мора дуго да се меша на ватри док се не згусне, а затим се прелије врелим уљем. Тиме се раније хранио народ, није било посебних јела – кромпир, пасуљ, флија и качамак“, рекао је Јанићевић.
Нема много оних који знају и желе сами да припремају флију, а многима је ово јело омиљено, па Јанићевић има пуне руке посла. У току једног месеца направи петнаестак флија, за чији укус увек добије похвале.
Извор: Косово онлајн