Кошта и Фон дер Лајен: Будућност Западног Балкана је у ЕУ, искористите замах

Они су на конференцији за новинаре, након завршеног самита ЕУ- Западни Балкан у Тивту рекли и да ЕУ остаје најпоузданији партнер региона. Председник Европског савета Антонио Кошта рекао је да охрабрује све партнере да искористе прилику и тренутни замах и предузму све потребне кораке како би убрзали свој напредак на путу ка Европској унији.

„Потпуно усклађивање наших партнера са Западног Балкана са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније остаје суштинска манифестација нашег јединства. Европска унија је заједница вредности и пројекат мира, просперитета и безбедности. То је пројекат на којем сви континуирано радимо. Западни Балкан је саставни део будућности Европске уније“, рекао је он.

Он је рекао да приступање Западног Балкана остаје приоритет и кључна геополитичка инвестиција, а да је процес био и да ће остати заснован на заслугама и кредибилним реформама.

„Истовремено, наша данашња дискусија показала је нашу заједничку амбицију да што пре остваримо резултате проширења. Зато разматрамо нове идеје за поједностављење и убрзање процеса, повећање поверења у Европску унију и повећање мотивације партнера са Западног Балкана. Подстицање добросуседских односа и регионалне сарадње такође је суштински приоритет за безбедност и економски просперитет регије. То захтева тешке одлуке и континуиране напоре, али тако је Европа градила заједничку будућност последњих деценија. Западни Балкан може да рачуна на нашу континуирану подршку“, рекао је он.

Додао је и да је у последњих шест месеци дошло до замаха у процесу евроинтеграција и као пример навео напредак Црне Горе и Албаније која би ускоро требало да отвори прва поглавља, а истакао је и да је Влада Србије представила конкретан календар за допуну недостајућих елемената реформе изборног закона и завршетак реформе правосуђа у складу с препорукама ОДИХР-а и Венецијанске комисије у наредним седмицама.

„И, што је врло важно, ове недеље откључавамо процес отварања првог кластера за Украјину и Молдавију“, рекао је Кошта.

Председница ЕК Урсула фон дер Лајен да је током пленарног састанка на самиту потврђено да Западни Балкан припада Европској унији и да је то врло јасно. Према њеним речима то је стратешки избор који се доноси и кроз инвестиције, кроз ближу сарадњу и, наравно, поверење да идемо напред заједно. Рекла је и да је фокус самита био на две теме – проширењу и Плану раста.

„План раста је важан јер је већ постепена интеграција у јединствено тржиште у различитим секторима. Принцип је врло једноставан. Отварамо секторе јединственог тржишта за компаније са Западног Балкана. Зато, земље Западног Балкана морају да спроводе реформе како би створиле једнаке услове за све. Али с реформама долазе и наше инвестиције. И то су врло опипљиве и практичне ствари. До сада смо остварили инвестиције од 675 милиона евра. Следећа транша која је предвиђена за исплату је 540 милиона евра. То је, на пример, брзи интернет за 75.000 домаћинстава. Или је то електрификација железнице. Или су то предшколска места. Али то, наравно, има и врло важан утицај на компаније, пословање на Западном Балкану“, рекла је Фон дер Лајен.

Као пример навела је да је СЕПА систем уведен у четири земље Западног Балкана, захваљујући којем се финансијске трансакције завршавају у року од неколико секнди без додатних трошкова.

„Желимо и да приближимо наше људе. И зато желимо да проширимо ДисцоверЕУ за младе људе са Западног Балкана. И оно што је врло добро, сада ћемо почети да преговарамо и имплементирамо роминг на Западном Балкану,Роминг као код куће. Сећам се када је уведен у ЕУ, направио је огромну разлику за све нас. И желимо исто овде са Западним Балканом“, рекла је она.

Поновила је да проширење геостратешки императив за ЕУ и дугорочна инвестиција у мир, стабилност и сигурност, и да остаје процес заснован на заслугама, али да мора да постане динамичнији.

„То значи да када се реформе спроведу, онда мора да уследити напредак на путу приступања Европској унији. И то је оно што желимо да учинимо – наградимо реформе стварном интеграцијом. И да, Црна Гора је на дохват руке да постане 28. држава чланица до 2028. То је врло јасно. Данашњи разговори су то показали. Зато вас можемо само охрабрити да наставите добар дух и темпо који сте показали, амбицију и одлучност. Процес проширења је начин на који ову стварност претварамо у чланство и како приближавамо Западни Балкан месту где припада. То је у срцу Европске уније“, закључила је она.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић оценио је да је самит потврдио да је политика проширења поново стратешки приоритет Европске уније и да то шаље снажну поруку да је европска перспектива Западног Балкана жива, кредибилна и достижна.

„Циљ да Црна Гора постане 28. држава чланица ЕУ до 2028. године постао је национални пројекат, пројекат националног јединства, с јасним роком, јасним путем и јасном одговорношћу. Данас могу с пуним поверењем да кажем да је овај циљ реалан и достижан. Снажно га подржавају сви наши европски партнери. То би био национални тријумф за Црну Гору и за ново руководство и нову политичку културу Црне Горе.

Додао је и да Црна Гора жели да послужи као пример другим земљама кандидатима на Западном Балкану јер искуство те земље показује да су реформе захтевне, али оствариве, да је европски пут смислен и да води до крајњег циља, а то је пуноправно чланство у Европској унији.

„Интеграција Црне Горе послала би снажан сигнал свим земљама кандидатима да је европски сан жив, да је стваран, да се напоран рад исплати и да политика проширења остаје једна од најуспешнијих политика Европске уније. Стога данас из Црне Горе шаљемо врло јасну поруку. Црна Гора је спремна за завршну фазу“, рекао је он.

Мерц: ЕУ планира да покрене постепен процес укључивања земаља Западног Балкана

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је данас да Европска унија планира да покрене постепен процес укључивања земаља Западног Балкана у европске структуре, чиме би им се истовремено послала јасна порука да су пожељне као пуноправне чланице Уније.

Говорећи након самита ЕУ и лидера Западног Балкана у Тивту, Мерц је рекао да је порука састанка недвосмислена.
„Јасна порука данашњег дана јесте и остаће: желимо вас. Желимо да овај регион и државе које га чине ускоро постану чланице Европске уније“, поручио је немачки канцелар, преноси Ројтерс.

Мерц није изнео детаље о конкретним корацима или временском оквиру процеса, али је нагласио да ЕУ жели да продуби интеграцију са земљама региона и убрза њихово приближавање чланству.

Самит у Тивту окупио је лидере држава чланица ЕУ и земаља Западног Балкана, а једна од главних тема била је политика проширења и јачање сарадње са регионом.

Пленковић: Хрватска очекује напредак у разговорима о отвореним питањима са Црном Гором

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је данас у Тивту да је Црна Гора највише одмакла у процесу европских интеграција међу државама региона, али да постоје отворена билатерална питања за која Загреб очекује да буду испуњена.

Пленковић је то рекао на конференцији за медије у оквиру Самита Европска унија Западни Балкан.

Пленковић је казао да Хрватска има јасна очекивања када је реч о питањима која су већ раније отворена у односима две државе.

Оценивши да је Црна Гора највише одмакла на европском путу,, Пленковић је рекао Хрватска има очекивања везано за отворена питања. „Ту смо јасни, рекао је Пленковић.

Он је навео да је међу приоритетима питање обештећења логораша из Мориња, те да Хрватска жели да то питање буде решено кроз билатерални споразум.

Када је о другим захтевима Хрватске реч, Пленковић је поменуо одређене имовинско-правне захтеве породица из Хрватске, питање спомен-плоче у Морињу, школског брода Јадран, као и питање границе између две државе.

Желимо да се реше имовинско-правна питања породица Хрватске овде. Јасно смо маркирали питање плоче у Морињу, питање брода Јадран и питање границе, где смо веома јасни, изричит је Пленковић и додао да Хрватска очекује напредак у разговорима.

Пленковић хрватској мањини у Црној Гори поручио: Подршка Хрватске је трајна

Хрватски премијер Андреј Пленковић по доласку у Црну Гору, где ће учествовати на самиту Европска унија – Западни Балкан у Тивту, посетио је Доњу Ластву где се састао са представницима хрватске заједнице и поручио да је подршка Хрватима ван Хрватске трајна.

Пленковић је истакао важност очувања националног идентитета, језика, културе и баштине хрватске заједнице у Црној Гори и обећао наставак снажне подршке Хрватима ван домовине.

Хрватска заједница у Црној Гори показује како се, упркос малобројности, може остати кохерентна, снажна и активна. Подршком коју хрватска држава пружа путем Владе Хрватске, Централног државног кабинета за Хрвате ван Хрватске и других институција остварујемо темељни циљ очување опстанка хрватског народа у Црној Гори, казао је Пленковић, који је синоћ допутовао у Тиват.

Говорећи о Дому културе Јосип Марковић, подсетио је на важност решавања имовинско-правних питања те најавио даљу подршку његовој обнови.

Чињеница да смо данас овде, у хрватском Дому, након што је решено питање његовог власништва, носи снажну поруку. Хрватска ће осигурати средства и помоћи реализацију обнове како би овај простор био уређен на примерен начин. Овде се чува историја, идентитет и традиција хрватске заједнице, истакао је.

Пленковић је посебно нагласио симболику чињенице да је Црна Гора домаћин овогодишњег састанка на врху Европске уније и земаља Западног Балкана.

Први пут Црна Гора домаћин је оваквог самита, што представља важну симболику и за Хрвате у Црној Гори. Европска тема овде живи већ деценијама, а дијалог и сарадња остају кључни за решавање свих отворених питања и даљи напредак региона, рекао је.

Осврнуо се и на европски пут Црне Горе, истичући како је Хрватска годинама пружала подршку суседној држави на њеном путу према чланству у Европској унији.

Верујемо да Хрватска својим искуством може бити добар пример и партнер. Хрватска мањина представља важну повезницу између наших држава, а њени представници дају вредан допринос јачању међусобног разумевања и сарадње, закључио је Пленковић.

Бећировић са Макроном о улози ОХР у БиХ

Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић састао се у Тивту са председником Француске Емануелом Макроном, а у фокусу њиховог разговора је, између осталог, била улога Канцеаларије високог представника (ОХР).

Бећировић је, наводи се, посебно истакао значај очувања стабилности и функционалности државних институција БиХ.

„У том контексту, указао је на важност улоге Уреда високог представника у БиХ (ОХР) као кључног механизма за заштиту Дејтонског мировног споразума, очување мира и подршку реформским процесима у Босни и Херцеговини“, саопштено је из Кабинета Бећировића.

Бећировић је, додаје се, поздравио проактиван и одговоран ангажман Француске у Савету за имплементацију мира (ПИК), а посебно је нагласио важност поштовања дефинисане процедуре именовања високог представника искључиво од ПИК-а.

„Рекао је да мандат и надлежности високог представника не смеју бити угрожени, што је јако битно за мир и стабилност у Босни и Херцеговини“, стоји у саопштењу.

С друге стране, председник Макрон је, наводи се, поновио чврсту подршку Француске суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине.

„Француски председник је истакао да је стабилност БиХ важан елемент укупне сигурности регије. Поручио је да ће Француска наставити са својим активним ангажманом, дајући допринос миру, стабилности и просперитету“, наводи се, између осталог у саопштену.

Метсола: Проширење није милостиња, већ стратешки избор у коме сви побеђују

Председница Европског парламента Роберта Метсола изјавила је данас да проширење није милостиња, већ стратешки избор у коме сви побеђују, као и да постоји замах, али да мора да се пређе са речи на дела.

Она је новинарима уочи почетка састанка ЕУ – Западни Балкан у Тивту рекла да проширење значи да можемо економски да победимо, политички постанемо јачи и да се грађанима пружи већа безбедност.

„Зато је Европски парламент увек био и наставиће да буде највећи заговорник проширења. Наравно, разумемо страхове и фрустрације. Али, морате да покажете опипљиве користи и прилике које доноси приступање ЕУ. Ово је први самит на коме можемо да кажемо да постоји прави замах. Искористимо тај замах да заиста докажемо нашим грађанима да се можемо кретати, да можемо да будемо јачи, да можемо да будемо политички храбри и да можемо да пошаљемо поруку да што смо већи, то смо сигурнији и економски јачи и сигурнији“, рекла је она.