Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је да је све што се ради на доношењу закона у Србији довело до тога да постоји одређена врста опрезног позитивизма за отварање кластера 3 у процесу евроинтеграција, као и за исплату из Фонда раста ЕУ и отпочињање преговора за свих шест партнера Западног Балкана за приступање ЕУ зони без роминга.
„Уз све ово што смо постигли у Скупштини, на чему радимо, можемо имати неку врсту опрезног позитивизма за отварање кластера 3, исплате из Фонда раста и да коначно крену преговори за свих шест партнера на Западном Балкану за ЕУ зону без роминга, што ће се десити сада на Самиту у Тивту“, рекао је Старовић за Танјуг.
Старовић је подсетио да је почетком године говорио о томе да се ствари када је реч о европским интеграцијама Србије убрзавају, али да у првих месец два дана неће бити видљиво јавности, међутим да ће у једном моменту постати јасно свима.
Прецизирао је да мисли на усвајање пакета проевропских закона.
„У том смислу смо се доказали на идеји да не чекајући да се отклоне препреке политичке природе, ми радимо свој посао, не само за кластер 3, већ и кластер 2 и кластер 5, а и на прелазним мерилима за поглавља 23 и 24 радимо да бисмо добили ИБАР који је предуслов за затварање поглавља“, додао је Старовић.
Појаснио је да нам је за отварање кластера потребна сагласност Европског савета, а да Европска комисија одлучује о исплати из Фонда раста за Западни Балкан.
Ипак, како је указао, и на једном и на другом се мора радити и спремати паралелно.
„Када говоримо о кластеру 3, оно што је последња информација јесте да и они који су били изузетно негативни у децембру, сада увиђају и схватају да је то била грешка и то улива одређену дозу позитивизма“, казао је Старовић.
Министар је указао да иако у ЕУ важи правило да су све земље подједнако важне Немачка, која је имала одређене скепсе према отварању кластера 3, има одређену тежину.
На питање да ли је могуће да се отворе кластери без тога да Србија уведе санкције Русији, Старовић је казао да јесте.
„Мислим да је све могуће, неке земље су биле против отварања у децембру управо због тога, али сада увиђају да је боиље охрабрити“, казао је Старовић.
Говорећи о започињању преговора око уласка у зону ЕУ без роминга, Старовић је казао да је Србија технички спремна да тај процес преговора заврши.
Истакао је да је важно да и партнери у Европској комисији и кључне државе чланице то препознају као технички процес односно да не буде подложан политичком условљавању.
Када је реч о повлачењу новца из Фонда раста, према Старовићевим речима, јасно је речено да је потребно усклађивање сета правосудних закона са препорукама Венецијанске комисије.
„За Фонд раста иста правила важе за све, сви смо изложени константном мониторингу. Што се нас тиче потребно је да се разреши ситуација за сет правосудних закона. Ми смо на добром путу, наша је жеља и амбиција била да завршимо до краја маја, 24. априла су стигле препоруке Венецијанске комисије, њихов експертски тим је и похвалио чак неке делове, али су изнели и неколико препорука. Ми смо поново послали и чекамо да дају зелено светло на усаглашавање и чим стигне улазимо у парламент“, казао је Старовић.
Како је рекао, очекује се исплата друге франше од 105 милиона евра, трећа је 95 милиона евра, а крајем јуна ће Србија послати захтев и за четврту траншу.
На питање да ли је формирање Савета РЕМ-а такође услов, Старовић каже да је то обавеза Србије из реформске агенде и указује да се не може кривити Влада Србије или председница парламента за то што се дешава.
Говорећи о усаглашавању са спољном политиком, Старовић је казао да се Србији опет своди на питање Косова и Метохије односно одбрану територијалног интегритета.
Одговарајући на питање да ли је и даље присутна формула придруживања да се прво постаје члан НАТО-а, па онда ЕУ, Старовић је казао да је дуго важила та формула, али да се чини да тај приступ више не важи.
Коментаришући учешће председника Србије Александра Вучића на Самиту ЕУ у Тивту 5. јуна, Старовић је казао да је од велике важности његово присуство.
„Биће висок састав у Тивту када говоримо о држава чланицама, високог профила, а и говориће се о темама које се нас тичу и боље је да будемо присутни за столом, него на менију и увек су другачији тонови када сте присутни на скупу“, казао је Старовић.
На питање да ли постоји консензус око европског пута у владајућој коалицији, Старовић је казао да се то најбоље види приликом гласања у Скупштини.
„Посланици владајуће већине гласају и подржавају садржину нашег европског процеса, тај курс је зацртао председник Александар Вучић и не видим нека већа искакања, понеко различито мишљење не утиче на опредељеност“, рекао је Старовић.
Како је додао, и даље је Србији потребно да имамо консензус и са проевропском опозицијом и цивилним друштвима.
„Пут ће нам бити тежи ако немамо консензус“, додао је Старовић.
Коментаришући писмо немачког канцелара Мерца о чланству Украјине у ЕУ, Старовић је навео да је то писмо највише посвећено Украјини и новим идејама приближавања Украјине ЕУ, а да се у последњем пасусу дотиче и Западног Балкана.
Како је рекао, Мерц је у том писму покушао да помири два велика интереса у Немачкој.
„С једне стране да се пружи политичка подршка Украјини, а са друге стране да се ублажи преовлађујући став који је скептичан према процесу проширења и баланс између два интереса су понуђене формулације придруживања“, рекао је Старовић Танјугу.
Додао је да су прве реакције из Украјине биле негативне, али да је очигледно да је фокус пре свега на Украјини и да јој се нуди нека врста придруженог чланства.
„Не можемо бити задовољни садржином тог писма, али можемо бити задовољни што се и Мерц укључио у ту дебату која траје неко време, а која ће исходовати новом методологијом придруживања. Добро је што је и Мерц увидео да тренутни модел не функционише“, додао је Старовић.
Извор: Танјуг