У Београду је данас свечано обележен Дан српске дипломатије, а министар спољних послова Марко Ђурић рекао је да ће Србија, у комплексним геополитичким околностима, наставити да делује као фактор мира и сарадње у региону, истичући да питање Косова остаје један од најосетљивијих и најзначајнијих елемената регионалне стабилности, као и национални приоритет земље.
Свечаност поводом Дана српске дипломатије, која је одржана у Ложионици, отворена је химном Боже правде, у присуству представника дипломатског кора, као и запослених у Министарству спољних послова Србије, међу којима је била и супруга председника Србије Тамара Вучић.
Ђурић је рекао да је за Србију дипломатија увек била дубоко повезана са једним централним питањем: „Како да очувамо слободу да доносимо сопствене одлуке док градимо партнерства широм света“.
Он је нагласио да зато Србија води избалансирану и принципијелну спољну политику, не зато што је баланс лак, већ зато што одговорност то захтева.
„А наша одговорност почиње овде, у нашем региону. Западни Балкан је видео довољно подела током генерација да би разумео праву вредност стабилности. Знамо шта нестабилност кошта и како крхак мир може постати када дијалог нестане. Зато ће Србија наставити да делује као фактор мира, предвидивости и сарадње у региону“, навео је Ђурић.
Додао је да „политика пружене руке“ коју води Србија није само декларативна, већ се огледа у конкретним иницијативама које се тичу инфраструктуре, повезивања, енергетике, слободног кретања људи, робе и капитала, као и учешћа у бројним регионалним форматима.
Када је реч о Косову, шеф српске дипломатије је поручио да Србија остаје посвећена дијалогу као једином одрживом путу напред ка компромисном решењу док доследно инсистира на поштовању међународног права и преузетих обавеза, као и на заштити безбедности и фундаменталних права за српски народ.
Ђурић је истакао да Србија јесте и да је одувек била део Европе и то, како је додао, не само географски, већ историјски, културно, економски.
„Наша стратешка посвећеност европским интеграцијама остаје непромењена. У исто време, верујемо да процес приближавања Србије Европској унији треба да буде вођен принципијелним корацима који доносе опипљиве користи нашим грађанима и компанијама“, навео је Ђурић.
Изразио је уверење да би учешће Србије у шенгенском простору и интеграција у јединствено европско тржиште донели њеним грађанима већу мобилност, српској економији већу конкурентност, а региону већу повезаност.
„Наш циљ је једноставан: да приближимо Србију и Европу једну другој на начине које људи могу да виде, осете и искусе у свом свакодневном животу. Европа која је више повезана је Европа која је јача. А Србија стоји спремна да допринесе тој заједничкој будућности“, истакао је министар.
Говорећи о економским приликама, Ђурић је казао да српска дипломатија данас делује у времену када економска снага све више одређује политички утицај.
Према његовим речима, економија је област сарадње са можда највећим потенцијалом за јачање веза између земаља, док у исто време директно утиче на просперитет српских грађана.
„Из тог разлога, економски развој је незаобилазан приоритет наше националне политике, а самим тим и модерне српске дипломатије такође. Вреди напоменути да је у протеклих 14 година БДП Србије порастао скоро три пута као резултат политике инспирисане и вођене од стране председника Александра Вучића. Препознати смо као земља знања, иновација и потенцијала, чије предности настојимо да учинимо још видљивијим у нашим разговорима са страним владама, инвеститорима и пословним заједницама широм света“, навео је Ђурић.
Напоменуо је да се прослава Дана српске дипломатије не обележава случајно у „Ложионици“, која је место иновација и нових идеја и додао да из такве једне визије проистиче и визија Експо 2027, чији ће Србија ускоро бити поносни домаћини.
„Српска дипломатија неуморно ради како би обезбедила да се ова визија будућности Србије одрази што верније и уверљивије у овом пројекту од националног значаја. Иза сваке потврде учешћа, иза сваког новог партнера, иза више од 137 земаља које су већ потврдиле своје присуство, лежи тих, упоран и често невидљив дипломатски рад“, рекао је Ђурић.
Наводећи да се Србија развија изузетном брзином, шеф српске дипломатије је нагласио да сама економска снага није довољна да би српски народ живео у просперитетном и стабилном окружењу, већ да је подједнако важна политичка стабилност.
„Српска дипломатија добро разуме да држава не престаје тамо где се завршавају њене границе. Србија живи где год живи њен народ. Где год се, далеко од отаџбине, чувају њен језик, обичаји, култура и осећај припадности. Из тог разлога, очување идентитета, језика, култура и вредности народа Србије широм света, као и заједница које живе у Србији, за нас остаје питање од трајног значаја“, истакао је Ђурић.
Додао је да Србија посебно улаже у очување српског језика у иностранству и да су зато основане нове допунске школске групе за учење српског језика од Француске и Немачке, до Лондона, Лусаке, Перта и Велингтона.
Министар је нагласио да заштита интереса српских грађана остаје у самом срцу дипломатског рада и да су српске дипломате успеле да ојачају српски пасош и учине свет доступнијим нашим грађанима.
„Србија је напредовала на Хенли пасош индексу најмоћнијих пасоша на свету, померивши се са 37. на 30. место. То значи већу слободу кретања, шире могућности и снажнију повезаност наших грађана са светом“, навео је Ђурић.
Осврнуо се и на сукобе и кризе у свету, истичући да је српска дипломатија показала своје најхуманије лице у временима великих криза.
„У ери глобалних превирања, спровели смо бројне евакуације и репатријације наших грађана из различитих делова света. Од Израела и Либана, преко Египта, УАЕ, Саудијске Арабије и Катара. Све уз помоћ наших пријатеља и партнера. И ово је тренутак када грађани најдиректније искушавају шта значи када држава брине о свом народу, без обзира на то где се они налазили“, напоменуо је Ђурић.
Констатујући да се свет брзо мења и да дипломатија мора да се развија упоредо са њим, он је нагласио да се интензивно ради на модернизацији Министарства спољних послова и јачању његових аналитичких капацитета и прилагођавању новим околностима.
„Проширујемо наше присуство широм света, како би се наш глас чуо на што више места на свим континентима, и како би наша мрежа пријатељских веза постала још шира. Отворили смо ове године нове амбасаде у Летонији и Танзанији, чиме смо додатно ојачали наше међународно присуство. Широм света препознајемо изузетне појединце који дубоко брину о Србији и спремни су да се ангажују у изградњи нових веза између својих заједница и наше земље“, навео је Ђурић.
Додао је да се кроз програм „Свет у Србији“ настоји да се још више оснаже људски ресурси Министарства, а кроз конкурс „Постани српски дипломата“ да се ојача нова генерација људи спремна да представља Србију у комплексном свету.
„Јер, на крају, дипломатију чине људи – они који свакодневно, често далеко од очију јавности, раде за своју државу, за своје грађане и за интересе Србије“, закључио је Ђурић и захвалио свим запосленима у Министарству спољних послова на преданом раду и жртви коју подносе борећи се за своју државу и народ.
Дан дипломатије, 29. мај, установољен је 2015. између осталог и као сећање на прву дипломатску мисију српске државе која датира од пре 835 година, наводе из Министарства спољних послова.
Прославља се у знак сећања на 1839. годину, када је млада српска држава формирала Књажевску канцеларију иностраних дела – претечу данашњег Министарства спољних послова.