Председник Србије Александар Вучић одржао је говор на Универзитету „Цхингхуа“ у Пекингу, у Кини.
Вучића су дочекали Ли Луминг, председник Универзитета и Јанг Бин, проректор Савета универзитета, а сала где се одржава предавање председника испуњена до последњег места.
Заједно са Вучићем у делегацији су министри у Влади Србије, Синиша Мали, Братислав Гашић, Јагода Лазаревић, Адријана Месаровић и директор Канцеларије за ИТ и е-управу Михаило Јовановић.
Овај универзитет основан је 22. априла 1911. године за време владавине династије Ђинг, као „Chinghua империјални колеџ“, средствима америчког дела одштете након Боксерског устанка.
Данас представља једну од најпрестижнијих установа, не само у Народној Републици Кини, већ и у целом свету.
Према информацијама доступним на ИУ Глобал његова примарна функција у почетном периоду била је припрема кинеских студената за одлазак на студије у САД, што је поставило темеље за развој специфичних модела образовања који комбинују кинеске националне приоритете са међународним научним стандардима.
Универзитет се у Кини доследно рангира као број 1 или 2, јер је у сталном ривалству са Пекиншким универзитетом, док се на глобалним листама редовно налази међу 15-20 најбољих универзитета света.
Према званичном извештају Times Higher Education из 2026. године рангиран је на 1. месту у Азији.
Његова експертиза је посебно изражена у СТЕМ областима, рачунарским наукама и вештачкој интелигенцији. Са 21 факултетом и 59 департмана, универзитет негује ригорозан академски приступ који привлачи само најуспешније студенте.
Оно што овај универзитет суштински издваја од других светских универзитета јесте његов директан утицај на државно вођство Кине.
Познат под надимком колевка лидера, образовао је кључне фигуре кинеске политике, укључујући актуелног председника Си Ђинпинга и бившег председника Ху Ђинтаоа.
Поред политичара, овај престижни универзитет завршио је и физичар Јанг Ченинг, награђивани нобеловац.
Цхингхуа је прва институција у Кини која је основала лабораторију за вештачку интелигенцију под државним покровитељством.
Вођен мотом Самодисциплина и друштвена посвећеност, универзитет наставља да дефинише границе иновација и образовања, јер то није само место стицања диплома, већ стратешки резервоар знања који спаја богату историју Кине са њеном технолошком будућношћу.
„Имам част да одржим говор на престижном Универзитету Chinghua, који је светски центар изврсности и понос академског успеха у Кини. Следећи мото ‘Самодисциплина и друштвена посвећеност’, ова реномирана установа развијала се и ишла путем напретка и развоја Народне Републике Кине, доприносећи кључним развојним областима“, рекао је Вучић данас у објави на Инстаграму.
Како је оценио, под вођством председника Си Ђинпинга, НР Кина и даље постиже велике помаке у развоју, у којем су наука и образовање кључни покретачи напретка.
„Сигуран сам да ће Универзитет Chinghua, оснажен чврстим темељем бриљантних студената и научника, успешно испунити своју мисију на том путу развоја“, додао је Вучић.
Председник Србије рекао је и да му је част да подели нека од својих виђења са талентованим студентима који ће оставити свој траг у будућој Кини, али и у светској науци и истраживањима, на корист шире заједнице.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је чврсто пријатељство судбина за Србију и Кину, јер су две земље показале да је у тешким временима пријатељ у невољи заиста пријатељ.
Вучић је, током предавања на Универзитету Chinghua у Пекингу, казао да ће Србија наставити да подржава и поштује Кину и истакао да та земља свакодневно напредује.
Додао је да чврсто верује у просперитетну Кину, у светлу будућност те земље, на начин на који верује у светлу будућност Србије.
Навео је да Србија не би овако успешно напредовала без помоћи, подршке и инвестиција Кине и додао да ММФ за Србију пројектује највећу стопу раста следеће године, а да смо ове године број три, број четири, док смо пре две године били број један у Европи.
„То никада, никада не бисмо могли да остваримо без подршке председника Сија и кинеске подршке. Посете председника Сија Србији 2016. и 2024. године биле су заиста историјске посете“, рекао је Вучић и додао да никада неће заборавити посету Сија железари у Смедереву.
Према његовим речима, Кину данас Србија види као стабилизујући фактор, као гравитациони центар стабилности, јер има принципе, а број један принцип је поштовање Повеље УН, резолуције УН и међународног јавног права.
Додао је и да Кина делује веома одговорно, увек тежећи мир, увек тражећи од свих међународних актера да одрже мир, стабилност, а да су други заборавили да су напали суверену државу Србију, бившу Савезну Републику Југославију.
Подсетио је да је 19 земаља НАТО-а без дозволе и сагласности Генералне скупштине или Савета безбедности Уједињених нација напало нашу земљу како би отцепило 14 процената наше територије.
Вучић је рекао и да је Србија увек говорила да жели да буде део Европске уније и да је то њен циљ и данас, сматрајући да нема ничега и никога другог на свету што се може упоредити са нашом цивилизацијом и да смо бољи од других.
Истакао је и да је Кина недавно показала свету да су промене у свету веома могуће и да ништа није заувек дато, што је био главни начин размишљања западних мислилаца, политичара и дипломата, као и да је Кина претекла многе западне земље у претходних десетак година у многим различитим областима.
Кина је, како је рекао, показала прави пут мањим земљама, због чега су везе Србије и Кине важне.
„Показали сте нам да ако се променимо, ако радимо марљивије, посвећеније, да можемо престићи неке од наших малих ривала, да можемо пружити бољи живот нашем народу, а истовремено одржавати мир и стабилност, не нападајући никога, само улажући напоран рад“, додао је Вучић.
Вучић у обиласку Музеја Комунистичке партије Кине у Пекингу
Председник Србије Александар Вучић обишао је данас Музеј Комунистичке партије Кине у Пекингу где се уписао у Књигу почасних гостију наводећи да је посета Музеју била јединствена прилика да продуби своје знање о развоју Кине, под вођством КПК.
„Веома ценим прилику да посетим изузетан Музеј Комунистичке партије Кине, основан под вођством генералног секретара КПК и председника Народне Републике Кине, Си Ђинпинга, чија истрајност и мудрост воде велику Народну Републику Кину и њен народ, јачајући њихово веровање у марксизам и комунизам, социјализам са кинеским карактеристикама и поверење у велико подмлађивање кинеске нације.
Посета Музеју је била јединствена прилика да продубим своје знање о развоју Кине, под вођством КПК“, написао је Вучић у Књизи почасних гостију.
У Музеју који је смештен у северном делу Пекинга у близини Олимпијског парка Вучића је дочекао директор музеја Ли Џонгјуан.
Заједно са њим у обиласку су били и министри у Влади Србије, Синиша Мали, Братислав Гашић, Јагода Лазаревић, Адријана Месаровић и директор Канцеларије за ИТ и е-управу Михаило Јовановић.
„Некада сам гледао ‘Повратак у будућност’ и мислио да су летећи аутомобили, паметне машине и технологија која разуме човека само филмска машта. Данас сам, обилазећи ову невероватну временску капсулу кинеских достигнућа, имао осећај да сам тај филм на неки начин и доживео“, навео је Вучић у објави на Инстаграму.
Како је додао, све што је видео деловало је толико напредно, да је у једном тренутку помислио да његов телефон припада музеју технике.
Музеј је свечано отворен 2021. године, у склопу прославе стогодишњице оснивања партије и од тада служи као централно место за очување националног сећања и приказивање пута који је земља прешла од „века понижења“ до статуса глобалне силе.
Архитектура музеја носи дубоку симболику. Фасада је украшена са 160 импресивних стубова, док су четири велике скулптуре на улазу посвећене кључним темама: оснивању партије, борби, изградњи и реформи.
Сам облик зграде подсећа на кинески карактер „Гонг“ (рад), што симболизује радничку класу и снагу народа.
Унутар музеја, стална поставка под називом „Остати веран првобитној мисији“ води посетиоце кроз хронолошки развој Кине.
Кроз више од 2.500 фотографија и преко 4.500 историјских артефаката, посетиоци могу видети све, од записа са Првог националног конгреса одржаног 1921. године у Шангају, преко материјала из периода Дугог марша и оснивања НР Кине 1949. године, па све до модерних технолошких достигнућа, укључујући моделе свемирских летелица и брзих возова.
Музеј данас функционише не само као историјски архив, већ и као врхунски едукативни центар. Користећи најсавременије дигиталне технологије и интерактивне инсталације, он пружа увид у то како Кина види своју прошлост, али и своју будућност.
За сваког посетиоца у Пекингу, овај музеј је кључна тачка за разумевање политичког идентитета и развојног пута савремене Кине.
Вучић обилази фабрику Xiaomi у Пекингу
Председник Србије Александар Вучић обилази данас фабрику Xiaomi у Пекингу, која важи за једну од најмодернијих фабрика електричних аутомобила у Кини.
Такође, одржао је и састанак са представницима компаније, а састанку присуствују и министри у Влади Србије, који су део делегације.
Фабрика се налази у пекиншкој економско-технолошкој развојној зони Јиџуанг и простире се на чак 718.000 квадратних метара.
Најимпресивнији податак јесте брзина производње – ново возило силази са траке на сваких 76 секунди. Када ради пуним капацитетом, фабрика може да произведе око 40 возила на сат.
Једна од главних карактеристика фабрике је екстремно висок ниво аутоматизације.
У производњи учествује више од 700 робота, док су поједини процеси потпуно аутоматизовани од склапања каросерије до завршне контроле квалитета.
Xiaomi користи и АИ системе за проверу грешака и неправилности са готово потпуном прецизношћу.
Xiaomi је са моделом Xiaomi СУ7 за веома кратко време остварио огроман успех на кинеском тржишту. Према подацима из 2026, прве генерације СУ7 продато је више од 360.000 возила, а интересовање за нове моделе и даље расте.
Фабрика није само производни погон, јер се у оквиру комплекса налазе развојни центри, истраживачке лабораторије, тест стазе и простори за презентацију возила. Xiaomi покушава да цео процес, од развоја софтвера до завршног аутомобила, држи унутар компаније.
Извор: Танјуг