Пре 27 година, 26. маја, почела је битка на Паштрику, покушај копнене инвазије у склопу Нато агресије на тадашњу СР Југославију 1999. године. Борбе на Паштрику трајале су од 26. маја до 14. јуна, а операција је носила кодни назив „Стрела 2“.
Битка је почела у раним јутарњим сатима 26. маја код карауле Горожуп, а затим се проширила на читав рејон Паштрика.
Тај део границе са Албанијом бранили су припадници 549. моторизоване бригаде, а у акцији је, на страни Натоа, било ангажовано између 10.000 и 12.000 припадника ОВК, уз подршку регуларних снага Албаније.
Нато је пружао ваздушну подршку са 24 борбена хеликоптера „Апач“ и стратегијским бомбардерима Б-52, а током те операције први пут после Другог светског рата у Европи су коришћени стратегијски бомбардери.
Према оперативним подацима Војске Југославије, у нападу на Паштрик учествовало је између 5.000 и 6.000 припадника оперативне групе „Јастреб“ бивше ОВК, између 500 и 1.000 припадника Атлантске бригаде, коју су чинили албански добровољци из САД, као и делови 2. пешадијске дивизије Оружаних снага Албаније.
Исти извори наводе да је у редовима нападача био и одред муџахедина који су се раније борили на другим ратиштима на Западном Балкану.
Борбе на Паштрику обележила је и велика употреба артиљерије и ваздушних снага на положаје југословенских снага.
Истовремено су коришћени и стратегијски бомбардери, а према војним подацима на Паштрик је у том периоду избачено више од 2.000 тона бомби.
Борбе на Паштрику трајале су до 14. јуна, мада је пет дана раније, 9. јуна, у Куманову званично потписан споразум о прекиду рата.
Због исказане храбрости 549. моторизована бригада је после рата одликована Орденом народног хероја.
Битку је обележила и реченица тадашњег команданта те бригаде, генерала Божидара Делића: „Нема назад, иза је Србија“, а касније су те речи постале синоним за храброст и јунаштво војника на самој граници са Албанијом.
Адмирал Бошко Антић изјавио је раније за Косово онлајн да је напад на Паштрик започео око један час иза поноћи 26. маја 1999. године артиљеријском и минобацачком ватром из правца Албаније.
„Ватра је отварана из рејона села Гоцај и Појате, по предњем крају одбране Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде. Највећа концентрација била је у рејону Горожупских бачила. Истовремено са ватреним ударима, вршено је убацивање више мањих група на врх планине Паштрик, на тешко проходним правцима, где није било наших јединица“, казао је Антић.
Некадашњи председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије Миломир Миладиновић истиче у разговору за Косово онлајн да је битка на Паштрику имала стратешки значај за исход рата 1999. године, а да су борци који су у њој учествовали показали да су достојни наследници предака са Мачковог камена и Кадињаче.
Припадник чете војне полиције 549. бригаде Дејан Гарић казао је раније да за њега битка на Паштрику симболизује херојство, чојство и јунаштво свих припадника 549. моторизоване бригаде, у којој су махом били младићи на одслужењу војног рока, јер су се супротставили најјачој оружаној сили 21. века и спречили копнену инвазију тадашње СРЈ.
„Битка на Паштрику симболизује херојство, чојство, јунаштво у коме је 549. моторизована бригада стала прса у прса најјачој сили 21. века. Млади момци који су тада били на одслужењу војног рока, који су се калили 1998. и почетком 1999. године, спречили су копнену инвазију на нашу државу и зауставили не само албанске терористе него и Нато пакт. Све до потписивања Кумановског споразума није се повукла ни један метар и није дозволила да непријатељ напредује, без обзира на то што је тада, користећи и стратегијску авијацију, извршио сваки могући притисак. Није успео у томе“, истакао је Гарић за Косово онлајн.
Описујући даноноћне борбе на Паштрику, Гарић каже да се оне најбоље могу описати оним што је видео када је јединица добила наређење да се повуче.
„Сећам се дана када смо стигли возилима, 26. маја, у село Планеју. Паштрик је једна прелепа планина, шумовита, било је огромних стабала, четвороспратних кућа, засеока до самог Горожупа… И када смо туда пролазили, свега тога је било. А слика оног дана када смо се повукли са Паштрика – ничег није било. Ти засеоци, куће на четири спрата, били су цигла на цигли, стабала није било. Све је било спржено, спаљено“, открива Гарић.
У то време војник на редовном одслужењу војног рока у 549. моторизованој бригади Братислав Шеварлић у разговору за Косово онлајн раније је казао да ни 26 година касније сећања на битку на Паштрику не бледе и да она симболизује део српске историје у коме се „јединством побеђује сила“, због чега ће се о тим догађајима тек причати у будућности.
Извор: Косово онлајн