Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић оценио је да најава формирања жандармерије на Косову представља додатни механизам притиска и застрашивања српске заједнице, посебно на северу Косова.
Сурлић је указао на изјаве косовског премијера у техничком мандату Аљбина Куртија да би фокус жандармерије био „на пограничним зонама и борби против тероризма“ и подсетио да су у његовим претходним изјавама управо представници српске заједнице често означавани као безбедносна претња.
„Мислим да је жандармерија још један механизам застрашивања српске заједнице, јер уколико пратимо изјаве Аљбина Куртија, он је нагласио да ће та жандармерија бити фокусирана на пограничне зоне и на борбу против тероризма. Будући да је у претходним изјавама таргетирао пре свега представнике српске заједнице као терористе, јасно је закључити да би концентрација такве формације била управо на северу Косова“, рекао је Сурлић за Косово онлајн.
Он сматра да се ради о „креативном решењу“ којим Приштина покушава да пронађе модел присуства војних формација на северу.
„Курти се већ дужи низ година суочава са питањем када ће војне формације моћи на север Косова. Ово видим као једну врсту креативног решења, где би жандармерија била, као што Курти и каже, нешто између војске и полиције. На тај начин би се то представило као велика победа, посебно у време избора“, оценио је он.
Говорећи о улози Кфора, Сурлић је рекао да утицај међународних снага постепено слаби, за шта одговорност види у политикама кључних чланица Натоа.
„Њихова улога је све мања и мања и, нажалост, за то кривицу сносе управо владе кључних земаља чланица Нато. Оне имају стратегију постепеног повлачења са Косова, док Сједињене Америчке Државе најављују потпуно повлачење, што би у преводу значило преузимање одговорности и њено препуштање пре свега косовским снагама“, рекао је Сурлић.
Према његовим речима, такве најаве изазивају забринутост међу Србима на Косову, који Кфор виде као једину војну силу која их може заштитити.
„Кфор ће наставити да постоји, без сумње, али очигледно смањивање мандата је нешто што је велики проблем. Нити је то питање било предмет дијалога, нити се може тумачити као нешто што је општа спремност снага које су на Косову, да су оне изградиле једноздраво мултиетничко друштво и да ми имамо једну потпуно коегзистенцију између Срба и Албанаца. Ми смо и даље у некој врсти постконфликтног менаџмента и због тога је присуство међународних снага и те како неопходно“, закључио је Сурлић.
Извор: Косово онлајн